Неколико десетина Албанаца окупило се данас у Ђаковици, протестујући због најављеног доласка групе расељених Срба, који намјеравају да донесу бадњак у цркву у том граду. Јаке снаге косовске полиције распоређене су дуж улица које воде према Цркви Успења Пресвете Богородице, преносе београдски медији. Албански демонстранти узвикују „Не дамо Ђаковицу!“, „Ђаковица је наша!“, „Овде нема мјеста Србији!“, називајући Србе погрдним именима. Међу њима је највише присталицапокрета „Самоопредјељење“. Полиција је блокирала пролазак улицом у којој се налази Црква Успења Ппресвете Богородице, не дозвољавајући прилаз храму. Аутобус са педесетак православних вјерника из Ђаковице треба око подне да стигне у Ђаковицу да би донијели бадњак у цркву и посјетили четири монахиње у Ђаковици. Расељени

Академик Василије Крестић изјавио је да није сигуран да ће се Срби усрећити уласком у ЕУ, као и да му је непојмљиво хвалоспјевно обиљежавање почетка преговора са Унијом, посебно јер поглавље 35 – о нормализацији односа са Приштином, има „пуно различитих замки“. Крестић истиче да нико не зна или неће да призна шта се крије иза услова који захтијева потписивање правно обавезујућег уговора између Србије и самопроглашеног Косова. „Ако је то признање независности Косова, зар томе треба да се радујемо и да почетак преговора са ЕУ проглашавамо за велики успех и за револуционарни догађај“, рекао је Крестић за „Вечерње новости“. На констатацију овог листа да ће, по свему судећи, коначан

„Немам… Није ме срамота да кажем да гладујем да би деци остало парче хлеба“, каже Срни Негован Станковић из села Одевце. Приредио: Неђељко ЗЕЈАК У селу Одевце, између Новог Брда и Косовске Каменице, у којем живи осамдесетак преосталих Срба, људи се одричу хране да би дјеца имала шта да једу и живе у шталама штедећи за куће. Породице Станковић и Насковић, у полусрушеним кућама грађеним у акцијама сеоских задруга послије Другог свјетског рата, преживљавају горке судбине. Негован Станковић, отац три дјевојчице – Александре, Милице и Марине, узраста од пет, седам и девет година, каже да често по два три дана не узима храну. Трпи да би његове дјевојчице имале бар

Пријете јој да ће бити силована и заклана… Наташа је истрајавала сама бранећи кућни праг, заправо шталу у коју се послије паљења родитељске куће 1999. године „уселила“ Приредили: Неђељко ЗЕЈАК и Ненад ТАДИЋ Случај Зорана Илића из Којловице, приградског насеља Приштине, који је без свог знања „продао“ земљу албанским комшијама, показује на који начин криминалци долазе до српске имовине. „ПРОДАО“ ЗЕМЉУ, А НИЈЕ ОБАВИЈЕШТЕН! Маја мјесеца ове године код Илића у Ниш дошао је извјесни Ђани, родом из Обилића, тренутно настањен у Прокупљу. Прије сусрета у Нишу, Ђани је у више наврата телефоном контактирао са Илићем и објашњавао му да су рођаци и да је спреман да му помогне да

„Овде је све `на изволите`. Нема ни старих, а камоли младих да стану у одбрану сопственог прага. То Албанци користе и просто као да се утркују ко ће прије ући у српски посед и заорати бразду“, наводи Радош Јашовић из села Сига Приредили: Неђељко ЗЕЈАК и Ненад ТАДИЋ Село Сига, десетак километара удаљено од центра Пећи, претворено је у пустош и рај за лопове, док се неколико преосталих Срба, махом стараца, сваку ноћ брине за своју безбједност. О СОПСТВЕНОМ СЕЛУ ИНФОРМИШУ СЕ ПУТЕМ МЕДИЈА?! О страху и одсуству слободе кретања у Сиги најбоље говори чињеница да су малобројни мјештани тек путем медија сазнали да је спаљена кућа Максима Јашовића на

Живораду Симићу албански тужилац савјетовао је да сам истражи убиство чланова своје породице и да пронађе свједоке?! Приредили: Неђељко ЗЕЈАК и Ненад ТАДИЋ Уколико Срби желе да буду процесуирани злочини који су над њиховим члановима породице починили албански терористи често морају сами да нађу свједоке и осумњичене?! ЖИВОРАДЕ, САМ ИСТРАЖУЈ И ПРОНАЂИ СВЈЕДОКЕ! Деценију и по након масакра у Сливову, који су албански терористи починили над четворицом браће Симић, истина о једном од најтежих злочина на Косову није сасвим позната. На гробљу у Грачаници сахрањени су Живко (1929), Димитрије (1932), Живко С.(1936) и Трајан (1929). Из године у годину истина о овом монструозном убиству – све је даља. Масакрирану браћу

Пуцњава у Гораждевцу и бацање бомбе у Гојбуљи затворили су у куће децу из готово свих српских села јужно од Ибра Пише: ЈАЊА ГАЋЕША „Мама, могу ли овде да гледам кроз прозор?”, било је питање једне девојчице из околине Пећи која је са мајком 1998. године напустила своје родно село и уточиште пронашла у Куршумлији. Њена мајка је тада новинарима објашњавала да се више од годину дана у Метохији пуца и да албански екстремисти не бирају мету. Због тога је деци не само забранила да излазе из куће већ и да гледају кроз прозор. Живот у страху постао је неиздржив и њен супруг је одлучио да породицу склони на сигурно.

Становници повратничког села Клинавац, код Клине, изложени су свакодневним пљачкама, тортурама и иживљавањима албанских банди, а брачни пар Воштић преживио је фингирано клање… Приредили: Неђељко ЗЕЈАК и Ненад ТАДИЋ Људи који не смију да се крећу у сопственим мјестима рођења, дјеца коју под обезбјеђењем воде у школе и вртиће, жртве фингираних егзекуција, уцијењени и застрашени људи којима краду идентитете да би им узели имања – то су Срби на Космету 2015. године. ЕУ се бави проблемом миграната и штити своје границе, астрономи откривају нове егзопланете сличне земљи, роботи се спремају да преузму тржишта у свијету, а један народ живи живот који је одавно укинут и у Јужноафричкој Републици. Апартхејд данас

Сви у Србији знају ко су Станија, Маца Дискреција и Дара Бубамара али мало ко зна ко је Перса Стојковић из Паралова на Косову и Метохији СВИ у Србији знају ко су Станија, Маца Дискреција и Дара Бубамара али мало ко зна ко је Перса Стојковић из Паралова на Косову и Метохији. Е, та храбра старица од 75 година, одбија да плати казну албанским властима од 50 евра на име „нарушавања јавног реда и мира“ и прети јој због тога затвор. Санкција јој је разрезана пошто је избацила из своје авлије стоку албанског примитивца Ганија Ибишија који ју је због тога и претукао. Српкињи на српској земљи, пред њеним домом,