arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Miloš Ković: Borba za Kosovo tek počinje

17. jun 2020.

Beograd i Srbija nisu ućutkani i neće biti poniženi. Hoćemo li da budemo dostojni predaka i da li ćemo svojoj deci smeti da pogledamo u oči. Ovo je godina izbora. O budućnosti Srbije odlučivaće se ne samo ovde, nego i na izborima u SAD i Crnoj Gori. Da li će građani Srbije moći da utiču na odsudna pitanja, koja će se tada rešavati? Da li će srpske vlasti, prihvatanjem secesije Kosova i Metohije, prikrivenim iza „razgraničenja“ i sličnih „rešenja“, zaista započeti proces rasparčavanja Srbije i stvaranja Velike Albanije? Hoće li srpski narod u Crnoj Gori prestati da postoji, da li će se ova zemlja konačno odreći svog srpskog identiteta i

Osnovan nestranački Pokret za odbranu Kosova i Metohije

15. jun 2020.

Jedini i isključivi cilj Pokreta jeste sprečavanje i trajno onemogućavanje pravnog otuđenja od Srbije bilo kojeg dela  južne srpske pokrajine. Na dan Svetog Justina Ćelijskog, 14. juna 2020. godine, u Manastiru Svetog Arhiđakona Stefana u Slancima kod Beograda osnovan je nestranački Pokret za odbranu Kosova i Metohije. Jedini i isključivi cilj Pokreta jeste sprečavanje i trajno onemogućavanje pravnog otuđenja od Srbije bilo kojeg dela  južne srpske pokrajine. Jezgro Pokreta čine potpisnici Apela za odbranu Kosova i Metohije, obelodanjenog 6. januara 2018. godine. Pokret je osnovan sa blagoslovom oca Andreja (Jovičića), starešine Manastira Svetog Arhiđakona Stefana i jednog od 21 sveštenika/monaha potpisnika Apela za zaštitu srpskog življa i njegovih svetinja na Kosovu 1982.

Dnevnik ratnog hirurga dr Miodraga Lazića: Otac Slađe (14) mi je ljubio krvave klompe da je spasem

15. april 2020.

Dnevnik koji ne sme biti zaboravljen, srca umrlih koja su počela da kucaju u njegovim rukama i scena kad jedna majka gleda u svoje dete koje umire, zatim sklapa oči i odlazi za njim, na onaj svet. Srbiju i Republiku Srpsku danas je potresla vest o smrti ratnog hirurga, doktora Miodraga Lazića (65), direktora Urgentnog centra Niš. Pre samo pet dana objavljeno je da je doktor oboleo od korona virusa, a posle velike borbe za život, u kojoj su mu pomagale njegove kolege, čuveni doktor zauvek je zatvorio oči. Kao dobrovoljac učestvovao je u odbrani Republike Srpske gde se istakao hrabrošću i požrtvovanošću. O njemu je snimljen i dokumentarni film

Ruševine karaule Košare nakon završetka rata

Danas 20 godina od početka bitke za Košare

9. april 2020.

Danas se navršila 21 godina od početka bitke za karaulu Košare na Kosovu i Metohiji u kojoj je poginulo 108 srpskih vojnika u neravnopravnoj borbi sa snagama terorističke OVK, regularne vojske Albanije, uz vazdušnu podršku NATO-a. Bitka za karaulu Košare na granici tadašnje SR Jugoslavije i Albanije smatra se najvećom bitkom u novijoj srpskoj istoriji u kojoj je nešto više od 1.000 golobradih srpskih vojnika, bez dovoljno municije, branilo domovinu od napada snaga koje su brojale između 5.000 i 6.000 Albanaca i njihovih pomagača. Najveći broj srpskih snaga na Košarama činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka, prosječne starosti između 19 i 20 godina, a borili su se i

Miloš Ković: Šest vekova živi Kosovski zavet i živeće i dalje

9. april 2020.

Profesor Ković sa svojim studentima redovno odlazi na Kosovo i Metohiju i u srpske enklave uveren da se na takvim mestima ljudskog bitisanja u 21. veku najbolje može ispeći zanat istoričara. Naslov i oprema: STANjE STVARI ; Izvor: Politika, 8. 4. 2020 Autor: Dragoljub Stevanović NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Imao je sedam godina kada je od roditelja tražio da mu kupe „Ilustrovanu istoriju sveta” Somerseta Fraja. Tu knjigu je video kod drugara

Otac Isidor ,,Prizrenska bogoslovija je dostojanstveni predstavnik naših predaka i bogate srpske istorije i kulture, kojom obiluje ovaj grad“

1. mart 2020.

