Медачки џеп Архиве - Јадовно 1941.

Ко су и чији су нестали из Књиге несталих

25. новембар 2025.

И у овом “студеном” новембру 2025. од хрватских званичника небројено пута се чуло да Хрватска трага још за 1.740 несталих и смртно страдалих с непознатим местом укопа из домовинског рата, како у тој држави службено зову грађански рат 1991 – 1995. Пише: Саво Штрбац Директорка хрватске Управе за заточене и нестале Ана Филко у интервјуу за “Национал” од 15. новембра 2025, као највећу препреку бржем и ефикаснијем решавању проблема несталих наводи недостатак веродостојних информација о могућим местима укопа посмртних остатака, уз објашњење и поруку: “Све је мање сведока, а дeо кључне документације налази се у архивима Републике Србије, која не отвара архиве нити доставља податке о премештањима посмртних остатака. Такав

Годишњица злочина над Србима у Лици 1993 године

5. септембар 2025.

О Б А В Ј Е Ш Т Е Њ Е Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске „Медачки џеп“ (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у уторак 09. 09. 2025. године у храму Светог апостола и евангелисте Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у Ташмајданском парку биће положено цвијеће на Спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. Поменути споменик подигнут је захваљујући Координацији српских удружења породица погинулих и несталих лица са простора бивше Југославије, а Удружење породица „Суза“ као њена чланица, је и иницијатор

Ђурђица Драгаш: Не питајте колико нас има

3. септембар 2025.

Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. Питате колико нас има…Има нас више него вас!!! Са нама спавају нерођена деца и пресахле мајчине груди. Иза нас осташе пуста села, изгубљена стада и неузоране њиве.Из наших костију расте трава по којој газите.Из наших очију побеже небо под којим ходате. Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.Наш пепео самује на згариштима. У сваком смо дрвету, листу, цвету, ветру што вам милује лице.У свакој смо капи мирисне кише, у пахуљи што се леди на прозору. Наша душа је у

Линта позива Тужилаштво за ратне злочине да у свом раду користи 250.000 докумената о злочинима над Србима

10. март 2025.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позива Тужилаштво за ратне злочине да да у свом раду коначно почне да користи 250.000 докумената о злочинима над Србима. Тужилаштво за ратне злочине преузело је 2009. године архиву бившег Савезног комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије од 1991. до 1999. године. Одлуку о оснивању наведеног Комитета донијела је Скупштина бивше СФРЈ 18.марта 1992. године. Током свог постојања прикупио је више од 250.000 докумената о злочинима над Србима. Комитет, који је једно време предводио тадашњи патолог са ВМА др Зоран Станковић, истраживао је ратне злочине над Србима у Госпићу, Медачком xепу, Пакрачкој

Ђурђица Драгаш: Знам да сам поносна што си био мој ђидо

30. децембар 2024.

Е мој дједе, колико ме боле ове рушевине и твој труд који полако и сигурно нестаје. Знам да је болело и тебе, зато си и отишао прерано… И како да те не боли, како да заборавиш и затвориш та врата?! Гледам ове слике већ данима….и размишљам … Деда је био стваралац, мајстор, столар који је својим рукама градио живот и школовао децу. Сви прозори, врата, све дрвено што је постојало у овој кући и дворишту, његово су дело, његова мука и зној. И не само то! Оставио је мој вредни ђидо свој поштени и стваралачки траг и у селу… на кућама, шталама, у подрумима, на кацама (дрвеним бурадима) које је

„Јер … ми смо иста крв“, пјеснички првенац Ђурђице Драгаш у Бањој Луци

8. новембар 2024.

У Кући Милановића, у суботу 09. новембра 2024. у 18 часова биће представљена збирка поезије „Јер…ми смо иста крв“ Ђурђице Драгаш Вуковљак. Ријеч је о првој пјесничкој збирци коју чине стихови пуни сјете и туге, а коју Ђурђица посвећује свим невиним жртвама Покоља. Ђурђица Драгаш Вуковљак је уредницa привредно-политичке рубрике Првог програма Радио Београда. Иако се дуго бави писањем а њени текстови и пјесме су објављивани на сајтовима удружења грађана „Јадовно 1941.“ и РТС-a, до сада није објавила књигу. Збирка пјесама Јер… ми смо иста крв њен је књижевни првенац. О поезији, књижевном изразу и инспирацији за ову збирку говориће сценариста Наташа Дракулић, испред издавача Момчило Мирић, предсједник удружења „Јадовно 1941.“ из

У Београду служен парастос Србима масакрираним у хрватској акцији “Медачки џеп” [Фото]

10. септембар 2024.

У Цркви Светог Марка у Београду јуче је служен парастос и прислужене свијеће за 88 Срба које су пред очима Унпрофора масакрирали хрватски војници на данашњи дан прије 31 годину на подручју села Дивосело, Читлук и Почитељ у акцији “Медачки џеп”. Директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац рекао је да је најтрагичнија посљедица тог свирепог чина то што на том подручју више готово и нема Срба, а да је врло мало злочинаца одговарало. – Жалосно је то. То су данас њихови хероји. Као Мирко Норац који је одлежао тих симболичних шест година. Најстрашније, најтрагичније јесте то што је 1991. године у та три села било око 800 Срба, а данас

Годишњица страдања Срба из Медачког џепа 1993.

