Лика Архиве - Страница 5 од 11 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Лика » Страна 5

Младенова долина

26. јануар 2021.

Звао се Младен. Био је рођен 1941. године у Кули Атлагића, општина Бенковац. Ожењен. Отац два сина, Ђорђа и Милорада. Живио је и радио у Обровцу, као механичар, стручњак за тешке рударске машине у обровачким рудницима боксита. У истој улици у Обровцу живио је и Јосип, Хрват. И он је имао два сина – Марка и Дарка. Младенови и Јосипови синови били су истих година и расли су заједно, а преко њих су се дружили и њихови очеви. Дошао је рат. Синови су за њега стасали, а и очеви су још били способни. Дарко, млађи Јосипов син, на самом почетку сукоба одлази из Обровца и ступа у хрватску војску. Марко

Линта: Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата

25. октобар 2020.

Линта истиче да Србија треба да захтјева да Хрватска објави националну припадност 1869 несталих грађана колико их се налази на званичном хрватском списку. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата. „Представници хрватске власти у јавности годинама износе податак о 1869 несталих грађана Хрватске али упорно одбијају да кажу да од тога броја више од 1100 су нестали Срби а мање од 800 су нестали Хрвати. Поред тога, Хрватска више од 7 година одбија да на свој званични списак дода 630 несталих Срба које је 2013. године

(ВИДЕО) „Српски свијет“ – Др Милан Гулић: Српски политичари у Хрватској успешни у етно бизнису

2. октобар 2020.

Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, био је данашњи гост у емисији Националне ТВ ИН4С. Погледајте шта је др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, рекао у емисији Националне ТВ ИН4С о незалијеченим ранама и тињајућем сукобу, зашто Борис Милошевић није имао мандат да присуствује прослави у Книну; колико је гласова добио на изборима, да ли је то зато што му је отац био у хрватској војсци; Милошевићево присуство прослави у Книну – шамар Србима страдалим у Олуји; да ли је Пуповац окренуо леђа Београду и Србима који му дају мандат; шта је етнобизнис; ко има надмен приступ; да ли је

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Парастос Србима убијеним у акцији ”Медачки џеп” (Најава)

7. септембар 2020.

Удружење породица несталих и погинулих лица ”Суза” са сjедиштем у Београду, организуjе парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993 године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у сриједу 09. септембра 2020. године у цркви Св. Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. С поштовањем, Предсједница: Драгана Ђукић Везане виjести: Подсећања: Лекар

Никада не заборави завичај и увијек се враћај!

14. јул 2020.

Док пишем ове редове, размишљам како дефинисати појам завичаја. Могло би се рећи да је то мјесто гдје смо рођени и одакле су наши преци, међутим то ми и даље звучи некако као површна дефиниција. Завичај би у суштини требало да буде мјесто за које сваки пут кад чујеш, ставиш руку на срце а суза засија у оку. Свако од нас има мјесто на коме осјећа да је баш ондје гдје и треба да буде, мјесто ултимативне среће. Њему се увијек враћаш гдје год да одеш и увијек изнова оживиш када ти се укаже пред очима. Тада срце заигра, душа оздрави а ваздух почне поново имати мирис борове шуме и

Календар геноцида: 07. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике

7. јул 2019.

Православно гробље у селу Јањчићи, Плашки. Краjем маjа и 7. jула 1941. године усташе убиле 82 Срба и jедну жену Српкињу, Саву Јањчић. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

Сутра се навршава 28 година од “КРВАВОГ УСКРСА” на Плитвицама

30. март 2019.

Сутра се навршава 28 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка “Плитвице”, када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размјене, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”. Акција је услиједила због погибије “редарственика” Јосипа Јовића, који је проглашен “првом жртвом домовинског рата” иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац у својој књизи “Истина мора изаћи ван” записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване “пумпарице” – јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквe је имала хрватска полиција. Послије ове акције, хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу која се одржала до краја августа

Календар геноцида: 28. март 1942. Годишњица страдања Срба у Лици

28. март 2019.

Село Дебело Брдо, Кореница. Усташе 28. марта 1942. године побиле и спалиле српске сељаке коjе су затекле у селу. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

Заштитити српске повратнике од нове отимачине станова

7. фебруар 2019.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта упозорио је да Хрватска масовно врши ревизију станова додијељених српским повратницима на коришћење и затражио да Министарство спољних послова Србије захтијева званичну информацију од Хрватске о томе и учини све да заштити српске повратнике од нове отимачине станова. Линта је нагласио да Министарство спољних послова треба да тражи од Хрватске да српски повратници добију право да откупе станове, које су добили на основу чињенице да су имали станарско право прије рата, по истим цијенама као и остали грађани Хрватске који су то учинили током деведесетих година прошлог вијека, саопштено је из Савеза Срба из региона. Он је навео да су многи повратници у

Саво Штрбац: Леш НН. 33

24. јануар 2019.