Za sajt Srpska istorija, govori  jeromonah Isidor (Jagodić) zamenikom rektora Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu. – Oče Isidore, recite nam nešto o sebi, pre dolaska u Prizren?                  Pre svega, hvala Vam na pažnji i interesovanju za život i rad našeg sveštenog učilišta ovde u Prizrenu. Što se tiče Vašeg pitanja, rekao bih da nisam rođen na teritoriji Kosova i Metohije, kao da niko od mojih najbližih srodnika nije sa ovih prostora, ali se u mojoj porodici uvek osećala neraskidiva veza sa ”Kosovom ravnim” i junačkim. U ovom kratkom životu Bog me je vodio da se upoznam i živim sa ljudima u Republici Srpskoj, gde sam završio srednju

SNP Izbor je naš

Ahtisari plus, plus – Srbiji minus, minus

28. februar 2020.

Nijedna dosadašnja vlast u Srbiji nije poražena od Zapada u najvrjednijem nacionalnom smislu, da je priznala samoproglašenu državu Kosovo ili neki njen dio. Nisam istoričar, ali mislim da nema primjera u istoriji da je jedan narod ili njegovi političari u miru poklonili zemlju (i te kakvu) onima koji imaju potencijal daljeg ugrožavanja životnog prostora tog naroda.  U ratu, ako se desi, to je agresija, okupacija, i narodu od kojeg se otima zemlja, ostaje legitimna želja da u promijenjenim okolnostima je povrati.  A, ako se poklanja, poklon se ne vraća, bar legitimno. Nikakva hrabrost prema Zapadu nije ako mu se ispunjavaju želje i zadovoljavaju njegovi interesi na način da se pravno

Devetnaest godina od zločina u Livadicama

17. februar 2020.

U Crkvi Svete Petke u Lapljem Selu juče je služen pomen povodom 19 godina od ubistva 12 Srba raseljenih sa Kosova i Metohije u terorističkom napadu na autobus Niš ekspresa u selu Livadice, kod Podujeva. Najmlađa žrtva nerasvijetljenog zločina u Livadicama bio je dvogodišnji Danilo Cokić, a u napadu je povrijeđeno 43 raseljenih Srba koji su išli na Zadušnice u Gračanicu. Aktiviranjem mine na magistralnom putu, 16. februara 2001. godine u selu Livadice kod Podujeva, dignut je u vazduh prvi autobus iz konvoja kojima su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije u pratnji Kfora išli u Gračanicu, na Zadušnice. U napadu je na licu mjesta poginulo 10 ljudi, a još

Taci-Kusner-Robertson-Ceku-.jpg

Tači optužio Srbe za „balkanski holokaust“ u BiH i na Kosovu!

28. januar 2020.

Predsednik lažne države Kosovo Hašim Tači napisao je danas na svojoj stranici na Fejsbuku da Srbija i dalje „negira zločine“ koji su prouzrokovali „balkanski holokaust“ u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. „Kosovo se danas pridružuje sećanju na žrtve Holokausta, genocidnog i monstruoznog zločina koji je prestravio ceo svet. Nakon Drugog svetskog rata mislilo se da će patnje miliona okrutno ubijenih ljudi Holokaust pretvoriti u neponovljiv zločin za čovečanstvo. Ali ideju i napore za istrebljenjem ljudi i etničkih grupa nastavio je srpski režim u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Masakri i etnička čišćenja nalikuju onima iz Drugog svetskog rata. I, nažalost, Srbija i danas negira zločine koji su prouzrokovali

Glasanje za NATO mora biti krivično djelo protiv ustavnog uređenja Republike Srpske

9. decembar 2019.

Okrugli sto u Narodnoj skupštini Srpske održan na inicijativu SNP Izbor je naš. Predložena dopuna Krivičnog zakonika RS koja bi glasila: „Predstavnici iz RS, izabrani ili delegirani u svim zajedničkim institucijama BiH (Predsjedništvo BiH, Predstavnički dom i Dom naroda BiH) koji bez referendumske odluke građana Republike Srpske glasaju o članstvu BiH u međunarodnim vojnim savezima ili organizacijama, kazniće se zatvorom u trajanju od dvije do dvanaest godina“ Predsednik SNP Izbor je naš Dane Čanković: Predloženom dopunom bi se olakšala pozicija srpskih političara u zajedničkim institucijama u eventualnoj situaciji pritiska stranaca na njih ili u slučaju kada srpski član u Predsjedništvu BiH ne bi iskoristio svoje pravo zaštite vitalnog nacionalnog interesa

KAKO DEO OVDAŠNjIH ISTORIČARA ZOVE “RATOVE DEVEDESETIH”

6. decembar 2019.

