Олуја Архиве - Страница 25 од 39 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Олуја » Страна 25

Усташке друштвене игре хит у Хрватској! (ФОТО)

9. фебруар 2016.

Након списка издајника, уџбеника који не само да негирају геноцид над Србима, већ цео народ бива сатанизован кроз понављање усташких и неоусташких парола, појачаног медијског, али и физичког иживљавања над српским народом, стиже нови хит – усташке друштвене игре! Једна игра се зове „Олуја 1995.“, а друга „Алојзије Степинац – Упознај га!“. „Олуја 1995″ је изашла још у августу прошле године и верзија је игре „Човече, не љути се“. Намењена је за четири играча, а сваки добије фигурицу и баца коцку. Зависно од броја, заузимају се поља на табли, а старт је у околини Хрватске Костајнице. Ако играч стане на противничко поље, избацује се из игре. На местима где је пролазила хрватска

Ново суђење за ратни злочин у Груборима почиње 15. фебруара

3. фебруар 2016.

Крајем прошле године Врховни суд прихватио је жалбу тужитељства на ослобађајућу пресуду и затражио ново суђење пред измијењеним судским вијећем На загребачком Жупанијском суду 15. вељаче почет ће ново суђење бившим припадницима полицијске антитерористичке јединице Лучко Франи Дрљи и Божи Крајини који су у липњу 2014. неправомоћно ослобођени за убојство српских цивила у селу Грубори код Книна након ослободилачке акције Олуја 1995. Крајем прошле године Врховни суд прихватио је жалбу тужитељства на ослобађајућу пресуду и затражио ново суђење пред измијењеним судским вијећем. Умјесто суца Здравка Мајеровића који је Дрљу и Крајину ослободио због недостатка доказа ново ће суђење водити судац Иван Турудић. Дрљу је тужитељство теретило за непосредно почињење злочина

Хрвати полудели за игрицом „Олуја“ у којој се убијају Срби

5. јануар 2016.

Срамна друштвена игра “Олуја 1995.” која велича прогон и злочине над Србима током истоимене хрватске акције 1995. године, већ 8 година се продаје у Хрватској, а посебно је тражена као поклон за празнике. Игрица, за коју многи кажу да је хрватска верзија игре „Не љути се човече“ патентирао је Јосип Брнић. Правила су следећа: Старт је у околини Хрватске Костајнице. Ако играч стане на српско поље, избацује се из игре. На местима где је пролазила хрватска војска, нацртани су тенкови, непријатељски војници, али и хрватски војници који су приказани као већи, јачи и опаснији од српских. Победник игре је онај који први дође до Книна. При дну картонске плоче налазе

Koстури „вeличaнствeнe oпeрaциje“

31. децембар 2015.

Двaдeсeт гoдинa трeбaлo je зa идeнтификaциjу диjeлa рaтних жртaвa нa пoдручjу Бaрилoвићa: Нa мjeснoм грoбљу Maли Koзинaц, у Mjeснoм oдбoру Koсиjeрскo Сeлo, сaхрaњeн je Никoлa Лeжaић, jeднa oд дeвeт нeдaвнo идeнтификовaних жртaвa Oлуje у oпштини Бaрилoвић. У субoту, 19. дeцeмбрa, нa мjeснoм грoбљу у Maлoм Koзинцу, у Mjeснoм oдбoру Koсиjeрскo Сeлo у oпштини Бaрилoвић, Kaрлoвaчкa жупaниja, сaхрaњeн je Никoлa Лeжaић, jeднa oд дeвeт нeдaвнo идeнтификовaних жртaвa Oлуje. Лeжaић, рoђeн 08.02.1954., oд oцa Пeтрa, кojи je живиo нa aдрeси Дoњи Скрaд 52, oкрутнo je убиjeн кao цивил нa свoм кућнoм прaгу 4. aвгустa 1995., у 41. гoдини живoтa. Његoви пoсмртни oстaци су нeдaвнo идeнтификовaних ДНK aнaлизoм у Зaвoду зa судску мeдицину

Оскрнављено гробље манастира Крка (Фото: standard.rs)

Шта очекује Србе у Хрватској након формирања нове владе

31. децембар 2015.

