
5. изјава сјећања Српског народног вијећа
Приjе седамнаест година током и након воjно-полициjских акциjа „Бљесак“ и „Олуjа“ с подручjа западне Славониjе, Баниjе, Кордуна, Лике и сjеверне Далмациjе, бивших подручjа под заштитом Уjедињених народа, избjегло jе око 250 000 припадника старосjедилачког српског народа. У том збjегу многи од њих су страдали, многи од оних коjи су остали су побиjени, а њихова имовина и њихова насеља данима и тjеднима систематски пљачкана и паљена. Куће коjе нису биле спаљене стављене су под секвестар државе, након чега jе држава та подручjа почела насељавати припадницима хрватског народа из других диjелова Хрватске и других диjелова бивше Југославиjе. Уступила им jе станове, куће и земљиште избjеглих Срба, са озакоњеном могућношћу да након десет година постану власници туђе,










