Поштовани читаоци, извињамо се због страхота које ћете читати у описивању злочина арнаутских зликоваца, али ако о овоме не буду говорили Срби, камење ће проговорити. Стиже и петнаеста годишњица дивљачког бомбардовања Србије, а недоклани српски народ на распетом Космету и даље живи у јединственом концлогору на свету. Но, Жуте куће и на Космету и у Албанији представљају ако не земаљску, оно сигурно Небеску оптужницу, како за албанске зликовце, тако и за њихове западне покровитеље. Јер, као што је говорио Његош Турцима – крв је људска храна наопака, на нос вам је почела скакати… Славко Никић је последњи живи члан јединице МУПа која се борила против кријумчарења наркотика на Космету од

Карло Велики jе у IX веку издао jасну наредбу: „Ако Чеси нападну његово Франачко царство да се дигне трећина воjске. Али ако нападну Срби да се дигне цела воjска.„ Једанаест векова касниjе, „нови светски поредак“ у оличењу НАТО –а jе издао налог: Ако се Срби буду бранили од уништења свега што jе њихово обавезно их бомбардовати. А ако се не буду бранили онда их, бомбардовати. И онда се 24. Марта 1999 лета Господњег кренуло са извршењем наредбе. За оне коjи мисле да сам предимензионирао налог и да то ниjе било баш тако, навешћу само неке од изjава високих званичника запада у периоду од 1991 до 24.марта 1999, коjе су само служиле за припрему извршења дате наредбе. „Србе

Судбина Мариjе Тошовић (36), из Мердара, коjа jе у бомбардовању остала без супруга и 11-месечне кћеркице, а она у седмом месецу трудноће рањена: Бомбе су пале у ноћи уочи крвавог Ускрса коjи ћемо у Мердару сви памтити, прича Мариjа     НЕМА дана да се не сетим моjе мале Боjане, коjа jе имала само jеданаест месеци, и супруга Божине (29), као ни ноћи да заспим а да се не присетим оног злокобног Ускрса у коjем су ми погинули – овим речима дочекуjе нас Мариjа Тошовић (36), из Мердара, коjа jе у бомбардовању 1999. године остала без супруга и кћерке, а она сама у седмом месецу трудноће била тешко повређена. Каже

Деценија и по од убиства шесторице српских младића у Пећи. Огорчени родитељи: Масакр наше недужне деце, осим нас, више никог не занима. Убице су још на слободи У Суботу се навршава 15 година од убиства шесторице српских младића у кафићу „Панда“, у центру Пећи. Али свих ових година ниоткуд не стижу одговори на питања: Ко је наручио убиство? Ко их је убио? Четрнаести децембар, 1998. године – црно слово српског метохијског народа коме је овај стравични злочин био и најава за погром који ће уследити пола године касније. Тада је Метохија готово потпуно очишћена од Срба. Иван Обрадовић био је најмлађи. Ђак прве године пећке гимназије „Свети Сава“. Ђак генерације у основној.

Дубоко потресен неопростивим изгредима и насилним нападима, извршеним 1902. године у Загребу против свега што jе српско, Стоjан Новаковић jе поднео оставку на чланство у Југославенскоj академиjи у Загребу. Обjаснио jе своj чин сазнањем да се противи настоjању по коjем „цео свет, па и Хрвати и Бугари, хоће од Србиjе… коjа jе само део српства (по ономе pars pro toto) да начине гроб а не огњиште српства.“ Зар ниjе страшно ово осећање усамљености? Оно jе ипак веће од нашег данашњег противљења изборима на Косову и Метохиjи: премда лишени подршке међу парламентарним чиниоцима, jер jе код нас на делу политичко jединство засновано на идеjи националне издаjе, премда скраjнути у закутке jавног

На данашњи дан навршава се девет година од почетка насиља на Косову и Метохиjи, када су се на мети Албанаца нашли Срби, њихова имовина, споменици културе и светиње Српске православне цркве, а из домова jе протерано више од 4.000 људи. Након обjаве вести албанских медиjа, 17. марта 2004. године, да су се три албанска дечака из села Чабра у близини Зубиног Потока удавила jер су их Срби натерали да са псима уђу у набуjали Ибар на северу Космета, уследило jе мартовско насиље. Иако су званични подаци истраге ослободили Србе сваке кривице, више пута понављана вест у албанским медиjима подигла jе естремисте широм Косова и Метохиjе уписавши у историjу Срба на

ШТРПЦЕ, 30. МАРТА (СРНА) – Непозната лица, претпоставља се Албанци, пуцњима из аутоматског оружjа уништила су прошле ноћи надгробну плочу и крст на спомен-обиљежjу жртвама фашизма у Другом свjетском рату у Штрпцу, речено jе Срни у Удружењу за заштиту споменика културе у општини Штрпце. „У потпуности jе уништена надгробна плоча на коjоj су стаjала имена 44 Србина, међу коjима и 12-торо дjеце убиjених у jулу 1944. године“, кажу у овом удружењу. Из Удружења наводе да су се вандали синоћ иживљавали над крстом, jер су по њему, као и по надгробноj плочи, испалили више рафала из аутоматског оружjа. Крст, освештан за Видовдан прошле године, оборен jе, а на плочи се не

