Инициjaтивa млaдих зa људскa прaвa упутилa je зaгрeбaчкoj Грaдскoj скупштини приjeдлoг дa Зaгрeб дoбиje пaрк нaзвaн у чaст oбитeљи Зeц, чиjи je случaj с oбзирoм нa брутaлнoст злoчинa кojи je прoшao бeз кaзнe дoбиo симбoличкo знaчeњe у прoцeсимa суoчaвaњa с прoшлoшћу. У нeпoсрeднoj близини пaркa свoje улицe би мoгли дoбити и Joсип Рeихл-Kир и Mилaн Лeвaр. Oвe je гoдинe 20. oбљeтницa рaтнoг злoчинa нaд тoм зaгрeбaчкoм oбитeљи српскe нaциoнaлнoсти. У нoћи 7. прoсинцa 1991. гoдинe Mихajлo Зeц убиjeн je испрeд свoje кућe у Пoљaничкoj улици, нaкoн чeгa су њeгoвa супругa Maриja и двaнaeстoгoдишњa кћeр Aлeксaндрa oтeтe и смaкнутe нa Meдвeдници. Пoчинитeљи су били припaдници причувнoг сaстaвa MУП-a, тзв. мeрчeпoвци, a

Бивши нoсиoци стaнaрскoг прaвa нa пoдручjу хрвaтскoг Пoдунaвљa кojи су стaтус зaштићeнoг нajмoпримцa стeкли тужбoм нa суду, дужни су зaхтeв зa oткуп стaнa пoднeти дo 31. дeцeмбрa oвe гoдинe, jeр кaсниje тo нeћe мoћи. Иaкo je Влaдинa oдлукa o прoдajи стaнoвa ступилa нa снaгу мaja oвe гoдинe, oнa сe пoчeлa примeњивaти тeк нeдaвнo. Рoк зa пoднoшeњe зaхтeвa зa oткуп стaнoвa у Вукoвaру, нa oснoви oдлукe Влaдe o прoдajи стaнoвa нa пoдручjу хрвaтскoг Пoдунaвљa, je 31. дeцeмбaр oвe гoдинe, пoдсeтиo je Срђaн Mилaкoвић, прeдсeдник Kлубa вeћникa СДСС-a у Грaдскoм вeћу Вукoвaрa, нa jaвнoj трибини кojу je зa свoje члaнoвe oргaнизoвaлo Удружeњe стaнaрa грaдa Вукoвaрa. Mилaкoвић je пojaсниo дa у oвoм трeнутку

БЕОГРАД, 19. ОКТОБАР (СРНА) – Генерал Ратко Младић налази се у затворскоj болници Хашког трибунала и тренутно jе ван животне опасности, али jе jош прилично болестан, сазнаjе Срна из извора блиских породици Младић. Он jе недавно из jедне холандске болнице, не зна се коjе, враћен у притворску болницу Хашког трибунала. „Прошле недеље он jе био jако критично зато што се испоставило да jе та упала плућа била изузетно озбиљна и они су га одвели хитно у болницу ван притворске jединице, не знам тачно у коjу, стабилизовали га и вратили у болницу у затвору“, рекао jе Срнин извор и додао да Младићу мора неко да помогне jер не може сам да устаjе из кревета. Бивши командант

САРАЈЕВО/КОЊИЦ, 18. ОКТОБРА (СРНА) – Суђење Миралему Мацићу пред Судом БиХ због ратног злочина над српским цивилима у Коњицу на самом почетку покренуло jе наводе о лицима коjа су данас високопозиционирана у полициjи Херцеговачко-неретванског кантона и у општини Коњиц, а доводе се у везу са дешавањима у коњичким логорима током 1992. године. Мацић jе у свом дневнику открио како су на подручjу Коњица наређивана и вршена убиства Срба и разоткрива ланац командне одговорности и саучесника у убиjању. Међутим, полициjски и општински званичници у Коњицу у изjави Срни негирали су учешће у ратним злочинима над српским цивилима 1992. године на овом подручjу иако их за то оптужуjу свjедоци. Бивши логораш Зоран

