Подизањем хрватске заставе и читањем имена погинулих у акциjи Олуjи на книнскоj тврђави у присуству државног врха почело jе данас риjеподне обиљежавање „Дана побjеде и домовинске захвалности“ и 19 године од акциjе „Олуjа“.     Међу присутним су предсjедник Хрватске Иво Јосиповић, предсjедник Сабора Јосип Леко, предсjедник Владе Зоран Милановић, начелник Главног штаба ОС генерал Драго Ловрић, прва потпредсjедница Владе Весна Пусић и други чланови Владе и друге званице. Колинда Грабар Китаровић дочекана jе аплаузом на Тргу Анте Старчевића, а на помен премиjера Зорана Милановића чули су се звиждуци. Книнска црквена звона огласила су се у 9 сати и 43 минуте, означивши тачно вриjеме када су на данашњи дан приjе 19 година хрватске снаге

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса за око 2.000 погинулих и убиjених бораца и цивила данас jе у бањалучком храму Христа Спаситеља настављено обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Парастосу присуствуjу изасланик предсjедника Републике Српске Душко Четковић, директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Парастосу присуствуjу и предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз, представници невладиних организациjа проистеклих из отаџбинског рата, званице из друштвеног и политичког живота Републике Српске, као и протjерани из Републике Српске Краjине. На гробљу „Свети Пантелиjа“ у 11.40 часова биће положени виjенци, а за 12.15 часова предвиђено jе послужење у Колу српских сестара. Обиљежавање

БЕОГРАД, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Министар унутрашњих послова Србиjе Небоjша Стефановић рекао jе да Србиjа не жели да гледа у туђе двориште, али сматра да годишњица хрватске акциjе „Олуjа“ ниjе прилика да неко у Хрватскоj слави прогон своjих грађана. „Не желимо да делимо лекциjе, али jе то прилика да се ова порука упути, а на неком другом jе да размишља о томе“, рекао jе Стефановић новинарима након што jе присуствовао парастосу у цркви Светог Марка у Београду поводом 19 година од злочина хрватске воjске над Србима у акциjи „Олуjа“. Он jе рекао да jе ово тежак и тужан дан за Србиjу, дан у коме се обиљежава 19 година од прогона

Екипа „Новости“ са избеглицама из Хрватске, у београдском колективном центру у Крњачи, на 19. годишњицу погрома Срба. Дођу сви за годишњицу, питају како су и онда их изнова заборављају Рампа на улазу Колективног центра у Крњачи дели 250 становника од остатка света. У мемљивим баракама 88 породица из Крајине. Већина у тешкој здравственој и материјалној ситуацији. За њих „Олуја“ још траје. Ипак, унутар ових жица нашли су какав-такав мир. Али, да је добро – није, казују готово углас. Ни после скоро две деценије од „Олује“ избеглице из Хрватске се „нису снашле“ овде. Броје године од првих пуцњева на далматинском кршу, спаљених огњишта по Славонији и Книну. А свака нова годишњица

Поводом 19. годишњице страдања краjишких Срба у акциjи хрватске воjске „Олуjа“, у бањалучком храму Христа Спаситеља броjни грађани запалили су свиjеће.     Прислуживањем свиjећа у порти храма Христа Спаситеља синоћ jе у Бањалуци почело обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе у обраћању да се прогона Срба из Републике Српске Краjине треба сjећати зато што народ коjи заборави своjу прошлост нема ни будућност. Он jе нагласио да се из циjелог период рата и пората од 1991. до 1998. године на списку „Веритаса“ налази више од 7.000 српских жртава, међу коjима jе нерасвиjетљена судбина за њих 1.900. „Управо њима свих ових

Пре 19 година, у ноћи између 3. и 4. августа, започела војна акција етничког чишћења Срба из Хрватске. Пуповац: У протеклих годину дана етничка нетрпељивост ескалирала. Није урађено ништа од обећаног ВАТРОМ из разног артиљеријског оруђа, која је отворена на Републику Српску Крајину у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. године, почела је „Олуја“. Са 138.500 војника, 350 тенкова и 30 авиона Хрвати су отпочели „војно-редарствену акцију“, односно – етничко чишћење Лике, Баније, Кордуна, северне Далмације… Народ је кренуо путем без повратка, а хрватска војска почела затирање сваког трага њиховог живљења на том подручју – паљена су села и градови, уништавана имовина… Више од 220.000 Срба је практично за један

БЕОГРАД, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Са регистрованих локациjа до сада jе ексхумирано 875 жртава погрома српског народа у хрватскоj воjно-полициjскоj акциjи „Олуjа“, док jош 215 жртава чека на ексхумациjу, речено jе данас на конференциjи поводом 19. годишњице страдања Срба у тоj акциjи. Представници Удружења породица несталих „Суза“ истакли су да су починиоци злочина и даље недодирљиви, а судбина несталих нериjешена. Они су позвали хрватску Владу да не продубљуjе бол породицама прикривањем злочина и минимизирањем размjера српских жртава, истичући да Хрватска мора да прихвати чињеницу о почињеним злочинима над Србима и процесуира починиоце. Предсjедник Комисиjе Владе Србиjе за нестала лица Вељко Одаловић прецизирао jе да jе у Хрватскоj до сада ексхумирано укупно 1.225 тиjела

Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршиле су агресију на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба. Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Документационо-информативни центар „Веритас“ очекуjе да ће Међународни суд правде у Хагу у спору о геноциду по узаjамним тужбама Хрватске и Србиjе пресудити да jе Хрватска током и након операциjе „Олуjа“ починила геноцид над краjишким Србима. „Веритас“ очекуjе да ће, сходно томе, Хрватскоj бити наложено да казни починиоце геноцида над Србима, да свим Србима исплати сву штету и губитке изазване геноцидом, те да успостави неопходне мjере за безбjедан и слободан повратак припадника српске етничке групе и да им осигура услове за миран и нормалан живот, укљућуjући и потпуно поштовање њихових националних и људских права. „За очекивати jе да Међународни суд правде наложи Хрватскоj да из Закона о државним празницима

БЕОГРАД, 31. АВГУСТА /СРНА/ – У Хрватској није дошло до очекиваних фундаменталних позитивних промјена када је ријеч о повратку српских избјеглица, саопштено је данас из Комесаријата за избјеглице Србије поводом 19. годишњице погрома српског народа у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“. Комесаријат је навео да је у хрватској акцији, која је започела 4. августа 1995. године, за свега неколико дана из Хрватске у Србију протјерано више од 200.000 Срба, а убијено их је око 2.500, док се још око 2.000 Срба води као нестало. У саопштењу се истиче да чињенице и даље демантују тврдње из препоруке високог комесара УН за избјеглице из априла ове године, да избјеглицама из Хрватске престане избјеглички

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВЊА 19. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године (“Операција Олуја”) Бања Лука Недјеља, 3.8.2014. Саборни Храм Христа Спаситеља 20.30 – Паљење свијећа и 21.00 – Духовно умјетнички програм  Понедјељак, 4.8.2014. 11.00  Храму Христа Спаситеља – Парастос 11.40  Гробље Свети Пантелија – Полагање вијенаца 12.15  Коло српских сестара – Даћа   Уторак, 5.8.2013. 20.00  Бански двор, Вијећница – Промоција Билтена и Округли сто на тему: „Олуја“ пред Међународним судом правде   Нови Град Сриједа, 6.8.2013. 10.00  Парастос – Храм Св. Апостола Петра и Павла 10.45  Паљење свијећа према “мосту спаса” и спуштање вијенца у ријеку Уну   11.15  Полагање вијенаца на Туњицама 11.30 

Хрватска влада је 10. јула донела одлуку о оснивању Међуресорне радне групе за подршку Канцеларији заступника Хрватске пред Европским судом за људска права, у припреми предмета који се односе на истраге ратних злочина почињених за време или непосредно после акције „Олуја” 1995. године. Из изјаве потпредседника владе Ранка Остојића сазнајемо да су пред судом у Стразбуру почели судски поступци по 21 тужби против РХ, чији подносиоци сматрају да државна тела нису спровела ефикасну истрагу смрти њихових рођака, цивила погинулих за време или непосредно после „Олује”. У сваком предмету држава треба да достави прво изјашњавање том суду најкасније до 15. септембра. У радну групу одређени су искусни представници надлежних тела укључених

Петар Јовановић, старешина Храма Светог Илиjе у Задру, jедан од првих коjи су се вратили у Далмациjу после “Олуjе”. Поносан што jе био ту да помогне повратницима     КАДА 15. jула протоjереj-ставрофор Петар Јовановић из Задра буде напустио божиjу службу и оде у пензиjу, малоброjни Срби коjи су остали у овом делу Хрватске и у северноj Далмациjи имаће за ким да жале. Био jе први коjи се после “Олуjе”, 1997. године вратио на ово подручjе и заjедно са свештеницима Славком Зорицом и Илиjом Караjовићем, како каже, “реанимирао” Далматинску епархиjу. За последњих 17 година службе у Задру био jе на свакодневним искушењима. Често шиканиран, малтретиран на улици. Католички свештеници су

После хапшења Србина оптуженог да је као припадник хрватске војске масакрирао људе у свом селу. У покољу страдало 14 српских цивила. Пријаве против злочинаца поднете и у Београду и у Загребу Вест да је у четвртак у Ријеци ухапшен хрватски војник Рајко Кричковић (57), под отужбом да је 6. августа 1995. године у личком селу Кијани учествовао у масакру 14 најстаријих житеља тог места који се нису повукли пред Туђмановом „Олујом“, као бомба је одјекнула међу расељеним Крајишницима. Кричковић је иначе Србин, пореклом из Кијана! Живео је у Загребу, а као припадник 118. домобранске пуковније Хрватске војске августа 1995. године ушао је у село на челу бојовника. Оптужница из Ријеке

Посмртни остаци 18 особа, од коjих двиjе жене, коjи су убиjени у акциjи хрватских оружаних снага „Олуjа“, ексхумирани су из заjедничке гробнице са локациjе „Гробље“ у Слуњу, саопштено jе данас из Документационо-информационог центра „Веритас“. Ексхумациjу jе од 16. до 18. jуна ове године обављала Управа за заточене и нестале при Министарству боираца Хрватске, а у своjству посматрача присуствовали су представници Комисиjе за нестала лица Србиjе. Према „Попису погинулих лица у акциjи `Олуjа` са мjестом покопа посмртних остатака“, коjи jе хрватска страна предала српскоj страни у марту 1996. године, jедно тиjело закопано jе под именом Милорад Сикирица, рођен 1939. године из села Понорац, а остали под ознаком НН. На основу прегледа протокола коjе породице жртава