Најкомпромитованији ће представљати и заступати Србе у Хрватској и у хрватском Сабору? Пише: Љубан Каран Створени су услови да Хрватска добије владу без нових избора. Својим предизборним и постизборним коалицијама и манипулацијама понеким послаником ван ових коалиција ХДЗ је обезбедио потребан број гласова у Сабору. Мандатар ће бити Тихомир Орешковић, ванстраначка личност, после тешке уцене коалиције Мост. Иако је ванстраначки, изабрао га је ХДЗ, тако да није спорно чију политику ће заступати. Долази из Канаде, где је ХДЗ имао јаку подружницу међу проусташким организацијама и јаку финансијску подршку. Уосталом, из те средине је својевремено дошао Гојко Шушак, шеф десног проусташког крила ХДЗ, као и бизнисмен Антон Кикаш, познат по афери

У Бањалуци обиљежена крсна слава РСК

18. децембар 2015.

Служењем бденија у храму Свете Тројице, те славским обредом, ломљењем славског колача и културно-умјетничким програмом у Бањалуци је вечерас обиљежена крсна слава некадашње Републике Српске Крајине Никољдан. Некадашњи посланик у Скупштини Републике Српске Крајине Крсто Жарковић рекао је да је основна порука да невладин сектор који се бави питањима у вези са Републиком Српском Крајином треба да се заједно окупи да би помогли у рјешавању проблема Срба протјераних из Хрватске. „Крсну славу смо посљедњи пут обиљежили 2001. године, али смо имали одређених проблема са непризнавањем од структура власти, због чега се овај дан обиљежавао на један лични и тих начин. Након тога дошло је до једне дрскости, али смо успјели

Вечерас у Бањалуци – Промоција књиге „Судбина Крајине“

17. децембар 2015.

– Вруће главе, без историјске дистанце, догађаје је вивисекцирао „in vivo“ и сасипао у лице отрежњујућу истину тада још живим главним актерима и креаторима крајишких малих живота и голих људских судбина – пише Цвијетин Миливојевић, политички аналитичар и новинар, у поговору који је насловио „Срђанов народ Мојсијев“. Промоција другог, непромењеног (репринт) издања хронологије „Судбина Крајине“ Срђана Радуловића (1957-2012), истакнутог новинара и дугогодишњег уредника „Блица“ и недељника НИН, одржаће се 17. Децембра 2015. у простору Народне и универзитетске библиотеке у Бањалуци. Срђан Радуловић савремену повест Срба у Хрватској исписао је, истиче Миливојевић, моћном новинарском мером, на прву лопту, за само месец-два. – На два читана интернет портала који су објавили одломке

На удару Америке крајишким Србима спаса ни теоретски није било

17. децембар 2015.

(Из књиге “Срби у Хрватској и њихова судбина” књижевника Горана Бабића, издање: Адеона и Стручна књига, Београд, 1995) (…) Данас је јасно чак и Енглезима, Французима и Русима да су у Другом свјетском рату побиједили Американци, Нијемци и Јапанци па стога није од неког нарочитог значаја ако се наведе да су Срби у Хрватској и одлукама ЗАВНОХ-а (партизанског парламента) из 1942. и 1943. године признати као суверени грађани демократске Хрватске, оне Хрватске која се борила против Хитлера. У данашњој Хрватској, коју данашње енглеске, француске и руске владе зову на прославе побједе над фашизмом, ти исти Срби (односно њихови потомци) не судјелују у власти у којој, међутим, на различите начине судјелују

Афера Рашковић: Циљ нису само Срби у Хрватској

14. децембар 2015.

Како није у питању ситан жбир, него један од најважнијих обавештајаца СОА, тако је афера отворила многа питања. Ових дана о Мирку Рашковићу као хрватском шпијуну много тога је речено што не треба понављати. Као и у свакој другој великој обавештајној афери, пошто се дигла велика медијска прашина, нове чињенице и нови докази излазе на светло дана и дају додатну тежину и димензије комплетном случају. На почетку се мислило да је у питању ситни жбир, али се на крају показало да је у питању један од најважнијих хрватских обавештајаца уопште. Обавештајац преко кога су се реализовале ствари од стратегијског интереса за Хрватску и током рата и током мира. Радио је

Jos_nisu_procesuirani_mnogi_ratni_zlocini_nad_Srbima.jpg

Рат траје за 2.000 несталих

12. децембар 2015.

Откопани земни остаци 56 Срба убијених 1995. године у Хрватској. На Банији ексхумирано мање од 300 страдалих у „Олуји“ ПОСМРТНИ остаци 56 Срба убијених током хрватског освајања Крајине 1995, који су почетком месеца ексхумирани у Горњем Селишту на Банији, само су мали део жртава чије судбине још нису расветљене. Рат у Хрватској још није завршен за више од 2.000 особа које се воде као нестале, од чега је половина српске националности. Са регистрованих локација до данас је ексхумирано мање од 1.000 жртава пострадалих у акцији хрватске војске „Олуја“. Сви посмртни остаци откопани недавно на Банији поново су сахрањени на месном гробљу у Горњем Селишту, до потврде идентитета анализом ДНК, када

Како је откривен хрватски шпијун међу српским посланицима?

