Државно тужилаштво Хрватске (ДОРХ) повукло jе оптужницу против полициjског генерала Жељка Сачића због злочина над Србима, а разлог jе, као и у jош неким случаjевима, „процедуралне природе“. ДОРХ потврђуjе да jе повукао „мањкаву оптужницу“ за ратни злочин након „Олуjе“ против тадашњег помоћника команданта Стожера специjалне полициjе МУП-а Жељка Сачића и бившег припадника полициjске антитерористичке jединице Лучко Фрање Дрље. Ралог су „пропусти“ због коjих jе ДОРХ окренуо поступак разрjешења загребачког жупаниjског тужиоца Жељке Покупец. У саопштењу на службеноj интернет страници ДОРХ-а стоjи да jе о намjери подизања оптужнице због злочина против цивила почињених 26. августа 1995. у селу Рамљани Жупаниjско тужилаштво било дужно да извиjести „кровно“ Државно тужилаштво. Како jе то

Политиколог из Загреба о односима Срба и Хрвата, међусобним тужбама,прогону коjи jе доживео због своjих ставова: Може се очекивати повећање страха код свих мањинских заjедница. За стање нациjе некада jе боље изгубити рат. У Загребу постоjе табуи у коjе не смете дирати Деjан Јовић ОДЛУКА суда у Хагу да одбаци тужбу Хрватске и контратужбу Србиjе jе трезвена и ствара нову шансу за побољшање односа, jер уклања jедну значаjну препреку. Наиме, парадоксално jе да неку земљу тужите за геноцид, а истовремено тврдите да са њом желите добре односе. Она – у њена оба дела – омогућуjе уравнотежениjи приступ анализи ратних и поратних догађаjа. Наше су оцене тих догађаjа и даље под

Одjава или брисање из евиденциjе о пребивалишту хрватског министарства унутрашњих послова неће утицати на имовинска права Срба из Хрватске Александар Милошевић / „Избрисани“ не губе ни право на стамбено збрињавање ОДЈАВА или брисање из евиденциjе о пребивалишту хрватског министарства унутрашњих послова неће утицати на имовинска права Срба из Хрватске. Оваj потез Загреба неће угрозити њихова права на стамбено збрињавање и примање пензиjе, као ни на судбину старе девизне штедње. Потез хрватских власти, коjе су применом новог закона о пребивалишту из евиденциjе избрисали око 260.000 држављана Хрватске, овако тумачи потпредседник Српског националног виjећа из Загреба Александар Милошевић. Према информациjама коjе jе добио из хрватског Министарства управе, на списку избрисаних jе око

Репортери „Новости“ са прогнаницима из Краjине, у избегличком центру Крњача. Све остаjе исто, као да смо се сами убиjали, говоре утучено Прогнаници живе у тешким условима ДА сте ме питали шта ће бити после пресуде у Хагу, одговорила бих вам: биће исто као што jе било. Судбина нас прогнаника из Хрватске запечаћена jе у овим избегличким собама. Овде, ми, некадашњи српски домаћини чекамо порциjе дневног следовања. Ни да их примиш, ни да их вратиш. Ни да живиш, ни да умреш… Ноћу сањамо своjа некадашња имања коjа нам нико не враћа и не плаћа. Уjутро, jастуци су мокри. Преврћемо их и сушимо… И, тако свих ових година. Избеглички центар Крњача код

Пише: Стеван Лазић Након што сам с пажњом одслушао пресуду Међународног суда правде (МСП) у Хагу, по тужби Хрватске против Србиjе за злочин геноцида и противтужби Србиjе против Хрватске за злочин геноцида, све ми jе jасно: мене jе из Хрватске, у лето 1991. године, протерала моjа жена. Јер нас, а више нас jе од 150 000, коjи смо 1991. и 1992. протерани из урбаних места Хрватске нико нигде не спомиње. Нас као да ниjе ни било. Нас као да нису одводили, затварали, мучили, убиjали… Нама као да нико никад ниjе претио. Нас нема ни у хрватскоj тужби ни у српскоj противтужби. Према томе, нема ми друге: мене jе жена! Јер

