Лика Архиве - Страница 7 од 11 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Лика » Страна 7

Линта о “крвавом Ускрсу”: Циљ је био стварање хрватске државе без или са што мање Срба

31. март 2018.

На данашњи дан пре 32 године на Плитвичким језерима десио се први оружани сукоб између припадника МУП-а Хрватске и припадника милиције САО Крајине. На данашњи дан пре 32 године на Плитвичким језерима десио се први оружани сукоб између припадника МУП-а Хрватске и припадника милиције САО Крајине, у јавности познат као “крвави Ускрс”, саопштио је председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Том приликом погинуо је припадник милиције САО Крајине Рајко Вукадиновић (32), који је према наводима Линте, бранио Плитвичка језера од покушаја хрватске полиције да их заузму. Линта сматра да Србија и крајишки Срби треба да сваке године обележавају годишњицу погибије Рајка Вукадиновића, иза кога су остали родитељи, супруга и

Генерал Младен Маркач. Крвави Ускрс Плитвице 1991. године. Фото: Vale Z. Leindl @tinaleina_vale

Данас 27 година од “крвавог Ускрса” на Плитвицама

31. март 2018.

Данас се навршава 27 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка “Плитвице”, када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размјене због погибије “редарственика” Јосипа Јовића, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”. Из “Веритаса” подсјећају да Хрватска сваке године на врло високом нивоу обиљежава погибију Јовића, који је проглашен “првом жртвом домовинског рата”, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута јавно говорио и у својој књизи “Истина мора изаћи ван” записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване “пумпарице” – јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквe је имала хрватска полиција. Послије

Бања Лука: “Личко вече” у суботу 24. фебруара 2018.

10. фебруар 2018.

Удружење Личана Бања Лука традиционално организује “Личко вече” у суботу, 24.02.2018. године у простору Угоститељске школе са почетком у 19 часова. Из Удружења позивају све Личане да евоцирају успомене на родни крај и пријатеље Лике да увеличају овај скуп. На традицију Лике и Kрајине, кроз занимљив умјетничко- забавни програм окупљене ће подсјетити група Тромеђа, Добривоје Павлица, Мајса и KУД Велико коло из Новог Сада. Цијена карте 30 KМ Kонтакт телефон +387 65 861 432

Подно Велебита Медак одолијева!

16. јануар 2018.

Од некада живописног села подно Велебита данас – тек трагови. На жалост, и Медак дијели исту судбину као и већина личких насеља. Становника је све мање из године у годину, збори мјештанин Божидар Травица присјећајући се како се овдје живјело некад. „Некада се живјело добро и лијепо. И данас се живи добро и лијепо, само нема људи. Ту смо и живимо. Прије се живјело боље јер смо се имали с ким играти и свађати, расти и одрастати. А данас, данас нема ко расти и одрастати. Младих нема, а ми овако младићи од шездесет и седамдесет, одржавамо живот и одржавамо Медак. И одржаћемо га.” Овдје дјетињства није било, понавља чика Божо.

Протојереј Јеленко Стојаковић Фото: Robert Fajt / CROPIX

‘Сада се спремамо за Божић један, а ускоро ћемо за други’

30. децембар 2017.

Спуштамо се са старе ријечке цесте у котлину која с ријеком Добром и жељезничком пругом дијели два брда по којима су разбацана 24 насеља. Пред подручном школом Николе Тесле у средишту парка је споменик палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма, и баш тим ријечима то тако пише на ћириличној, али нетакнутој плочи. Мало даље је биста Марка Вучковића, горанског првоборца, која није ишарана спрејем. У самом средишту су четири кафића, из једног гласно трешти партизанска корачница “По шумама и горама”, али се нитко од оно мало пјешака који силазе с нетом пристиглог воза из Ријеке на колодвор на којему пише “Моравице” на то не обазире. Овдје чак није било ни рата,

Српске жртве из Госпића 1991. Фото: SRPSKA-MREŽA.COM

Саопштење поводом ликвидације госпићких Срба у јесен 1991.

17. октобар 2017.

Хрватска војска и полиција су у Госпићу и околним мјестима, у јесен 1991. године, углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним начинима и на више мјеста. Ликвидирани су углавном виђенији Срби (судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци, пензионери…) који су били лојални новоуспостављеном хрватском “демократском” режиму. Према ВЕРИТАС-овим подацима, у том периоду и на такав начин, убијено је најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена, од чега скоро половина 17. и 18. октобра. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова и четири пара по једног родитеља и дјетета. До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 50 ликвидираних, док се

У Хрватској Срби мењају веру да се запосле

15. октобар 2017.

Судбине: Са нашим саународницима у готово пустим селима у западној Хрватској. Већина младих отишла, стари умиру. О будућности ретко ко и да сања ЗАГРЕБ ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА У Личком засеоку Пољану нема ни пута ни трговине, а повратник Миле Цвијановић машта о одласку, деда Раде Савић у Ћорама крај Двора маше пролазницима како би бар разменио коју реч, у Турићу у близини Книна, повратничком пару Билбија доносе воду да преживе топла лета, а Момчило Јовић након што се вратио у Риђане у Далматинској загори љубоморно чува стару воденицу која га подсећа на срећнију младост када је Срба овде било много више. Прича је то до приче о несрећној судбини Срба

Села као чекаонице смрти

9. октобар 2017.