БЕОГРАД, 17. ОКТОБРА /СРНА/ – Документационо-информативни центар „Веритас“ саопштио jе да се ових дана навршава 20 година од ликвидациjе наjмање 123 Срба из Госпића и околине, коjе су спроводиле хрватска воjска и полициjа током jесени 1991. године, те да jе скоро половина њих убиjена 17. и 18. октобра. Ликвидирани су углавном виђениjи Срби судиjе, тужиоци, директори, новинари, полицаjци и то они коjи су били лоjални новоуспостављеном хрватском режиму, наводи се у саопштењу коjе jе данас обjавио „Веритас“. Од 123 ликвидираних Срба 35 су биле жене, а сви су одвођени из њихових кућа и станова и ликвидирани разним методама и на више мjеста. Међу ликвидиранима jе десет брачних парова, као и четири пара од по jедног родитеља и дjетета.

Претворба друштвене имовине у државну и приватну имала jе своj значаjан рукавац у отимачини великог броjа станова некадашње ЈНА, а што jе био посебно ефикасан ратни стимуланс за одређени тип припадника Хрватске воjске. Отворени лов на квадрате непоћудних обитељи – махом српске националности, jасно – био jе ремећен тек залагањем шачице цивилних активиста коjи су се годинама опирали таквоj пракси, но краjем прошлог мjесеца стигла jе хрватску државу и jедна позна шамарчина из Еуропског суда за људска права у Страсбоургу, коjем се професионални воjник-официр Петар Орлић из Риjеке обратио jош након деложациjе приjе седам година. Почетак крађе Орлић ниjе одмах током рата, дакле, наглавачке излетио на улицу, као што jе

Нoсиoци стaнaрскoг прaвa oстaли су бeз стaнoвa пoд пoзнaтим oбрaзлoжeњeм дa су нaпустили грaд, дoк сe дaнaс дeлoжирajу грaђaни кojи гa никaдa нису били нaпустили. To je oнo штo нajвишe љути у случajу нeдaвнe дeлoжaциje Злaтe Дрaгojeвић. Нaкoн 45 гoдинa, Злaтa Дрaгojeвић (77) вишe нe стaнуje у трoсoбнoм стaну oд 67 чeтвoрних мeтaрa у цeнтру Kaрлoвцa, у Улици Влaткa Maчeкa 11б, пoштo je 4. oктoбрa из њeгa дeлoжирaнa. Eпилoг je тo скoрo 20 гoдинa дугe прaвнe биткe зa тaj стaн и стaнaрскo прaвo, кoje je oбитeљи Дрaгojeвић билo oдузeтo прaвoснaжнoм прeсудoм кaрлoвaчкoг Жупaниjскoг судa. Jeсeн и зиму Злaтa Дрaгojeвић, пo нaциoнaлнoсти Хрвaтицa, прoвeст ћe кoд свojих приjaтeљa у пoдрумскoj прoстoриjи

„Гледаjући и слушаjући ову ХДЗ-ову изборну реторику, стичем доjам као да се ето опет нађосмо на почетку, дакле на Туђмановоj стратегиjи Хрватске без Срба. У њоj се отвара простор, на примjер, на државном нивоу примитивном филофашизму /посланика ХДЗ-а Јосипа/ Ђакића или, на локалном нивоу, на примjер, насиљу градоначелника Бенковца над српским повратницима“, рекао jе Узелац. Он jе истакао да се СДСС труди да допринесе траjном побољшању односа између Срба и Хрвата и да jе наjбољи примjер за то заузимање за успjешан завршетак преговора с ЕУ, укључуjући и затварање поглавља 23, коjе говори о правосуђу и темељним правима. „Заузимали смо се за то, иако смо знали да ниjе направљено све што

САРАЈЕВО, 14. ОКТОБРА (СРНА) – У току, правцима и садржаjу истраге о злочину над припадницима ЈНА у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године промиjенило се много тога, а оптужница против одговорних за оваj злочин могла би бити подигнута до краjа године, пише сараjевски недjељник „Слободна Босна“. Према наводима овог листа, одбрана лица коjа су била првоосумњичена за злочин над припадницима ЈНА у Добровољачкоj мjесецима jе разрађивала и креирала стартегиjу коjом би се одговорност за таj злочин са вишег и средњег нивоа цивилне и воjне власти пребацила на наjнижи, односно на власти сараjевске општине Стари Град. „Настоjи се доказати да jе сараjевска општина Стари Град 3. маjа, а и након тога,

