Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршиле су агресију на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба. Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Документационо-информативни центар “Веритас” очекуjе да ће Међународни суд правде у Хагу у спору о геноциду по узаjамним тужбама Хрватске и Србиjе пресудити да jе Хрватска током и након операциjе “Олуjа” починила геноцид над краjишким Србима. “Веритас” очекуjе да ће, сходно томе, Хрватскоj бити наложено да казни починиоце геноцида над Србима, да свим Србима исплати сву штету и губитке изазване геноцидом, те да успостави неопходне мjере за безбjедан и слободан повратак припадника српске етничке групе и да им осигура услове за миран и нормалан живот, укљућуjући и потпуно поштовање њихових националних и људских права. “За очекивати jе да Међународни суд правде наложи Хрватскоj да из Закона о државним празницима

БЕОГРАД, 31. АВГУСТА /СРНА/ – У Хрватској није дошло до очекиваних фундаменталних позитивних промјена када је ријеч о повратку српских избјеглица, саопштено је данас из Комесаријата за избјеглице Србије поводом 19. годишњице погрома српског народа у хрватској војно-полицијској акцији “Олуја”. Комесаријат је навео да је у хрватској акцији, која је започела 4. августа 1995. године, за свега неколико дана из Хрватске у Србију протјерано више од 200.000 Срба, а убијено их је око 2.500, док се још око 2.000 Срба води као нестало. У саопштењу се истиче да чињенице и даље демантују тврдње из препоруке високог комесара УН за избјеглице из априла ове године, да избјеглицама из Хрватске престане избјеглички

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВЊА 19. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године (“Операција Олуја”) Бања Лука Недјеља, 3.8.2014. Саборни Храм Христа Спаситеља 20.30 – Паљење свијећа и 21.00 – Духовно умјетнички програм  Понедјељак, 4.8.2014. 11.00  Храму Христа Спаситеља – Парастос 11.40  Гробље Свети Пантелија – Полагање вијенаца 12.15  Коло српских сестара – Даћа   Уторак, 5.8.2013. 20.00  Бански двор, Вијећница – Промоција Билтена и Округли сто на тему: „Олуја“ пред Међународним судом правде   Нови Град Сриједа, 6.8.2013. 10.00  Парастос – Храм Св. Апостола Петра и Павла 10.45  Паљење свијећа према “мосту спаса” и спуштање вијенца у ријеку Уну   11.15  Полагање вијенаца на Туњицама 11.30 

Хрватска влада је 10. јула донела одлуку о оснивању Међуресорне радне групе за подршку Канцеларији заступника Хрватске пред Европским судом за људска права, у припреми предмета који се односе на истраге ратних злочина почињених за време или непосредно после акције „Олуја” 1995. године. Из изјаве потпредседника владе Ранка Остојића сазнајемо да су пред судом у Стразбуру почели судски поступци по 21 тужби против РХ, чији подносиоци сматрају да државна тела нису спровела ефикасну истрагу смрти њихових рођака, цивила погинулих за време или непосредно после „Олује”. У сваком предмету држава треба да достави прво изјашњавање том суду најкасније до 15. септембра. У радну групу одређени су искусни представници надлежних тела укључених

Петар Јовановић, старешина Храма Светог Илиjе у Задру, jедан од првих коjи су се вратили у Далмациjу после “Олуjе”. Поносан што jе био ту да помогне повратницима     КАДА 15. jула протоjереj-ставрофор Петар Јовановић из Задра буде напустио божиjу службу и оде у пензиjу, малоброjни Срби коjи су остали у овом делу Хрватске и у северноj Далмациjи имаће за ким да жале. Био jе први коjи се после “Олуjе”, 1997. године вратио на ово подручjе и заjедно са свештеницима Славком Зорицом и Илиjом Караjовићем, како каже, “реанимирао” Далматинску епархиjу. За последњих 17 година службе у Задру био jе на свакодневним искушењима. Често шиканиран, малтретиран на улици. Католички свештеници су

После хапшења Србина оптуженог да је као припадник хрватске војске масакрирао људе у свом селу. У покољу страдало 14 српских цивила. Пријаве против злочинаца поднете и у Београду и у Загребу Вест да је у четвртак у Ријеци ухапшен хрватски војник Рајко Кричковић (57), под отужбом да је 6. августа 1995. године у личком селу Кијани учествовао у масакру 14 најстаријих житеља тог места који се нису повукли пред Туђмановом „Олујом“, као бомба је одјекнула међу расељеним Крајишницима. Кричковић је иначе Србин, пореклом из Кијана! Живео је у Загребу, а као припадник 118. домобранске пуковније Хрватске војске августа 1995. године ушао је у село на челу бојовника. Оптужница из Ријеке

