На путевима коjима су се кретале краjишке избjегличке колоне остаjали су лешеви убиjених артиљериjским гранатама, авионским ракетама, снаjперским хицима, ножевима…   Драга браћо и сестре, поштовани приjатељи, Ми Краjишници са лиjеве обале Уне, ево већ осамнаести пут, онолико пута колико година и траjе наше изгнанство из завичаjа, на овом светом мjесту, палимо свиjеће за покоj душа нашим рођацима, приjатељима, саборцима и сународницима пострадалим у посљедњем рату и пораћу на подручjу Хрватске и бивше РСК, истовремено се сjећаjући и оних коjи страдаше у свим предходним и накнадним ратовима, погромима и прогонима. А непосредни повод за ову тужну манифестациjу jесте 4. август 1995. – дан када су хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку

Као и претходних година, и ове се у Бањоj Луци, Новом Граду и Петровцу у организациjи Документационо информативног центра Веритас обиљежава годишњица егзодуса Срба из Републике Српске Краjине. Овим путем Вас пoзивамо да се сви заjедно окупимо 18 година након ових страшних догађаjа.     Програм за обиљежавање 18. годишњице егзодуса Срба из Краjине од 3. до 7. августа 2013.       Субота, 3.8.2013. Бања Лука 10,00-11,30 Округли сто на тему Акциjа „Олуjа“ у свиjетлу међународне правде и представљање Билтена МПЦ Шолаjа, Хотел Босна 20,30 Саборни Храм Христа Спаситеља Паљење свиjећа Духовно-умjетнички програм Недjеља, 4.8.2013. Бања Лука 11,00 Парастос у Храму Св.Троjице 11,40 Полагање виjенаца-гробље Свети Пантелиjа 12,15 Даћа-Коло српских сестара Понедjељак, 5.8.2013. Бања Лука 20,00

Амерички стручњак за Балкан Стивен Меjер упозорава да пресуда Жалбеног виjећа Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу – понижава и тривиjализуjе оно што се догодило краjишким Србима, jер акциjа Хрватске воjске у љето 1995. сигурно представља кршење Конвенциjе о геноциду из 1948. године. Меjер jе у ауторском тексту за Срну под називом “Неправда у Хагу” нагласио да одлука Жалбеног виjећа у случаjу Готовине и Маркача, у ствари, оправдава “Олуjу” на начин на коjи ниjедна српска операциjа ниjе оправдана. “Жалбено виjеће прихватило jе аргумент да нема доказа коjи поткрепљуjу да jе масовни егзодус Срба из Краjине био циљ Хрватске воjске. Умjесто тога, Жалбено виjеће саопштило jе да jе

Oд 28. дo 30. нoвeмбрa из зajeдничкe грoбницe сa лoкaциje “Свeтa Maрa” у Шибeнику eксхумирaни су пoсмртни oстaци 31 oсoбe, дoк их je 13 сa истe лoкaциje, чиjи je идeнтитeт биo пoзнaт, вeћ рaниje eксхумирaнo прeмa пojeдинaчним зaхтjeвимa пoрoдицa жртaвa. Рaди сe o пoсмртним oстaцимa сjeвeрнoдaлмaтинских Србa, углaвнoм убиjeних у свojим кућaмa тoкoм и нaкoн aкциje “Oлуja”. Иaкo je у питaњу jeднa oд вeћих зajeдничких грoбницa, зa кojу сe знaлo oд мaртa 1996. гoдинe, eксхумaциja сe oдвиjaлa углaвнoм уз тишину хрвaтских мeдиja, штo je бeз сумњe у дирeктнoj вeзи с нaциoнaлнoм припaднoшћу жртaвa. Oвo je првa eксхумaциja нaкoн изрeчeнe прaвoснaжнe oслoбaђajућe прeсудe хрвaтским гeнeрaлимa Гoтoвини и Maркaчу у чиjoj су зoни oдгoвoрнoсти пoбиjeни и

Загреб – На локациjи Света Мара у Шибенику, где jе jуче завршена ексхумациjа посмртних остатака 31 особе убиjене у „Олуjи“, према подацима коjима располаже Информационо-документациони центар „Веритас“, било jе покопано 11 идентификованих цивила, просечне старости 68 година, међу коjима jе и седам жена.     Према подацима коjе jе „Веритас“ добио од хрватске стране 1996. године, на гробљу „Света Мара“ покопани су посмртни остаци 17 особа, од коjих 11 под именом, а остали под ознаком НН. Реч jе о севернодалматинским Србима, углавном, убиjеним у своjим кућама, а од тих 11 прелиминарно идентификованих сви су цивили просечне старости више од 68 година, међу коjима jе и седам жена, саопштено jе из

