БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса за око 2.000 погинулих и убиjених бораца и цивила данас jе у бањалучком храму Христа Спаситеља настављено обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Парастосу присуствуjу изасланик предсjедника Републике Српске Душко Четковић, директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Парастосу присуствуjу и предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз, представници невладиних организациjа проистеклих из отаџбинског рата, званице из друштвеног и политичког живота Републике Српске, као и протjерани из Републике Српске Краjине. На гробљу “Свети Пантелиjа” у 11.40 часова биће положени виjенци, а за 12.15 часова предвиђено jе послужење у Колу српских сестара. Обиљежавање

БЕОГРАД, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Министар унутрашњих послова Србиjе Небоjша Стефановић рекао jе да Србиjа не жели да гледа у туђе двориште, али сматра да годишњица хрватске акциjе “Олуjа” ниjе прилика да неко у Хрватскоj слави прогон своjих грађана. “Не желимо да делимо лекциjе, али jе то прилика да се ова порука упути, а на неком другом jе да размишља о томе”, рекао jе Стефановић новинарима након што jе присуствовао парастосу у цркви Светог Марка у Београду поводом 19 година од злочина хрватске воjске над Србима у акциjи “Олуjа”. Он jе рекао да jе ово тежак и тужан дан за Србиjу, дан у коме се обиљежава 19 година од прогона

Екипа „Новости“ са избеглицама из Хрватске, у београдском колективном центру у Крњачи, на 19. годишњицу погрома Срба. Дођу сви за годишњицу, питају како су и онда их изнова заборављају Рампа на улазу Колективног центра у Крњачи дели 250 становника од остатка света. У мемљивим баракама 88 породица из Крајине. Већина у тешкој здравственој и материјалној ситуацији. За њих „Олуја“ још траје. Ипак, унутар ових жица нашли су какав-такав мир. Али, да је добро – није, казују готово углас. Ни после скоро две деценије од „Олује“ избеглице из Хрватске се „нису снашле“ овде. Броје године од првих пуцњева на далматинском кршу, спаљених огњишта по Славонији и Книну. А свака нова годишњица

Поводом 19. годишњице страдања краjишких Срба у акциjи хрватске воjске “Олуjа”, у бањалучком храму Христа Спаситеља броjни грађани запалили су свиjеће.     Прислуживањем свиjећа у порти храма Христа Спаситеља синоћ jе у Бањалуци почело обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао jе у обраћању да се прогона Срба из Републике Српске Краjине треба сjећати зато што народ коjи заборави своjу прошлост нема ни будућност. Он jе нагласио да се из циjелог период рата и пората од 1991. до 1998. године на списку “Веритаса” налази више од 7.000 српских жртава, међу коjима jе нерасвиjетљена судбина за њих 1.900. “Управо њима свих ових

Пре 19 година, у ноћи између 3. и 4. августа, започела војна акција етничког чишћења Срба из Хрватске. Пуповац: У протеклих годину дана етничка нетрпељивост ескалирала. Није урађено ништа од обећаног ВАТРОМ из разног артиљеријског оруђа, која је отворена на Републику Српску Крајину у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. године, почела је „Олуја“. Са 138.500 војника, 350 тенкова и 30 авиона Хрвати су отпочели „војно-редарствену акцију“, односно – етничко чишћење Лике, Баније, Кордуна, северне Далмације… Народ је кренуо путем без повратка, а хрватска војска почела затирање сваког трага њиховог живљења на том подручју – паљена су села и градови, уништавана имовина… Више од 220.000 Срба је практично за један

БЕОГРАД, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Са регистрованих локациjа до сада jе ексхумирано 875 жртава погрома српског народа у хрватскоj воjно-полициjскоj акциjи “Олуjа”, док jош 215 жртава чека на ексхумациjу, речено jе данас на конференциjи поводом 19. годишњице страдања Срба у тоj акциjи. Представници Удружења породица несталих “Суза” истакли су да су починиоци злочина и даље недодирљиви, а судбина несталих нериjешена. Они су позвали хрватску Владу да не продубљуjе бол породицама прикривањем злочина и минимизирањем размjера српских жртава, истичући да Хрватска мора да прихвати чињеницу о почињеним злочинима над Србима и процесуира починиоце. Предсjедник Комисиjе Владе Србиjе за нестала лица Вељко Одаловић прецизирао jе да jе у Хрватскоj до сада ексхумирано укупно 1.225 тиjела

Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршиле су агресију на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба. Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Документационо-информативни центар “Веритас” очекуjе да ће Међународни суд правде у Хагу у спору о геноциду по узаjамним тужбама Хрватске и Србиjе пресудити да jе Хрватска током и након операциjе “Олуjа” починила геноцид над краjишким Србима. “Веритас” очекуjе да ће, сходно томе, Хрватскоj бити наложено да казни починиоце геноцида над Србима, да свим Србима исплати сву штету и губитке изазване геноцидом, те да успостави неопходне мjере за безбjедан и слободан повратак припадника српске етничке групе и да им осигура услове за миран и нормалан живот, укљућуjући и потпуно поштовање њихових националних и људских права. “За очекивати jе да Међународни суд правде наложи Хрватскоj да из Закона о државним празницима