9. септембар 2024.

Деветог септембра 1993. године Хрватска војска је изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена јужно и југоисточно од Госпића у тзв. Медачком џепу, која су се до тада осамнаест мјесеци налазила под заштитом УН-а. Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, тровала бунаре, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Оно што нису успјели у наступању, побили су и уништили у повлачењу, које је, уз посредовање УНПРОФОР-а, потрајало до 17. септембра исте године. Трагедија “Медачког џепа” одвијала се пред очима припадника УНПРОФОР-а, који овај пут нису били само пасивни посматрачи, већ су узели и активног учешћа у покушају да преузму контролу над овим подручјем и спријече убијање преосталих Срба

„Веритас” чува истину о 8.500 страдалих у Хрватској

12. април 2024.

Убице у највећем броју случајева нису процесуиране. База података Документационо-информационог центра „Веритас” чува истину о судбини око 8.500 лица страдалих током рата у Хрватској. Од тог броја, 38 одсто су цивили усмрћени и масакрирани најчешће на кућном прагу. Њихове убице у највећем броју случајева нису процесуиране, изјавио је директор „Веритаса” Саво Штрбац. Он је навео случај Анђе Катић (дјевојачки Мељанац, 73), која је убијена испред своје куће у селу Отишић код Сиња 16. јула 1993. Један од убица је био Тихомир Армада звани Мирко из Хрваца, који је тада имао свега 23 године. „Армада је, када је Анђа уписана у нашу базу података у фебруару 2001. године, још некажњен живео

Саво Штрбац: Рођендан Републике Српске Крајине

23. децембар 2023.

На Правном факултету Универзитета у Београду, у организацији Клуба за друштвене односе, 14. децембра ове године одржана је трибина под називом „Правни субјективитет Републике Српске Крајине”, на којој сам, поред Бранка Ракића, редовног професора на том факултету, и историчара Милана Гулића, и ја био један од говорника. Организатори су пред нас говорнике ставили списак питања која би „волели да обухватимо”: околности које су довеле до формирања РСК, проглашење РСК, гаранције за опстанак, унутрашње уређење (државни органи, оружане снаге, привреда, Устав), свакодневни живот у РСК (демографија, култура и образовање, учешће становништва у одлучивању), статус РСК (међународно признање државе и владе, дипломатски представници), План З-4, крај рата, губљење територија, укидање РСК и

Ђурђица Драгаш: Дивосело – село којег нема

11. септембар 2023.

Још једна тужна годишњица. Пре тачно 30 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром. Дивосело – село којег нема Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно. Гореле су куће! Уништавано је оно што је преостало иза

Годишњица страдања Срба у акцији „Медачки џеп“

10. септембар 2022.

Јуче се навршило 29 година од напада хрватске војске на села у околини Госпића. У акцији названој Медачки џеп убијено је 88 Срба, од којих су 36-оро били цивили. Пише: Ђурђица Драгаш Рођаци и пријатељи убијених окупили су се на парастосу у београдској Цркви Светог Марка Иза назива Медачки џеп крију се три српска села у околини Госпића-Дивосело, Читлук и Почитељ. Крије се неколико стотина људи који су тог септембра 1993.године протерани из својих кућа, али најтеже је што се крију и трагичне судбине оних који нису успели да се спасу. Нешто народа је успело да побегне у Велебит, али они који су остали у својим селима су углавном побијени.

У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 88 Срба убијених прије 24 године у агресији хрватске војске на Медачки џеп код Госпића, зону која је била под заштитом УН.

НАЈАВА: Парастос за Србе убијене септембра мјесеца 1993. године код Госпића

8. септембар 2022.

Београд, петак 09. 09. 2022. у 11 часова – Црква Светог Марка. Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске „Медачки џеп“ (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у петак 09. 09. 2022. године у храму Светог апостола и евангелисте Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у Ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. Извор: Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“, Београд

Ђурђица Драгаш: Како су расељени Личани оживели своје локално гробље

28. децембар 2021.

Пре неколико месеци одлучила сам да направим Фејсбук групу која би окупила моје земљаке, Личане, Дивосељане расуте по свету. Првобитно ми је жеља била да их подстакнем да се укључе у акцију чишћења гробља у родним селу мојих Драгаша, Дивоселу. Да, то је оно гробље о којем сам писала летос, а које су полако, али сигурно гутали шума и заборав. И успели смо у ономе што је изгледало као немогућа мисија. Очистили смо га! Гробови наших предака угледали су светлост дана и сада можемо, као сав нормалан свет, да их посетимо и запалимо свећу за њихове душе. Иако често и сама критикујем друштво у којем реалност обликују интернет и друштвене

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

27. октобар 2021.

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.