Evo kako jedan iz gomile ovdašnjih estradnih istoričara (nosi mašnu, strasno demitologizuje “srpske mitove” i odaziva se na ime Dejan Ristić) naziva naš otadžbinski, odbrambeni rat, vođen na balkanskim međama od 1991. pa do 1999. godine. Zove ih “ratovima za odbranu jugoslovenskog nasleđa”!!! On piše: “Uvek treba težiti objektivnosti, ma koliko to nekada bilo veoma teško… Istoričari su sukobe krajem prošlog veka odavno nazvali “RATOVIMA ZA JUGOSLOVENSKO NASLEĐE”…” Pa vi vidite kakvih sve frikova ovde ima, razmaženih nezasluženom pažnjom i privilegijama u ovom iščašenom društvu kontinuirane negativne selekcije. A ovaj tragikomični, nušićevski lik na pomen patnji i bola srpskih majki zbog “danka u krvi” i otete im dece iz naručja

Matija_Beckovic.jpg

Matija Bećković: Kosovo je najskuplja srpska reč šest vekova i tu nema revizije

2. decembar 2019.

Prema  rečima Matije Bećkovića, ono što je najvrednije stvoreno je u najtežim vremenima. Akademik Matija Bećković izjavio je da je Kosovo kao najskuplja riječ u srpskom jeziku to mjesto zauzelo prije šest vijekova i da je to rečeno i riješeno jednom zauvijek. „I tu nema nikakve revizije“, rekao je Bećković, koji je danas napunio osamdeset godina. Na pitanje da li ima namjeru da i u budućnosti istrajava u stavu da je Kosovo najskuplja srpska riječ, Bećković je rekao da se veliki dio njegovog života 29. novembar čestitao Republici, a da se od nedavno čestita njemu. „A to je dan Svetog apostola Mateja. A Svetog apostola Mateja prekrio je onaj vodopad

Kusturica: Kada su na Zapadu kopilad ubila Boga, Handke je pratio svoje srce

13. novembar 2019.

Predavanje slavnog reditelja o dobitniku Nobelove nagrade za književnost: Da smo nekada bili ovako „realni“ niko ne bi ustao iz kreveta na početku Velikog rata VIŠEGRAD – Ne smemo poverovati da život može da ne bude čudo. Ovo je prilika da u Andrićevom institutu govorim o paralelnim istinama u našim životima. U svim srpskim zemljama, oni nisu baš prisutni, zatvarmo se u svoju ljušturu, pa nas pisci kao što je Peter Handke jako iznenade. Iznenade nas istinom koja nam je danas preko potrebna, kada govorimo o Kosovu i Metohiji. Jer kada o Kosovu pričamo, mi govorimo o sebi. Kosovski mit i razrešenje kosovskog čvora, to je najjača ideja koja nas

Boris Malagurski za Srpsku istoriju

11. oktobar 2019.

Često se postavlja lažna dilema između rata i pasivnosti — treći izbor postoji, a on se sastoji u neprestanoj borbi za naše interese na Kosovu i Metohiji, bilo da se radi o pomoći našim sunarodnicima na Kosmetu, bilo da se radi o lobiranju na svetskom nivou. Da to nema uticaja, ne bi mi Haradinaj zabranio ulazak na Kosmet povodom mog filma. Za sajt Srpska istorija govori Boris Malagurski, srpski i kanadski filmski režiser, producent, scenarista, televizijski voditelj i aktivista Intervju vodi Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta SRPSKA ISTORIJA – Vaši koreni potiču iz poljskog grada Mala Gora, vaši preci doselili su se u 17. veku? Poreklo mog prezimena je, zapravo, subotičko. U Bici

Milan Ružić: Ubiti veru, ogaditi zemlju

27. avgust 2019.

Ne smemo dozvoliti da nam ljudi bez talenta, ali opredeljenja isplativog i povoljnog po političke prilike u svetu i u Srbiji, govore kako da se ponašamo u zemlji do koje je nama stalo. Milan Ružić (Izvor: Iskra) U trenutku kada je počela kapitalistička zima savremenog sveta, korporativni led je pokrio sve zelene površine, a tamo gde su više temperature, u sudaru sa prirodom koja smeta njegovom širenju, počeo je da varniči i zapalio Sibir i Amazoniju. Na tankom ledu smo se našli i mi, sirota zemlja bez ičega, a koju i dalje svi potkradaju kao da ima ko zna šta, pa smo se trčeći zatvorenih očiju u svojim opancima okliznuli

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA