САРАЈЕВО, 2. МАРТА (СРНА) – У извjештаjу jединице УН, послатом дан након масакра у Двору на Уни 1995. године, наводи се да су чланови данског батаљона видjели егзекуциjу пет хендикепираних и стариjих људи коjу су починили, како вjеруjу, припадници Петог корпуса Армиjе БиХ. Петсто метара од посматрачнице примиjећено jе да су воjници Петог корпуса убили из ватреног оружjа и двиjе жене и jедно диjете, навели су током акциjе “Олуjа“ припадници Операциjе УН за успостављање повjерења (УНКРО) у извjештаjу коjи су са терена слали у централу УН мировних снага у Загребу, а коjи jе „Вечерњи лист“, издање за БиХ, добио у посjед. Постоjе броjни извjештаjи из Дрвара коjи упозораваjу на кориштење

Српско Тужилаштво за ратне злочине дошло до снимака коjи би могли да помогну у откривању починилаца злочина у Двору на Уни 8. августа 1995. године. До снимка се дошло током боравка званичника Тужилаштва за ратне злочине у Копенхагену 24. и 25. jануара. „Снимци су врло интересантни, jер се поклапаjу са исказима сведока, данских воjника, коjи су у то време били у саставу данског батаљона у Двору на Уни“, нагласио jе тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић. Према његовим речима, сада се испитуjе аутентичност тих снимака, пошто су позната имена аутора снимака. Према исказу сведока, данских воjника, убице су носиле тамно зелену униформу без ознака, а РТС преноси и изjаву Саве

БЕОГРАД, 15. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оциjенио jе да се након одбацивања поднесака Хрватске и њених америчких лобиста у Хашком трибуналу, може очекивати потврда пресуде двоjици хрватских генерала Анти Готовини и Младену Маркачу за „Олуjу“ и то за удружени злочиначки подухват. Штрбац jе рекао Срни да би се, у одлучивању о првостепеноj пресуди у априлу, евентуално могло очекивати мало смањење казне за Готовину и Маркача, коjи су осуђени на 24 и 18 година због учешћа у удруженом злочиначком подухвату, коjи jе предводио Фрањо Туђман, а коначна пресуда до краjа године. „То што jе Жалбено виjеће Хашког трибунала одбацило, након хрватског, и поднесак 12 хрватских лобиста,

Тужилац Србије за ратне злочине Владимир Вукчевић отпутовао је у Данску гдје ће са представницима хрватског Тужилаштва сутра у Копенхагену почети узимање изјава од данског новинара и четворице данских војника у вези са ратним злочином над српским цивилима у Двору на Уни 1995. године, рекао је Срни Вукчевићев помоћник Бруно Векарић. Векарић је навео да ће Вукчевић са сарадницима и представници хрватског Тужилаштва сутра ујутро саслушати првог од четворице данских војника који су били стационирани у Двору на Уни. „Данци су нам омогућили да саслушамо још једног војника тако да би требало да буду саслушана укупно четворица војника и дански новинар“, рекао је Векарић. Према његовим ријечима, српски и хрватски

Сaмo тридeсeтaк килoмeтaрa oд Kaрлoвцa вриjeмe кao дa je стaлo 1995. гoдинe. Ништa ниje oбнoвљeнo, свe je зaрaслo у висoку трaву и шикaру, вoћњaци су пoдивљaли. Дим из димњaкa тeк из пoнeкe кућe пoрeд цeстe… Нa пoнeкoj пoкoшeнoj ливaди пaсe пo нeкoликo oвaцa или кoзa. Циjeлa oкoлинa дjeлуje сaблaснo. Tргoвинe нeмa, a нa oглaснoj плoчи стoje oсмртницe. Шкoлa je тaкoђeр рaзрушeнa. Tридeсeтaк килoмeтaрa oд Kaрлoвцa, нa Koрдуну, нaлaзe сe три Сjeничaкa. Лaсињски Сjeничaк диo je Oпћинe Лaсињa, дoк су Гoрњи и Дoњи Сjeничaк диjeлoви Грaдa Kaрлoвцa, oднoснo мjeснoг oдбoрa Сjeничaк-Утињa. Дoк нa Лeмић и Пoпoвић брду тe у Скaкaвцу, кojи je у пoтпунoсти oбнoвљeн, имa живoтa, штo сe вишe приближaвaмo

Коалициjа удружења избеглица изразила jе жаљење због тога што jе Хрватска потписала уговор за приjем у чланство Европске униjе, jер Србима коjи су избегли и прогнани из Хрватске нису враћена одузета имовинска и стечена права. У саопштењу, та коалициjа jе подсетила да jе апеловала на ЕУ да не потпише приступни уговор са Хрватском све док Хрватска не врати избеглима и прогнанима одузета имовиснка и стечена права, успостави исте стандарде у суђењима за ратне злочине и реши питање несталих. Коалициjа удружења избеглица оценила jе да jе због „политике лажног помирења Београда и Загреба“ изостала подршка председника и Владе Србиjе, као и представника Срба у Хрватскоj њеном апелу ЕУ да не потпише

Саборци Игора Бенете, бившег хрватског специjалца осумњиченог за ратне злочине у Груборима коjи jе пронађен обjешен, не вjеруjу да jе он починио самоубиство и од полициjе траже да истражи да ли jе убиjен, пише Јутарњи лист. Ратни командант елитне jединице хрватских оружаних снага „Лучко“ Жељко Сачић те саборци Зоран Радановић и Кристиjан Петриц траже да полициjа што хитниjе истражи и разjасни све индициjе коjе упућуjу на то да се Бенета ниjе обjесио Бенетино тиjело пронађено jе обjешено у шуми Отрића код извора риjеке Зрмање jош у априлу и полициjи jе требало седам мjесеци да га идентификуjе. Сачић тврди да jе jош 1991. тадашњи командант Младен Маркач од свих припадника jединице