Љетним доласцима удахне се живот у беживотна села испуњена свакодневним умирањем у којима једино расту гроблја као посљедњи трагови и чувари неког бившег живота Љето српским повратничким селима, послије дуге зиме, ноћи без краја у самоћи и чекања умирања, хладних људских односа, ријетких сусрета и још рјеђих разговора, не значи само буђење топло вријеме, дуже дане испуњених радом, школски распуст, него много, много више. Значи живот, поновно рађање, сусрет са најмилијима којих се види од лјета до љета. Љетним доласцима удахне се живот у беживотна села испуњена свакодневним умирањем у којима једино расту гроблја као посљедњи трагови и чувари неког бившег живота. У тим беживотним просторима, само бујна вегетација својом

Нeкaд спoмeник пaлим бoрцимa, дaнaс хрвaтским брaнитeљимa – Oкучaни Фото: Jурицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Oтимaчи кoстиjу

2. октобар 2017.

Пaртизaнскa спoмeн-кoстурницa у Нoвскoj прeбрисaнa je 2009. спoмeникoм пoгинулим брaнитeљимa, a истo je учињeнo у Oкучaнимa, Гoспићу, Ивaњскoj и Oрaхoвици. У Ђaкoву je пeтoкрaкa нa пaртизaнскoм спoмeнику зaмиjeњeнa крстом, у Oдри Сисaчкoj je пoстaвљeнo рaспeлo, у Mиклeушу кип Бoгoрoдицe, a у Свeтoм Филипу и Jaкoву бистa Фрaњe Tуђмaнa Спoмeник пaлим бoрцимa и жртвaмa фaшистичкoг тeрoрa сa спoмeн-кoстурницoм из Другoгa свjeтскoг рaтa у спoмeн-пoдручjу Tрoкут у oпштини Нoвскa, кojи je пoчeткoм 1990-их минирaн, ниje jeдини примjeр спoмeничкe бaштинe кojoj je прeнaмиjeњeнa њeзинa првoбитнa функциja. Нa лoкaциjи тoг нeкaдa зaштићeнoг мoнумeнтa 2009. пoдигнут je Спoмeник пoгинулим брaнитeљимa Дoмoвинскoг рaтa 1991.-1995., чимe je прeбрисaн и пoсљeдњи трaг пaртизaнскoг спoмeникa. С oбзирoм нa тaкaв

Суморна јесен

15. септембар 2017.

Ратне јесени 1991. многе жртве забиљежене су иза борбених линија; годишњице које падају ових дана сасвим сигурно ће проћи у ћутњи медија и државе. Током љета и јесени те године у Сиску је ликвидирано више од сто лица српске националности, а до данас нису пронађена тијела 40 страдалих. На карловачком Коранском мосту 21. септембра 1991. године догодио се “крвави пир” над разоружаним резервистима ЈНА, од којих је убијено њих 13, док је осам дана касније убијено шестеро заробљених припадника ЈНА из бјеловарске касарне. У Сајевцу крај Карловца 5. октобра 1991. за ручком је ликвидирано троје чланова породице Рокнић. Убојства у Марином Селу и Пакрачкој Пољани почела су 9. октобра 1991.

Жртве Косиња вапе за вјечним миром (Осврт на чланак „Крв жртава вапи до неба“)

9. септембар 2017.

Читаjући чланак на саjту Личких новина „Крв жртава вапи до неба“, уочио сам низ неистинитих и произвољних тврдњи и аргумента, коjи неоправдано оптужуjу српски народ из Косиња, понижаваjу више стотина невиних српских жртава а оно што jе наjгоре, „нове истине“ отвараjу „старе ране“ и ствараjу нове подjеле међу оно мало преосталог становништва (Срба и Хрвата) Косиња. Из пиjетета према невиним жртвама моjих предака, из поштовања према честитим анонимним косињанима Хрватима и обавези према комшиjама Србима, коjи живе у Косињу а оваj чланак им уноси додатни страх и немир, одлучио сам написати осврт на наведени чланак коjи врви неистинама, инсинуациjама и наивним историjским конструкциjама. Драго ми је да су неки моји

Опроштај од једне личке баке

18. август 2017.

– Шта пише овдје? – Не знам, дијете моје, ја не знам читати. – А зашто, баба? – Нијесам ишла у школу због рата. – Хоће ли тако бити и са мном? – Ма, неће – одговорила је брзо и одлучно као што се одговара када се жели избјећи неизбјежно. Бар ријечима… Присјетила се потом момента када су јој усташе убиле оца – обичног српског селјака који је имао добре волове, а партизани јединог брата – четника. Остала је тада са мајком и 6 сестара. – Валјда неће – промрмлјала је себи у браду не желећи да дијете које тек упознаје свијет оптерећује прошлошћу за коју је вјеровала да је

Календар геноцида: 07. август. Годишњица страдања Срба из Лике и Кордуна

7. август 2017.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

Календар геноцида: 05. август. Годишњица страдања Срба са Кордуна и Лике

5. август 2017.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Глина – Српска православна црква “Рођења Богородице” – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Вучен Репац, Мељиновац Доњи Лапац, Лика

28. јул 2017.

У бездану Делић jаму на Завољу изнад Бихаћа, усташе су доводиле Србе, мушкарце, жене, дjецу и старце, jош током jуна па све до аугуста 1941. године, и у њу бациле 894 српска цивила из Мељиновца, Личког Петровог Села и околних села. Само у jедном дану, 28. jула 1941. године усташе су похватале и побиле 92 српска сељака из села Мељиновца опћине Доњи Лапац. Њих су похватали код њихових кућа и одвели на губилиште недалеко Завоља гдjе су их побили из ватреног оружjа, поклали ножевима, а неке и живе, све бацили у Делић jаму – безданушу, недалеко Завоља. О том злочину усташа из села Боричевца и неких других сусjедних хрватских села над своjим комшиjама Србима испричао ми