Еулекс jе незадовољан сарадњом са полициjом Турске, коjа одбиjа да поступи по потjерници Интерпола и ухапси хирурга Јусуфа Сомнеза, осумњиченог за трговину људским органима на Косову у случаjу „Медикус“, речено jе Срни у Канцелариjи Еулекса у Приштини. Из Еулекса наводе да jе Сомнез, познат као „Доктор Вампир“, прихватио дати исказ видео линком пред судиjама Окружног суда у Приштини, те да би у случаjу доласка на Косово одмах био ухапшен. „Опциjа давања исказа видео линком jе jедна од могућности да буде саслушан Сомнез, коjи и даље слободно обавља посао хирурга у своjоj приватноj клиници у Истанбулу“, кажу у Еулексу. Сомнез се, са хирургом Љутфи Дервишиjем и његовим сином Арбаном, бившим високим

Окупиране териториjе – Шесторица српских младића из Пећи убиjена су пре 14 година у кафићу „Панда“, у центру овог метохиjског града, омиљеног састаjалишта пећких гимназиjалаца. Оаза у коjоj су налазили своj део слободе. Зато су албански терористи и пуцали. У српску младост и у њихову слободу. Био jе ово jедан од наjсвирепиjих злочина над српским живљем Косова и Метохиjе. Истрага о убиству никада ниjе угледала светлост дана. Рафалима из аутоматског оружjа двоjице маскираних терориста, у трену су заустављени животи српске деце. Патња њихових наjмилиjих била би лакша да су убице и налогодавци овог злочина приведени правди. Али, нису. Иван Обрадовић (15). Био jе наjмлађи међу њима, ученик првог разреда пећке

На Косову су данас, послиjе 108 година, исти услови у коjима jе српски народ живио у данима избиjања балканских ратова, поручено jе са научног скупа поводом обиљежавања 100 година од ослобођења Косовске Митровице, коjи су организовале четири српске општине са сjевера Косова. Професор Миладин Распоповић истакао jе синоћ да окупљени ништа не прослављаjу, већ се подсjећаjу на претке и њихову исконску борбу за очување српске земље и народа. Учесници скупа подсjетили су на значаj Високих Дечана, Грачанице, Пећке Патриjаршиjе и осталих српских светиња и констатовали да се Срби не могу препознавати само по учешћу у ратовима и jунаштву, већ и по грађевинама – светињама коjе су постале дио свjетске културне

Стразбур – Време пролази, а резултата поводом истраге о трговини људским органима на окупираним териториjама и у Албаниjи jош нема. Управо завршено заседање Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру показало jе да међу посланицима постоjи интересовање да се сазна докле се стигло у испитивању навода из извештаjа Дика Мартиjа на основу коjег jе у овоj наjстариjоj активноj европскоj интеграционоj институциjи изгласана и резолуциjа. Тако jе посланик и некадашњи шеф делегациjе Србиjе Милош Алигрудић у изjави за „Новости“ истакао да Еулекс иде „ситним корацима“ и од Савета Европе затражио да се овом темом и даље бави, док jе нови шеф делегациjе Љубица Васић, чак, изнела лично мишљење да би напредак у

Сада када jе за случаj црне трансплантологиjе на Косову поново прикована пажња како jавности, тако и многоброjних истражитељских структура, чини се важним да се вратимо ономе од чега jе све почело – таjном реферату УНМИК-а коjи jе 2004. године био представљен тадашњем Главном тужиоцу Међународног трибунала за бившу Југославиjу Карли дел Понте. У документу стоjи да jе током 1999. године од 100 до 300 становника Косова било отето, пребачено на север Албаниjе, између осталог у злогласну Жуту кућу, где су им радили нелегалне операциjе. Фотокопиjе овог реферата, заснованог на изjавама сведока, поjавиле су се у српским медиjима 2010. године, на енглеском jезику. Тада га jе главни уредник интернет-издања Србски ФБ

Упозоравамо да текст садржи стравичне и мучне описе убиства Срба од стране шиптарских окупатора.Свако ко има слабиjе здравља боље да не чита текст – редакциjа Србин.инфо 116 година за 11 бивших припадника „Ослободилачке воjске Косова“ (даље ОВК). Тако гласи пресуда Врховног суда Србиjе за ове припаднике ОВК, коjи су jош чинили и озлоглашену Гњиланску групу. Они су проглашени кривима за отмицу две српкиње у Гњилану, jуна 1999.године и током више дана свакодневно пребиjали, мучили, силовали, вређали и претили им смрћу. Казна члановима „Гњиланске групе“ изречена jе у Врховном суду Србиjе у Београду, jош у jануару 1999.године. И тада су они проглашени кривима због тога што су од почетка jуна до