Драматична исповест Јове Грубора, о злочинима после ”Олуjе”: Немам баш ништа против Готовине и Маркача, али ко jе крив за убиство овдашњих Срба. Ево и сада чувам списак убиjених Плављана и сељана околних заселака. Наjтежи злочини су се догодили у Груборима дан пре доласка оног чувеног “воза слободе” коjим су Хрвати прослављали “Олуjу”. Тада су убиjени Јово, Мариjа, Мићо и Милка Грубор – све моjи рођаци, а затим и Ђуро Карановић и Саво Ђурић. Преживели су “Олуjу”, али не задуго. На своjоj земљи – Јово jе овде рођен и ту намерава да умре. Деца – син и две сада удате ћерке – одавно живе у Србиjи. Избегли су за време

Уза све са чиме се можемо сложити са младим, данас једним од водећих хрватских историчара, доктором Хрвојем Класићем, професором на Филозофском факултету у Загребу, што је рекао у разговору за Вечерње новости (Београд, 18. октобар 2017), објављеном на читавој страни, који је водио Јурица Керблер, стални дописник Новости из Загреба, постоји и нешто са чиме се не можемо сложити. И то пре свега због тога што то није истина. А историчару би требало да је искључиво истина научна водиља. Па шта није истина: прво, није истина је из Хрватске ОТИШЛО (велика слова су аутора овог текста) 200.000 ЉУДИ… како се наводи у једном од два антрфилеа, под насловом Консензус нам је

Предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији, Миле Шапић, по занимању је инжењер текстила и до почетка деведесетих дуго је година био запослен у Творници трикотаже Велебит у Карловцу. У тој творници је прошао све линије производње и мјеста од радника до руководиоца; волио је свој посао, путовао и обилазио погоне. Живот је изгледао онакав какав је требао бити, а онда је дошао рат и Шапић је с породицом у „Олуји“ протјеран из родног Вргинмоста, а његова обитељска кућа спаљена је до темеља. С избјегличком колоном дошао је у Београд и након више мјесеци потраге запослио се у подузећу Модна конфекција – Београд. Данас је у Коалицији удружења избјеглица значајно ангажиран

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији најавило је израду српског зида плача „Убијени Срби у `Бљеску` и `Олуји`“. Поручили су да ће „Српски зид плача“ остати код Скупштине Србије док не буде задовољена правда косметских жртава. Из Удружења је саопштено да је, осим постојећих паноа „Косметске жртве“ и „Српске жртве – Сребреница 1992. година“, тренутно у изради пано са фотографијама „Убијени Срби у `Бљеску` и `Олуји` – Жртве САО Крајине од стране НДХ“. У изради су и панои, гдје ће бити приказани убијени војници ЈНА у Словенији 1990. године. Извор: СРНА Везане вијести: „Српски зид плача-Сребреница 1992“, испред Скупштине Србије … Држава да заштити „српски зид плача“

Пише: Владимир Фролов Sonja Biserko, дугогодишњи водећи глас београдских сорош-јаслара, „разјаснила“ је за војвођански „објективни“ сајт Autonomija „суштину“ обележавања српског изгона из РСК. хладне главе и погана језика, Sonječka тврди — „Ратнохушкачки језик поводом годишњице ОLUJE био је у функцији, као и сваке године, хомогенизације нације и подсећања на српске жртве из Другог светског рата, чиме се злочини почињени у Хрватској почетком деведесетих перципирају као праведна освета”! На разним антисрпским семинарима Sonječku нису научили, да су хрватски терористи актом оружане побуне почели насилну сецесију Хрватске из Југославије, вршећи притом злочине над српским цивилима као током трајања фашистичке НДХ, те је такав њен „забринути“ коментар заправо релативизација хрватског геноцида, и ругање

Пише: Филип Родић Главни херој овогодишње прославе кулминације другог полувремена затирања српског народа у Хрватској, онога што председница ове земље Колинда Грабар Китаровић назива „највећом и најважнијом победом“ у новијој хрватској историји (занимљиво би било сазнати које су то друге победе и то не само у новијој него и у старијој хрватској историји) био је новопечени градоначелник Книна Марко Јелић. Јелић је, општи је утисак, рекао нешто „заиста невероватно за хрватску политику“, дао „храбру изјаву“ због које заслужује да се пред њим „скине капа“. Је ли то Јелић постао хрватски Вили Брант и извинио се за све злочине почињене над српским народом на простору „Лијепе њихове“? Не баш. Јелић је

Више од две деценије након страшног злочина још се лицитира колико је људи заиста прогнано, колико је кућа спаљено, колико цркава оштећено, колика је штета… На годишњицу погрома Срба из Хрватске огласиле су се и сирене за узбуну. Широм Србије, али и по иностранству, служени су парастоси. Паљене су свеће и минутом ћутања одата пошта убијенима. Обећали смо још једном да жртве неће бити заборављене и указали на судбину прогнаних. Достојанствено. И ову, 22. годишњицу „Олује“, међутим, дочекали смо без коначних бројки. Више од две деценије након страшног злочина још се лицитира колико је људи заиста прогнано, колико је кућа спаљено, колико цркава оштећено, колика је штета… Зато су минуле

У Хагу је просута утроба Западној цивилизацији. Весели мародери се добро осећају. Председник Хашког трибунала Теодор Мерон сматра да је тај суд „стекао заслужену репутацију независне, правичне и непристрасне институције“, чију правичност потврђују и ослобађајуће пресуде хрватским генералима за злочине у „Олуји“. Утом се јавио и први амерички амбасадор у другој Ендехазији, Питер Галбрајт, откривши коначну истину да „Олуја“ беше освета за „Сребреницу“. Ништа више од тога, али ни мање. Вели Галбрајт: „Да Ратко Младић, тај брутални кољач, тај безобзирни, луди убица, да он није наредио Сребреницу, ми не бисмо дозволили пад Крајине…“ Због Младића, „бруталног кољача, безобзирног и лудог убице“, Америка је дозволила Хрватима да буду нежни кољачи, обзирне