У Цркви Свете Тројице у Бањалуци јучер је служен парастос Србима настрадалим у акцији “Олуја”, са којег је поручено да српске жртве из Хрватске никада неће бити заборављене, као и да борба за истину још није готова. Координатор Документационо – информационог центра “Веритас” за Републику Српску Мира Јовановић истакла је да српске жртве акције “Олуја” никада неће бити заборављене, наводећи да се на списковима “Веритаса” налазе 1.962 жртве које се воде као нестали или мртви.  Она је нагласила потребу да институције БиХ покрену правни поступак против оних који су гранатирали колоне избјеглица дубоко на територији БиХ, на Петровачкој цести, гдје је страдало и четворо дјеце. “У Хрватској има 413 локација

ХАГ – 17. новембар (Бета, РТВ) – Члан жалбеног већа Хашког трибунала Фаусто Покар (Pocar) оценио jе да jе данашња ослобађаjућа пресуда коjу то веће, уз његово противљење, изрекло хрватском генералу Анту Готовини, „противна било каквом осећаjу за правду“. „Не веруjем да jе правда задовољена кад се кривица утврђена пресудом – коjу првостепено веће ниjе олако донело о чему сведочи више од 1.300 страница анализе – jедним потезом преиначуjе у само неколико пасуса, без пажљивог разматрања списа и примереног обjашњења“, подвукао jе италиjански судиjа Покар у противном мишљењу коjе jе део коначне пресуде. Већином гласова три према два, апелационо веће Трибунала jе jуче ослободило генерале Готовину и Младена Маркача кривице за прогон

Директор jевреjске невладине организациjе “Маргелов институт” из Загреба Ален Будаj изjавио jе Срни да jе након ослобађаjуће пресуде за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача циjели свиjет свjедок увођења иновациjе “рат без злочина”, те да и оваj примjер потврђуjе “праксу” да Хрвати, баш као и Американци, “никада не могу починити злочине”. “Хрватска слави, Срби су пренеражени ослобађаjућом пресудом хрватским генералима, а читав свиjет jе свjедок увођења иновациjе ‘рат без злочина”, рекао jе Будаj. Он jе нагласио да jе већ устаљена “пракса” да Хрвати, баш као и Американци, “никада не могу починити злочине”. “То су морале потврдити и вође хрватских Срба коjе су позване на прославу ‘Олуjе’ ове године, како

Прoшлoг викeндa oдржaнe су кoмeмoрaциje у Вaривoдaмa и Гoшићимa, сeлимa нa пoдручjу oпћинe Kистaњe, гдje je тjeднимa нaкoн Oлуje пoбиjeнo 16 нeдужних српских стaрaцa кojи су oстaли нa свojим oгњиштимa. Ни нaкoн 17 гoдинa oд мaскaрa зa тaj злoчин ниткo ниje oдгoвaрao. У Гoшићимa je 27. aвгустa1995. пoбиjeнo сeдмoрo, a у Вaривoдaмa 28. сeптeмбрa дeвeтoрo стaрaцa. Прeд oкo стoтињaк oкупљeних нa кoмeмoрaциjи oдржaнoj у Вaривoдaмa кoд спoмeникa пoстaвљeнoг 2010. гoдинe присутнимa су сe oбрaтили министaр унутрaшњих пoслoвa Рaнкo Oстojић кao изaслaник прeмиjeрa Зoрaнa Mилaнoвићa, бригaдни гeнeрaл Mлaдeн Фузул кao изaслaник прeдсjeдникaИвe Joсипoвићa, прeдсjeдник СНВ Mилoрaд Пупoвaц и прeдстaвник oргaнизaциje Дoцумeнтa Eугeн Jaкoвчић. Циљ злoчинa биo je прoгaњaњe – Oвaj злoчин сe дoгoдиo извaн врeмeнa вojних aкциja, у вриjeмe

Загреб – Жалбено виjеће Хашког трибунала неће разматрати нове доказе коjе jе током жалбеног поступка предлагала одбрана хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача. Одбране двоjице генерала подниjеле су током прошле и ове године неколико захтjева да се у жалбеном диjелу поступка уведе 30-ак нових доказа, међу коjима су били и записници сjедница Врховног савjета одбране коjе су се одржавале у Београду за вриjеме Олуjе, америчка дипломатска биљешка обjављена на Викиликсу и експертски извjештаjи америчких официра. Ти се докази односе на узрок одласка српских цивила приjе, за вриjеме и након Олуjе, за артиљериjске нападе Хрватске воjске током Олуjе као и овлашћења Готовине као команданта, а одбране су тврдиле да им

БЕОГРАД, 29. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У селима Вариводе и Гошићи код Книна данас jе одржана комеморациjа и парастос за 16 српских цивила убиjених 1995. године након акциjе хрватске воjске и полициjе “Олуjа”.У селу Гошић 27. септембра 1995. године убиjено jе седморо Срба, док се злочин у Вариводама догодио 28. септембра 1995. године и тада jе убиjено деветоро стариjих Срба, коjи су остали у своjим кућама након “Олуjе”. Комеморациjу и парастос су организовали Српско народно виjећа и општина Кистање. Директор Информационо–документационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао jе Срни да данашњи помен у Вариводама и Гошићима код Книна охрабруjе да ће Срби убудуће моћи да обиљежаваjу мjеста и годишњице страдања своjих сународника.

Чикаго – Суд у Чикагу прихватио jе тужбу против америчке компаниjе Military Professional Resources Inc. (MPRI) коjу су тужиле српске организациjе у САД “Жртве геноцида у Краjини” и “Српски краjишки сабор”. Срби у Америци туже MPRI “за учествовање у геноциду и прогону 200 хиљада Срба из Краjине”, а у тужби се наводи да jе ова агенциjа “инструирала Хрватску воjску у Олуjи” и да jе “учествовала у тоj операциjи”. Уз тужбу, суду jе достављен и уговор између MPRI и Хрватске о обуци хрватских официра и воjника. Судиjа Рубен Кастиљо из федералног суда у Чиикагу прогласио jе државу Илиноис надлежном за суђење с обзиром да MPRI има своjе филиjале и послове у

Породице жртава и 17 година послиjе “Олуjе” нису покопале своjе наjмилиjе. Према подацима Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” на списку им jе jош увиjек 1950 нериjешених судбина, што из “Олуjе”, што из “Бљеска”. За остацима жртава се трага, али и ако се нађу нитко и ништа не гарантира да ће породице моћи спокоjниjе спавати. Наиме, у загребачком Заводу за судску медицину се према подацима Удружења “Суза” налази 350 ексхумираних остатака тиjела коjи чекаjу на идентификациjу. Слиjеде три приче чланова породица коjи 15-ак година чекаjу да сахране своjе родитеље. Завод заводи породице Нада Бодирога jе већ позната читатељима Новости од приjе годину дана кад се пожалила да су 18. jуна 2010. године на кућном згаришту

ХАГ, 13. АВГУСТА /СРНА/ – Хашко тужилаштво сматра да првостепена пресуда коjом jе генерал Анте Готовина осуђен као члан удруженог злочиначког подухвата даjе основа да буде проглашен кривим као помагач у том подухвату, те по командноj одговорности за злочине коjи су услиjедили током два мjесеца након операциjе “Олуjа”.   Tужилаштво у поднеску, коjим одговара на налог жалбеног виjећа, наводи да jе и даље примjерена казна од 24 године изречена у неправоснажноj пресуди. Жалбено виjеће Хашког трибунала у jулу jе позвало тужилаштво да до 10. августа обjасни да ли вjеруjе да се генералима Готовини и Младену Маркачу, у случаjу да се утврди да нису криви за незаконите артиљериjске нападе или да

Београд — Никада се ни на jедном скупу у Европскоj униjи ниjе помињала „Олуjа”, каже Ласло Варга, потпредседник скупштинског одбора за европске интеграциjе.     Званични став Европске униjе о хрватскоj операциjи „Олуjа” не треба очекивати, jер се тако нешто сасвим сигурно неће догодити, оцењуjу саговорници „Политике”, поводом изjава поjединих наших политичара да ЕУ треба да заузме став о ратном подухвату од пре 17 година у коjем jе убиjено око 2.000 Срба. Како обjашњаваjу Европска униjа jе став према злочинима генерално исказала кроз инсистирање на сарадњи са Хашким трибуналом и на поштовању људских и мањинских права, а Хрватска jе имала великих проблема да то поглавље затвори. Бранко Ружић, шеф посланичке групе СПС-а,