САРАЈЕВО, 14. ОКТОБРА (СРНА) – Тузлански адвокат Фарук Балиjагић тврди да jе бошњачки члан Предсjедништва БиХ Бакир Изетбеговић, уз сталну консултациjу са своjим оцем Алиjом, руководио опарациjом „Орао“, коjом jе требало да буду уништени посљедњи докази злочина и тероризма над грађанима Сараjева коjе су у рату починили припадници терористичке групе „Шеве“. Он наводи да су ово утврдили и представници УН, предвођени Јужноафриканцем Карлом Кенингом, а да се писмена наредба о операциjи „Орао“ и данас налази у Хашком трибуналу. „Група `Шеве`, чиjи чланови и данас живе у БиХ и ван ње, била jе намиjењена за тероризирање Муслимана, Срба и Хрвата коjи нису били по укусу бошњачких владаjућих политичара. Комплетну логистику `Шевама`

БАЊАЛУКА, 13. ОКТОБРА /СРНА/ – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске /РС/ Петар Ђокић рекао jе да jе закон о правима бораца у завршноj фази и да ће наредне седмице бити припремљен за сjедницу Владе РС, како би се нашао на новембарскоj сjедници Народне скупштини. „У завршноj смо фази консултациjа у вези са законом о правима бораца са представницима борачких организациjа гдjе настоjимо да дођемо до максималног разумиjевања за законска рjешења коjа се налазе у закону“, рекао jе Ђокић на конференциjи за новинаре. Он jе истакао да jе у разговору са представницима борачких организациjа о овом закону усаглашено и дефинисано доста рjешења, али да постоjи неколико у вези коjих

Депортовање муџахедина из БиХ представља избегавање суочавања са злочинима коjе су они починили над Србима током протеклог рата у БиХ, изjавио jе директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске (РС) Јанко Велимировић. „Велика jе штета што сви муџахедини у БиХ нису процесуирани за ратне злочине коjе су починили над Србима у БиХ, било индивидуално, у jединицама, или наредбодавно“, рекао jе Велимировић. Велимировић jе додао да jе депортациjа држављанина Туниса Караjа Камела Бин Алиjа, познатиjег као Абу Хамза, jедан од примера како се избегава суочавање с правдом, напомињући да га након екстрадициjе у Тунис нико више неће позвати на одговорност. Руководилац Оперативног тима Републике Српске за тражење несталих Горан Крчмар

Представници избегличких удружења предали су данас отворено писмо шефу политичког одељења Делегациjе Европске униjе у Србиjи Томасу Њоки, у коме апелуjу да Европски парламент не одобри потписивање Уговора о приступању Хрватске ЕУ све док Хрватска не испуни преузете обавезе из споразума о сукцесиjи. Анексом Ге Бечког споразума о сукцесиjи „гарантуjе се повратак имовинских и стечених права коjе су оштећени грађани имали на дан 31. децембра 1990. године“, прецизирао jе Председник Коалициjе удружења избеглица Миодраг Линта. Линта jе рекао Танjугу да се у писму наводи да jе Хрватска избеглим и прогнаним Србима, под притиском међународне заjеднице, вратила део одузете имовине и обновила део порушених кућа. Међутим, додао jе он, великом броjу

БАЊАЛУКА,12. ОКТОБРА /СРНА/ – Десетине лешева српских цивила убиjених за вриjеме рата у Сараjеву све до проналаска 2003. године и покопа на гробљу у Високом били су скривани у Мртвачници комуналног предузећа „Покоп“, коjа се налази у кругу сараjевског Клиничког центра „Кошево“ – пише „Прес“. Лист, позиваjући се на документоване записе коjе посjедуjе, наводи да jе мртвачница за вриjеме рата била претворена у гробницу за Н.Н. убиjене, за коjе се добро зна да су Срби. У исту мртвачницу пребачено jе на стотине ликвидираних српских цивила, коjи су у рату насумице сахрањивани по сараjевским гробљима. Слободан Шкрба из Оперативног тима за тражење несталих Републике Српске каже да су у тоj мртвачници