Једног прохладног јануарског јутра 1993. године војска Републике Хрватске је почела агресију на Равне Котаре. Напад је био неочекиван и силовит. У прва два дана хрватска војска је заузела већи дио подручја. Да би се зауставио њен даљи продор у дубину територије, према Бенковцу, на Равне Котаре су сваки дан стизали добровољци и јединице из других дијелова Републике Српске Крајине. Међу првима дошла је Специјална јединица Министарства унутрашњих послова из Книна, да би организовала одбрану села Придраге. У њој је био и Мишо из Стрмице, села поред Книна, младић изузетне физичке конструкције, а стар свега двадесет и по година. Борбе око Придраге биле су жестоке, често су се водиле прса

Дуго је трајао тај мој пут

24. јануар 2019.

Од Грачаца до Доњег Лапца мало сам трчала, па ишла пjешке. Седмог августа 1995, за свега неколико стотина метара избjегла сам бомбардирање колоне на Петровачкоj цести. Видjела сам авионе, чула запомагања. Босну сам прешла скоро пjешке…, прича Александра Мандић, коjа jе као 15-годишњакиња, сама као прст, избjегла из Грачаца. Из свог стана у Грачацу Александра Мандић на брзину jе узела школске свjедоџбе и извод из књиге рођених, закључала врата и кључ оставила испод отирача. Било jе то 4. августа 1995. године. Мислила jе да ће се склонити негдjе на пар дана, али ниjе се вратила пуних 16 година. Тек jе ове године провела три тjедна у свом родном Грачацу. Срели

Доња Суваја: Још једна прича Личка!

20. јануар 2019.

“У Суваји се данас живи неким нормалним животом, ако се то може тако рећи, јер је овај дио Лике доста страдао. Овдје су мјештани пуно страдали и у Другом Свјетском рату, али и у ратовима деведесетих. Све је било порушено, али, ето ми смо се вратили” збори Ђуро Векић, на почетку приче о Суваји, коју посјетисмо уочи Божића. Имају он и супруга Зорица двоје дјеце, двоипогодишњег сина Новака и годину дана старију кћерку Уну. Баве се пољопривредом. Од јутра до мрака, стално посла има, збори супруга Зорица. “То је наша свакодневница, дјеца, обавезе, имамо стадо коза, бавимо се малинарством. Све што произведемо је здраво, није прскано“, додаје Зорица Најтеже је

ДОБРИ СУСЈЕД МИРKО НОРАЦ: У таквој земљи ја не желим живјети

26. децембар 2018.

Један од најчешћих одговора на питање новинара, аналитичара и демографа, зашто одлазите из Хрватске јест само на први поглед баналан. У више од педесет посто испитаника одговор је један и увијек исти. Не желим више хранити толику војску паразита. Међу паразите на које се мисли, неупућени аналитичар сврстат ће у највећем постотку политичаре и оне које је политика запослила, најчешће бесмислено. Пише: Иво Анић Но, враг је у детаљу, а један детаљ прошао је наизглед незапажено. Међу испитаницима, наиме, било је и оних који су спомињали ратне злочинце и осјећај несигурности што те и такве особе мирно живе поред њих, као добри сусједи. Ако мало помније погледате одговоре, статистике, кроз

Здравко Крстановић: Теслин Смиљан без Срба

12. новембар 2018.

Масовно истребљење започела Павелићева НДХ, а окончано jе деведесетих. Мемориjални центар Николе Тесле служи за то да се сакриjе истина о судбини Теслиних рођака и сународника Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. септембра 2015. године. Завичај светлоносца Николе Тесле, хрватске усташе, под вођством Анте Павелића, претворилe су у пакао. Независна Држава Хрватска проглашена jе 10. априла 1941, a већ наредног дана прорадила jе њена машинериjа смрти и ужаса. Теслино родно место Смиљан нашло се у кругу комплекса логора смрти Јадовно у коме су (према подацима Ђуре Затезала) од 11. априла 1941. до 21. августа 1941. усташе свирепо усмртиле 40.123 особе, од тек

Чедомир Антић: Дужни смо да памтимо Српску Крајину

29. октобар 2018.

Хрватске власти данас представљају Србију као агресора а Крајину као државу терора. Истина је да је Хрватска била та која је започела рат. Да је на шовинистичкој мржњи према Србима исковала национално јединство. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 31. јула 2016. године. Написао сам једну књижицу под претенциозним насловом Историја Републике Српске Крајине. Скромну синтезу утемељену на основу важније литературе и објављених докумената. Њен је значај пре свега у теми која је код нас мало заступљена и наслову који као такав не постоји. Као што не видим научне домете у тој књизи не мислим ни на зараду, а било би је, и те