Посмртни остаци 18 особа, од коjих двиjе жене, коjи су убиjени у акциjи хрватских оружаних снага “Олуjа”, ексхумирани су из заjедничке гробнице са локациjе “Гробље” у Слуњу, саопштено jе данас из Документационо-информационог центра “Веритас”. Ексхумациjу jе од 16. до 18. jуна ове године обављала Управа за заточене и нестале при Министарству боираца Хрватске, а у своjству посматрача присуствовали су представници Комисиjе за нестала лица Србиjе. Према “Попису погинулих лица у акциjи `Олуjа` са мjестом покопа посмртних остатака”, коjи jе хрватска страна предала српскоj страни у марту 1996. године, jедно тиjело закопано jе под именом Милорад Сикирица, рођен 1939. године из села Понорац, а остали под ознаком НН. На основу прегледа протокола коjе породице жртава

Обjављивање писаних поднесака из спора Хрватске и Србиjе по међусобним тужбама за геноцид на саjту Међународног суда правде показало jе колико су поjедине оптужбе Загреба на рачун Београда биле не само неутемељене већ чак и бизарне.     Тако jе у поднеску коjим jе 1999. године иницирала поступак пред Међународним судом правде, Хрватска, између осталог, тврдила да jе Србиjа одговорна за егзодус хрватских грађана српске националности 1995. године, током акциjе „Олуjа”. Наиме, према тим наводима, од коjих jе Хрватска ипак одустала у марту 2001. године, стаjало jе да jе Србиjа спровела етничко чишћење Срба те да jе зато треба прогласити одговорном за кршење Конвенциjе о геноциду. Ово jе, међутим, само jедан од

Хаг, Београд – У спору између Хрватске и Србиjе као адвокат српског правног тима заступам ставове Србиjе. То jе другачиjе у односу на моjу академску улогу, у коjоj се трудим да будем неутралан и обjективан.   Ипак, у овом случаjу Србиjа доказуjе да комбинациjа фактора, укључуjући чињеницу да jе велики броj људи нападнут и убиjен због мржње и намере хрватске власти, чини да ову операциjу можемо сматрати геноцидом, каже за Данас Право Вилиjам Шабас, члан правног тима Србиjе у спору са Хрватском пред Међународним судом правде у Хагу и jедан од наjвећих стручњака за геноцид. Он додаjе да би требало да имамо на уму да jе Србиjа одговорила на тужбу Хрватске, а Хрватска jе затражила од

БЕОГРАД, 1. АПРИЛА /СРНА/ – Члан српског правног тима пред Међународним судом правде у Хагу Вилиjам Шабас оциjенио jе да jе хрватска воjна операциjа “Олуjа” била геноцид и да то нико не може оборити, нагласивши да, с друге стране, тврдњу Хрватске да jе Србиjа починила геноцид треба одбацити. Шабас, jедан од водећих свjетских правних стручњака за геноцид, нагласио jе да се “Олуjа” може сматрати геноцидом jер постоjи низ комбинованих фактора коjи иду у прилог томе, укључуjући да jе велики броj људи нападнут и убиjен због мржње, док Хрватска не располаже таквим аргументима. “Тврдња Хрватске jе веома слична оноj коjу jе БиХ изниjела 2007. године у вези са општинама. Ту тврдњу

Судбином Александре Стијеље српски тим завршио контратужбу против Хрватске. Бранко и Мирко Стијеља погинули пред очима трогодишње девојчице. Мајка умрла у породилишту Судбина породице Стијеља преточена у видео запис био је један од последњих доказа у излагању контратужбе српског правног тима за геноцид против Хрватске, пред Међународним судом правде у Хагу. Стијеље су из села Заграде крај Бенковца. Они су „људи из колоне“. Парадигма судбине више од 200.000 Крајишника који су августа 1995. године бежали са својих огњишта пред разјареном хрватском војском.  „Олују“ су Стијеље дочекале у свом дому. Био је 4. август увече када су комшије дошле по њих и укрцале их на трактор како би се спасили. Из

На jучерашњи дан приjе 18 година, 7. августа 1995. године, хрватска авиjациjа бомбардовала jе колону српских избjеглица , коjа jе бjежала пред хрватском воjском у акциjи “Олуjа”. Колона се кретала из правца Доњег Лапца према Босанском Петровцу. У бомбардовању jе смртно страдало девет Срба , од чега четворо дjеце, а педесет избjеглица jе рањено. У знак сjећања на ове жртве код Спомен крста у Бравску служен jе помен и запаљене су свиjеће. И ове године окупили су се преживjели учесници овог погрома, те родбина и приjатељи страдалих. Иако jе МУП РС 2010. године поднио извjештаj против два пилота и три официjа воjске Хрватске, оптужнице против починилаца никада нису подигнуте.   У