Уза све са чиме се можемо сложити са младим, данас једним од водећих хрватских историчара, доктором Хрвојем Класићем, професором на Филозофском факултету у Загребу, што је рекао у разговору за Вечерње новости (Београд, 18. октобар 2017), објављеном на читавој страни, који је водио Јурица Керблер, стални дописник Новости из Загреба, постоји и нешто са чиме се не можемо сложити. И то пре свега због тога што то није истина. А историчару би требало да је искључиво истина научна водиља. Па шта није истина: прво, није истина је из Хрватске ОТИШЛО (велика слова су аутора овог текста) 200.000 ЉУДИ… како се наводи у једном од два антрфилеа, под насловом Консензус нам је

Предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији, Миле Шапић, по занимању је инжењер текстила и до почетка деведесетих дуго је година био запослен у Творници трикотаже Велебит у Карловцу. У тој творници је прошао све линије производње и мјеста од радника до руководиоца; волио је свој посао, путовао и обилазио погоне. Живот је изгледао онакав какав је требао бити, а онда је дошао рат и Шапић је с породицом у „Олуји“ протјеран из родног Вргинмоста, а његова обитељска кућа спаљена је до темеља. С избјегличком колоном дошао је у Београд и након више мјесеци потраге запослио се у подузећу Модна конфекција – Београд. Данас је у Коалицији удружења избјеглица значајно ангажиран

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији најавило је израду српског зида плача “Убијени Срби у `Бљеску` и `Олуји`”. Поручили су да ће “Српски зид плача” остати код Скупштине Србије док не буде задовољена правда косметских жртава. Из Удружења је саопштено да је, осим постојећих паноа “Косметске жртве” и “Српске жртве – Сребреница 1992. година”, тренутно у изради пано са фотографијама “Убијени Срби у `Бљеску` и `Олуји` – Жртве САО Крајине од стране НДХ”. У изради су и панои, гдје ће бити приказани убијени војници ЈНА у Словенији 1990. године. Извор: СРНА Везане вијести: „Српски зид плача-Сребреница 1992“, испред Скупштине Србије … Држава да заштити „српски зид плача“

Пише: Владимир Фролов Sonja Biserko, дугогодишњи водећи глас београдских сорош-јаслара, „разјаснила“ је за војвођански „објективни“ сајт Autonomija „суштину“ обележавања српског изгона из РСК. хладне главе и погана језика, Sonječka тврди — „Ратнохушкачки језик поводом годишњице ОLUJE био је у функцији, као и сваке године, хомогенизације нације и подсећања на српске жртве из Другог светског рата, чиме се злочини почињени у Хрватској почетком деведесетих перципирају као праведна освета”! На разним антисрпским семинарима Sonječku нису научили, да су хрватски терористи актом оружане побуне почели насилну сецесију Хрватске из Југославије, вршећи притом злочине над српским цивилима као током трајања фашистичке НДХ, те је такав њен „забринути“ коментар заправо релативизација хрватског геноцида, и ругање

Пише: Филип Родић Главни херој овогодишње прославе кулминације другог полувремена затирања српског народа у Хрватској, онога што председница ове земље Колинда Грабар Китаровић назива „највећом и најважнијом победом“ у новијој хрватској историји (занимљиво би било сазнати које су то друге победе и то не само у новијој него и у старијој хрватској историји) био је новопечени градоначелник Книна Марко Јелић. Јелић је, општи је утисак, рекао нешто „заиста невероватно за хрватску политику“, дао „храбру изјаву“ због које заслужује да се пред њим „скине капа“. Је ли то Јелић постао хрватски Вили Брант и извинио се за све злочине почињене над српским народом на простору „Лијепе њихове“? Не баш. Јелић је

Више од две деценије након страшног злочина још се лицитира колико је људи заиста прогнано, колико је кућа спаљено, колико цркава оштећено, колика је штета… На годишњицу погрома Срба из Хрватске огласиле су се и сирене за узбуну. Широм Србије, али и по иностранству, служени су парастоси. Паљене су свеће и минутом ћутања одата пошта убијенима. Обећали смо још једном да жртве неће бити заборављене и указали на судбину прогнаних. Достојанствено. И ову, 22. годишњицу “Олује”, међутим, дочекали смо без коначних бројки. Више од две деценије након страшног злочина још се лицитира колико је људи заиста прогнано, колико је кућа спаљено, колико цркава оштећено, колика је штета… Зато су минуле

У Хагу је просута утроба Западној цивилизацији. Весели мародери се добро осећају. Председник Хашког трибунала Теодор Мерон сматра да је тај суд „стекао заслужену репутацију независне, правичне и непристрасне институције“, чију правичност потврђују и ослобађајуће пресуде хрватским генералима за злочине у „Олуји“. Утом се јавио и први амерички амбасадор у другој Ендехазији, Питер Галбрајт, откривши коначну истину да „Олуја“ беше освета за „Сребреницу“. Ништа више од тога, али ни мање. Вели Галбрајт: „Да Ратко Младић, тај брутални кољач, тај безобзирни, луди убица, да он није наредио Сребреницу, ми не бисмо дозволили пад Крајине…“ Због Младића, „бруталног кољача, безобзирног и лудог убице“, Америка је дозволила Хрватима да буду нежни кољачи, обзирне

Злoчини нaд Србимa у ‘Oлуjи’ и нaкoн вojнe oпeрaциje: Зa рaзлику oд злoчинa у сeктoру Jуг кojи су бaр прeтрeсeни прeд Хaшким судoм, зa злoчинe нa пoдручjу бившeг УН-oвoг сeктoрa Сjeвeр, oднoснo с прoстoрa Бaниje и Koрдунa, joш ниткo ниje прoцeсуирaн Мoja мaти убиjeнa je 5. aвгустa oкo 13 сaти. Ja сaм биo 100 мeтaрa дaљe. Сaкривeн изa врбe. Видиo сaм 14 вojникa ХВ-a. Чуo сaм двa пуцњa. Видиo сaм дa мoрaм ићи. Maтeр je oстaлa лeжaти мртвa. Имaлa je 82 гoдинe. Убили су je и joш су joj oдсjeкли руку. Двaдeсeт и пeт дaнa нa тoм мjeсту лeжaлa je мртвa, oндa су дoшли сa врeћaмa и пoкoпaли je у книнскo грoбљe

Хрватска је опет славила нашу несрећу. Неко каже да је весеља било мање него раније. Наводно су послушали упозорење из Берлина да “спусте лопту” Хрватска је опет славила нашу несрећу. Неко каже да је весеља било мање него раније. Наводно су послушали упозорење из Берлина да “спусте лопту”. Али, ево неколико примера да су, ипак, одговорили са “мало морген”. Додуше, централна “утакмица” у Книну, где се окупила хрватска политичка репрезентација, прошла је са мање тензија. Али, лопта је пребачена у “двориште” у Слуњу, где је главни “играч” био Марко Перковић Томпсон, познат по песмама које величају фашизам и усташтво. Дакле, то што није ове године певао у Книну, не значи