Још увијек се не зна точан број српских цивила страдалих у избјегличкој колони у Двору 7., 8. и 9. аугуста 1995. Једна од прешућених прича тога 8. аугуста прича је о убиству 62-годишњег Милоша Батала из Топуског. Пред очима супруге Јане Батало још је слика Милошева тијела крај цесте у Двору. – Било је поподне и велика врућина. Колона се споро кретала. Како смо прилазили Двору, мој је Милош говорио да нам треба још само 15 минута до унског моста. У Двору смо заустављени. Хрватска војска извела нас је из колоне рекавши да ће се пуцати и да се макнемо у једну од кућа. Чувала су нас двојица маскираних с

Федерални суд у Чикагу, након што jе прихватио тужбу Срба протjераних из Краjине у хрватскоj акциjи „Олуjа“ коjи од америчке воjне комапниjе „Л-3 МПРИ“ траже одштету од 10,4 милиjарде долара, оставио jе странама у поступку вриjеме за нагодбу до 27. септембра, када ће бити одржано прво рочиште, изjавио jе предсjедник Центра „Веритас“ Саво Штрбац. „Уколико не буде договора услиjедиће велики спор, а ако дође до нагодбе, што ниjе искључено, то би значило исплату мање одштете од тражене“, рекао jе Штрабац за „Прес“ и додао да „Веритас“ пружа сву потребну помоћ краjишким Србима коjи су подигли тужбу. Према његовим риjечима, адвокати сматраjу да ће успjети у нагодби или у пресуди, а

Tуђмaнoв рaтни министaр унутaрњих пoслoвa ускoрo ћe у пoлитичку мирoвину, чимe ћe сe придружити брojним првaцимa ХДЗ-oвe влaсти кojи су, умjeстo нa oптужeничкoj клупи у Хaгу или Хрвaтскoj, зaвршили у шкoлским читaнкaмa Kрaсaн je oсjeћaj имaти људe пoпут вaс, пoстрojбe и зaпoвjeдникe. Нa свaкoj oбљeтници, пa тaкo и oвoj, нe мoгу дa нe кaжeм дa je изa стручнoг, oргaнизaциjскoг рaдa, увиjeк стajao гeнeрaл Maркaч. И зaтo пoздрaвљaм њeгa и Гoтoвину с oвoг мjeстa и чинит ћу тo дoк гoд будeм дoлaзиo нa прoслaвe, нe зaтo штo нeкoм пркoсим нeгo зaтo штo тaкo oсjeћaм – рeкao je прoшлoг тjeднa, нa свeчaнoсти пoвoдoм 20. oбљeтницe oснивaњa Спeциjaлнe jeдиницe MУП-a Aлфa, пoтпрeдсjeдник Сaбoрa

Meђу нeстaлимa су и Teoдoр и Дaницa Сaмaрджиja из Слaвскoг Пoљa нa Koрдуну зa кojимa трaгa њихoвa кћeркa Нaдa Бoдирoгa. Прeмa Извjeштajу Хрвaтскoг хeлсиншкoг oдбoрa, хрвaтски вojници су 7. aвгустa 1995. гoдинe, Teoдoрa и Дaницу бaцили у зaпaљeну кућу Шeснaeст гoдинa пoслиje Oлуje свe мaњe свjeдoчaнстaвa o стрaдaњимa и злoчинимa кojи су aугустoвских дaнa ’95. гoдинe пoчињeни нaд крajишким стaнoвништвoм. У Хрвaтскoj, првa гoдишњицa „Oлуje“ пoслиje нeпрaвoмoћнe хaшкe прeсудe гeнeрaлимa Aнти Гoтoвини и Mлaдeну Maркaчу дoлaзи у мeдиjскoj тишини o злoчинимa кojи су сe дeсили тoкoм тe хрвaтскe вojнo-рeдaрствeнe aкциje. Teк нa нeкoликo дaнa ту тишину je приje нeкoликo мjeсeци рaзбилo пoтрeснo свjeдoчeњe дaнских вojникa УНПРOФOР-a o стрaвичним злoчинимa нaд

Организациjа за заштиту људских права ‘Амнести интернешнел’ изразила jе забринутост због поздрава коjи jе хрватска премиjерка Јадранке Косор упутиларатним  злочинцима Анти Готовини и Младену Маркачу на прослави годишњице воjне акциjе ‘Олуjа’, у коjоj су почињени многи злочини над Србима. Наводећи да се воде само три истраге злочина почињених у операциjи „Олуjа“, што jе ‘несразмjерно мали броj у односу на броj почињених злочина’, ‘Амнести’ указуjе да Косоровине наjновиjе изjаве показуjу одсуство политичке воље да буду истражени и процесуирани злочини коjе jе од 1991. до 1995. године починила хрватска воjска. Овакве изjаве би могле би да пошаљу политичку поруку коjом се поткопава правда, што би могло да обесхрабри правосуђе да истражи и процесуира злочине из „Олуjе“,

Срби из Крајине који живе у Америци, после годину дана чекања да америчко правосуђе реагује на њихову тужбу против америчких пензионисаних генерала, основали су Српски крајишки сабор, који би требало уз писмено овлашћење да заступа и штити све Крајишнике досељене у САД. „Циљ нам је да дођемо до коначне истине и правде, и утврдимо одговорност америчке војске и њених генерала за геноцид над Србима у Крајини и за страдање српског народа у Хрватској“, изјавио је на Сабору духовни вођа организације прота Бранислав Кончаревић. У САД живи више од 20.000 Срба из Крајине, који су се уселили после прогона из Хрватске. Највише их је у Чикагу, Милвокију, Рокфорду и у Калифорнији,