Организациjа „Напредни клуб“ оциjенила jе да jе пресуда Међународног суда правде донесена у интересу потврђивања политике „великих сила“, а не суочавања са истином, и да неће доприниjети помирењу, него ће подjеле и сукоби остати закопани. „Пресуда Међународног суда правде по тужбама за геноцид између Хрватске и Србиjе представља окончање процеса отпочетог стварањем Хашког тирбунала, а чиjи jе циљ да се да правна утемељење политици великих сила каква jе вођена на простору бивше Југославиjе“, наводи се у саопштењу овог клуба, чиjи jе предсjедник Чедомир Антић. У саопштењу се истиче да ова пресуда, као и многе коjе су донесене пред ад хок Трибуналом у Хагу, неће доприниjети помирењу у региону отвореним суочавањем

Хрватско тужилаштво jуче jе подигло оптужницу против ратног помоћника команданта Штаба специjалне полициjе хрватског МУП-а Жељка Сачића и бившег припадника полициjске jединице „Лучко“ Фрање Дрље због ратног злочина над Србима након акциjе „Олуjа“ на подручjу Книна и Грачаца. Ова оптужница услиjедила jе седам мjесеци након што jе загребачки Жупаниjски суд за злочин у мjесту Грубори неправоснажно ослободио Дрљу и другог оптуженог Божу Краjину. Сачић и Дрљо оптужени су за ратни злочин против цивила коjи се на ширем подручjу Книна и Грачаца догодио 25. и 26. августа 1995. године, обjавило jе државно тужилаштво на интернет страници, не откриваjући идентитет већ само године и ратне функциjе оптужених, jављаjу хрватски медиjи. Тужилаштво истиче

Америчка фирма МПРИ, против коjе су Срби из Краjине повели спор пред Судом у Чикагу, оптужуjући jе да jе била савjетник хрватске воjске и тако помогла у протjеривању и геноциду над Србима у Хрватскоj у операциjи „Олуjа“, понудила jе Краjишницима нагодбу, пишу „Вечерње новости“. Федерални суд у Чикагу jе прошлог октобра дjелимично прихватио тужбу Краjишника, а судиjа Џон Ли одлучио jе да агенциjи МПРИ треба судити према америчком закону због уништене имовине краjишких Срба. У децембру jе одржано рочиште на коjем jе тужена страна пристала да се поведу разговори о нагодби. Директор документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оцjењуjе понуду о нагодби као позитиван помак за српску страну у процесу коjи

БЕОГРАД /СРНА/ – Коалициjа удружења избjеглица оциjенила jе као циничну одлуку загребачког тужилаштва да подигне оптужницу против двоjице српских држављана из Глине због убиства хрватског цивила, а да истовремено не подиже оптужнице против наредбодаваца и извршилаца масовног убиства српских избjеглица на путу Глина – Доњи Жировац – Двор у августу 1995. године. Предсjедник Коалициjе Миодраг Линта подсjећа да су се прва страдања Срба десила у Глини 6. августа, а затим су у глинским селима Ровишка, Равно Рашће, Маjа и Брубањ избjегличку колону пресjекли припадници хрватске воjске коjи су се иживљавали над заробљеним Србима. О злочинима над ненаоружаним Србима на цести код Доњег Жировца свjедочи и снимак припадника такозване Армиjе БиХ

Међу 20 Срба убиjених на подручjу Хрватске од 1991. до 1995. године, идентификованих данас у Загребу, налазе се и посмртни остаци полуслиjепе старице Марице Поповић /1924/, коjу су хрватски воjници током акциjе „Олуjа“ обjесили у подруму њене куће, саопштено jе из Документационо-информационог центра „Веритас“. У саопштењу се наводи да jе Марица Поповић из Залужнице са мужем Жарком /1924/ остала код своjе куће у акциjи „Олуjа“, а четири-пет дана касниjе су по уласку у њихово село хрватски воjници Жарка одвели и недалеко од куће убили, док су Марицу обjесили у подруму њене куће, а потом кућу запалили. Према извjештаjу Хрватског хелсиншког одбора, Маричини посмртни остаци били су покопани на мjесном гробљу