БЕОГРАД, 31. АВГУСТА /СРНА/ – У Хрватској није дошло до очекиваних фундаменталних позитивних промјена када је ријеч о повратку српских избјеглица, саопштено је данас из Комесаријата за избјеглице Србије поводом 19. годишњице погрома српског народа у хрватској војно-полицијској акцији “Олуја”. Комесаријат је навео да је у хрватској акцији, која је започела 4. августа 1995. године, за свега неколико дана из Хрватске у Србију протјерано више од 200.000 Срба, а убијено их је око 2.500, док се још око 2.000 Срба води као нестало. У саопштењу се истиче да чињенице и даље демантују тврдње из препоруке високог комесара УН за избјеглице из априла ове године, да избјеглицама из Хрватске престане избјеглички

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВЊА 19. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године (“Операција Олуја”) Бања Лука Недјеља, 3.8.2014. Саборни Храм Христа Спаситеља 20.30 – Паљење свијећа и 21.00 – Духовно умјетнички програм  Понедјељак, 4.8.2014. 11.00  Храму Христа Спаситеља – Парастос 11.40  Гробље Свети Пантелија – Полагање вијенаца 12.15  Коло српских сестара – Даћа   Уторак, 5.8.2013. 20.00  Бански двор, Вијећница – Промоција Билтена и Округли сто на тему: „Олуја“ пред Међународним судом правде   Нови Град Сриједа, 6.8.2013. 10.00  Парастос – Храм Св. Апостола Петра и Павла 10.45  Паљење свијећа према “мосту спаса” и спуштање вијенца у ријеку Уну   11.15  Полагање вијенаца на Туњицама 11.30 

Хрватска влада је 10. јула донела одлуку о оснивању Међуресорне радне групе за подршку Канцеларији заступника Хрватске пред Европским судом за људска права, у припреми предмета који се односе на истраге ратних злочина почињених за време или непосредно после акције „Олуја” 1995. године. Из изјаве потпредседника владе Ранка Остојића сазнајемо да су пред судом у Стразбуру почели судски поступци по 21 тужби против РХ, чији подносиоци сматрају да државна тела нису спровела ефикасну истрагу смрти њихових рођака, цивила погинулих за време или непосредно после „Олује”. У сваком предмету држава треба да достави прво изјашњавање том суду најкасније до 15. септембра. У радну групу одређени су искусни представници надлежних тела укључених

Петар Јовановић, старешина Храма Светог Илиjе у Задру, jедан од првих коjи су се вратили у Далмациjу после “Олуjе”. Поносан што jе био ту да помогне повратницима     КАДА 15. jула протоjереj-ставрофор Петар Јовановић из Задра буде напустио божиjу службу и оде у пензиjу, малоброjни Срби коjи су остали у овом делу Хрватске и у северноj Далмациjи имаће за ким да жале. Био jе први коjи се после “Олуjе”, 1997. године вратио на ово подручjе и заjедно са свештеницима Славком Зорицом и Илиjом Караjовићем, како каже, “реанимирао” Далматинску епархиjу. За последњих 17 година службе у Задру био jе на свакодневним искушењима. Често шиканиран, малтретиран на улици. Католички свештеници су

После хапшења Србина оптуженог да је као припадник хрватске војске масакрирао људе у свом селу. У покољу страдало 14 српских цивила. Пријаве против злочинаца поднете и у Београду и у Загребу Вест да је у четвртак у Ријеци ухапшен хрватски војник Рајко Кричковић (57), под отужбом да је 6. августа 1995. године у личком селу Кијани учествовао у масакру 14 најстаријих житеља тог места који се нису повукли пред Туђмановом „Олујом“, као бомба је одјекнула међу расељеним Крајишницима. Кричковић је иначе Србин, пореклом из Кијана! Живео је у Загребу, а као припадник 118. домобранске пуковније Хрватске војске августа 1995. године ушао је у село на челу бојовника. Оптужница из Ријеке

Посмртни остаци 18 особа, од коjих двиjе жене, коjи су убиjени у акциjи хрватских оружаних снага “Олуjа”, ексхумирани су из заjедничке гробнице са локациjе “Гробље” у Слуњу, саопштено jе данас из Документационо-информационог центра “Веритас”. Ексхумациjу jе од 16. до 18. jуна ове године обављала Управа за заточене и нестале при Министарству боираца Хрватске, а у своjству посматрача присуствовали су представници Комисиjе за нестала лица Србиjе. Према “Попису погинулих лица у акциjи `Олуjа` са мjестом покопа посмртних остатака”, коjи jе хрватска страна предала српскоj страни у марту 1996. године, jедно тиjело закопано jе под именом Милорад Сикирица, рођен 1939. године из села Понорац, а остали под ознаком НН. На основу прегледа протокола коjе породице жртава