11. децембар 2015.

Сумње да је неко обавештајац тешко се разјашњавају и сваки такав разјашњен случај поприма размере обавештајне афере, понекад и на светском нивоу. Раскринкан је један од тројице представника српске мањине у хрватском Сабору Мирко Рашковић, јер је у потпуности доказано да је хрватски шпијун. Пише: Љубан Каран Овога пута у питању је балканска афера, а сам случај је разјаснила обавештајно-безбедносна служба (агенција) која га је својевремено и заврбовала да ради против свог народа. То се не дешава баш често. Таква документа могу се заробити или евентуално украсти преко добро позицонираног контрашпијуна, али да сама тајна служба јавно објави такав документ врхунске тајности, то није скоро виђено. Све обавештајне службе света

Србин, хрватски шпијун опет издао Србе и приклонио се ХДЗ-у

8. децембар 2015.

Ратни досије Мирка Рашковића, српског посланика у Сабору Хрватске, постао је највећи скандал у тој земљи усред преговора о формирању владе. Челник книнског одбора Самосталне демократске српске странке (СДСС) из готово анонимности до жиже политичке сцене у Хрватској стигао је када је одбио да следи све остале посланике СДСС и потпише подршку коалицији лидера СДП Зорана Милановића. Жалио се Рашковић и председници Колинди Грабар Китаровић да трпи притиске од својих из странке, коју је потом напустио и практично јој отео мандат, приклонивши се ХДЗ-у Томислава Карамарка. Након што се огласио потпредседник СДСС Милорад Пуповац говорећи о трговини мандатима, полиција је отпочела истрагу. „Указали смо председници Китаровић на неразјашњене околности под

Pismo – posljednjim listovima gore naše

22. новембар 2015.

Piše: Nikola Kobac Ne ljutite se što latinicom pišem. Vjerujte, znam ja ćirilicu, čitati, pisati. To Vam sada nisam namjerio dokazivati. Želim prije svega, da ovo Pismo čitaju zemljaci, poznanici i dojučerašnji prijatelji, koji ne umiju srpskim slovima opštiti. Podsjećam sve Vas i svakog pojedinačno da je ovo „terorističko“ pismo „umni proizvod“ Vašeg komšije i našeg reformatora Save Mrkalja (1783 – 1833.) koji bi trebao biti uvršten među sto najumnijih, do danas rođenih Srba. Preteča je Vuka Stefanovića Karadžića. Sava se rodi uman nadomak Zagreba, a dušu ispusti duševno poremećen u Beču. U onoj nekadašnjoj Evropskoj zajednici (EU) koja se tada zvala Austrougarska carevina (AU). Carevina koja je tada donosila

У Србију стиже Крајина (5)

22. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Параћински санитет одвезао болесника за Сремску Митровицу. Тражим преко полиције да дође зрењанински, са прве наплатне рампе. Кажу, нема их, отишли су, напустили пункт. Утроњала сам се. Остајем само са два лекара, једним техничаром и два студента. Посла пуно. Помажу нам активисти Црвенога крста. Ту су и колега Милан из Риђице, студент и две ученице Медицинске школе из Сомбора. Помажу изнемоглим, преносе их на рукама. Студент висок, а у наручју као повећу лутку носи крхку, малу бакицу. Треба збринути пет, шест, осам хиљада људи. Кажем унпрофорцу да ће сад санитет, само што није стигао, а знам да неће стићи бар један сат. Радници полиције увек

У Србију стиже Крајина (4)

21. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Голобради дечаци загледају ме одушевљено. Сви би да имају такву јакну, да је носе у школу, на факултет. А тек амблем! Није ова јакна да се таква носи, децо, може се префарбати па је онда носите, кажем. Зашто се стидите амблема и јакне, питају ме. Зашто се стидите српства, рече ми неко од њих. Чувајте ту јакну, она је историја, добацује неко од одраслих. Опет ме гуши, стежу ме груди. Колико бриге, суза, труда треба мајци да одхрани војника, а онда га држава узме, узме заувек. Бар да има вајде од тога! А не овако. Овако је могло и без овога. Можда ће ови дечаци,