У последњих неколико дана из Тужилаштва за ратне злочине Србиjе стизале су изjаве да jе недавно подигнута оптужница против Раjка Кричковића, од стране Жупаниjског тужилаштва у Риjеци, прва, самим тим и историjска, за ратни злочин над Србима у акциjи „Олуjа”, а резултат jе сарадње тужилаштава Србиjе и Хрватске. Поновио jе то и тужилац Вукчевић на дан хапшења 15 особа осумњичених за отмицу у Штрпцима. У последњих неколико дана из Тужилаштва за ратне злочине Србиjе стизале су изjаве да jе недавно подигнута оптужница против Раjка Кричковића, од стране Жупаниjског тужилаштва у Риjеци, прва, самим тим и историjска, за ратни злочин над Србима у акциjи „Олуjа”, а резултат jе сарадње тужилаштава Србиjе

БЕОГРАД – Интернет портал, zlocininadsrbima.com, позива Вас на трибину, предавање под називом „Краjишка трагедиjа у свjетлу међународне правде“, коjа ће се одржати у петак 28. новембра 2014. са почетком од 18 сати у великоj сали ГО Нови Београд (адреса: Булевар Михаjла Пупина 167, Нови Београд). На трибини ће говорити: Саво Штрбац, директор ДИЦ Веритас Ратко Дмитровић, директор Вечерњих новости Момчило Диклић, Институт за европске студиjе Почетком рата и распадом бивше Југославиjе, 1990-1991, српски народ у СР Хрватскоj постао jе жртва хрватског државног тероризма, коjи jе предводио Фрањо Туђман и његова странка ХДЗ. Они су желели да доврше посао своjих претходника из Другог свjетског рата, а то jе геноцид и истребљење

Тужилаштво Србиjе за ратне злочине потврдило jе да jе Жупаниjско тужилаштво у Риjеци данас подигло оптужницу против Раjка Кричковића, што jе први случаj против припадника званичних хрватских оружаних снага за злочине над српским цивилима у „Олуjи“. „У складу са Споразумом о уступању података и доказа, а са обзиром на мjесто гдjе се налази потенциjални починилац, послали смо све податке у вези са овим предметом колегама из Државног тужилаштва Хрватске и то jе резултирало подизањем прве званичне оптужнице за припадника `Зенги` у Хрватскоj“, речено jе Срни у Тужилаштву у Београду. У Тужилаштву су поjаснили да постоjе оптужнице за „инциденте“ на териториjи Хрватске коjе су починили припадници неких других формациjа, али jе

Државно тужилаштво у Риjеци подигло jе оптужницу против пензионисаног припадника Хрватске воjске Раjка Кричковића (56) због убиства трочлане српске породице Совиљ у селу Киjани код Грачаца 1995. године након акциjе „Олуjа“.  Са прославе „Олуjе“ у Хрватскоj У саопштењу обjављеном на интернет страницама тужилаштва, наводи се да се оптуженом ставља на терет да jе као припадник 118. домобранске пуковниjе ХВ из Госпића од 15. до 28. августа 1995. у селу Киjани, испред њихове куће убио цивиле Р. С. и М. С. пуцаjући у њих, док jе М. С. запалио заjедно с кућом и стоком. Из Жупаниjског државног тужилаштва у Риjеци навели су само инициjале жртава, али не оптуженог, али хрватски медиjи

Мада jе грађански рат у Хрватскоj завршен пре скоро две децениjе, Милан Вранковић, шваjцарски пензионер, родом из Пристега код Бенковца, jош не може да живи на свом имању. Он jе у Пристегу 1972. године направио кућу, а 1984. у Бенковцу купио два трособна стана, сваки од по 100 квадратних метара. Има ли краjа неправди: Милан Вранковић Кућа у селу Пристегу jе 1995. године спаљена и потпуно уништена, комисиjа на челу са Бранком Кутиjом 2. децембра 1997. моjе станове даjе избеглицама, а да ме о томе чак нису ни обавестили. Дакле, класична отимачина! Било их jе 12 чланова фамилиjе Удовичић из Бугоjна и нису могли сви да стану. Разбили су 50