Пред вама је текст који описује живот Срба на Космету и упућен је свима онима који мисле да су Срби изгубили Косово и Метохију, јер су га продали. У нади да ће нам свима помоћи да схватимо колико је важно добро промислити и одмерити речи, пре него што их изговоримо или објавимо, објављујемо текст уз допуштење његовог аутора, Србина који и сада живи на Косову и Метохији. „Пишем са тог Косова и Метохије. Имам сасвим довољно година да се сећам и почетка осамдесетих и оних демонстрација и шта им је претходило. Када живиш јужно од Ибра у селу где је Срба десетак скромнијих кућа са обрадивом земљом а окружује те

Рађено у канцеларији Начел. округа топличког — 11. маја 1890. године Боја Јаковљевић из Цркољеза, Јован Савић из Белице и Добросав Јефтић из Согрла, пећске нахије у Турској, престали су овом Начелству и изјавили следеће: Ми смо као земљеделци живили у нашим селима као староседијоци од памтивека; обделавали смо нашу земљу и гајили сточарство, — па тако смо и ове године засејали жито по њивама нашим као увек, окопавши кукурузе и уредили noвpћe; но нас у овоме нашем мирном живовању узнемирише Арнаути, разним кинењем и мучењем, а из којег узрока нас почеше од неког времена гонити не знамо, али ми смо силом и зулумом њиховим натерани били да нашу дедовину

Баш уочи албанског празника, лидери пет градова из региона у Тирани основали унију. Дрецун: Провоцирају неалбанске грађане. Арифи: Циљ да се боље спремимо за ЕУ Тирана, Приштина, Прешево, Тетово и Улцињ формирали су Унију општина у региону којима руководе Албанци, и то само дан уочи празника албанске заставе, на који је проглашена и независност Албаније. Зато су овај потез многи протумачили као прелазак у конкретну акцију стварања „велике Албаније“. Челници градова из Албаније, Црне Горе, Македоније и с југа Србије и Космета саопштили су да им је циљ да размењују искуства у областима урбанизма, иновација, животне средине, културе и инвестиција, али шеф скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун читав подухват

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији 1998, 1999. и 2000. године оцијенило је да је жалосно да министар спољних послова Србије Ивица Дачић ни на једној сједници Савјета безбједности УН до сада није затражио ослобођење киднапованих Срба. Удружење у саопштењу поставља питање државницима Србије „има ли нешто важније од људских живота“. Из Удружења питају „зашто је Србија помогла ослобађање албанских терориста и злочинаца из српских затвора, а игнорише породице киднапованих и убијених Срба“ и да ли Тужилаштво за ратне злочине зна гдје се налазе киднаповани Срби. „Због чега државници Србије нису омогућили сусрет породица Удружења киднапованих и убијених на Косову и Метохији са тужиоцем за ратне злочине

Ускоро се навршава седам деценија од колонизације око 2.000 становника Нове Вароши, Пријепоља, Прибоја и Сјенице Седам деценија након колонизације горштака из Рашке области у Банат, универзитетски професор Драгољуб С. Живковић из Панчева, тада осмогодишњи дечак, у књизи „Воз без возног реда“ обелодањује тугу због растанка са завичајем, наде и зебње због пута у непознато, али и упорност и виталност „дођоша“ да у равници пусте клицу и корење. У књизи је и списак 2.000 чељади у сеоби, до последњег прага и фамилије, који су се доселили из брда општина Нова Варош, Пријепоље, Прибој и Сјеница. – Због немачких напуштених кућа и имовине, држави била потребна нова радна снага, пре свега

Удружење киднапованих и убијених са Косова и Метохије желе да се њихов статус изједначи са статусом других жртава рата, рекао је председник тог удружења Симо Спасић у разговору са министром одбране Зораном Ђорђевићем. Министар Ђорђевић посетио је Спомен-собу „Косметске жртве“, где се сусрео са члановима породица несталих и киднапованих. На изложеним фотографијама у Спомен-соби представљено је 2.500 киднапованих и убијених цивила са КиМ — Срба, Рома, Горанаца и Албанаца — које су отели и убили припадници терористичке ОВК. „Тражимо да држава помогне породицама жртва. Највише нас погађа што у Бриселу нема разговора о киднапованим Србима, нема одговорности команданата ОВК“, рекао је председник Удружења киднапованих и убијених са КиМ Симо Спасић. Србија ће учинити све да они који су починили злочине одговарају и напори на помирењу

Непозната лица полупала су спомен-плочу и крст који су постављени на Основној школи „Браћа Аксић“ у Старом Грацком у знак сјећања на 14 убијених српских жетелаца 1999. године. Предсједник села Старо Грацко Зоран Ћирковић рекао је Срни да су радници школе јутрос примијетили да су плоча и крст поломљени. „На зиду школе, испод места на којем се налазила плоча, исписана је реч на албанском – хекмариа/освета/. Овај вандалски чин пријавили смо одмах полицији и очекујемо њихов излазак на терен“, каже Ћирковић. У Старом Грацку код Липљана, у јулу 1999. године, убијено је 14 српских жетелаца. Породице убијених српских жетелаца не могу да посјећују гробове најмилијих јер је гробље минирано, због

У Грачаници је данас у присуству тридесетак чланова породица несталих и киднапованих Срба са Космета обиљежен Међународни дан несталих и поручено да родбина неће одустати од захтјева да пред лице правде буду изведени злочинци који су убили и киднаповали више од 1.000 Срба на Косову и Метохији. „Постоје датуми у календарима који су посвећени успесима људи, али постоји и 30. август који се на планети Земљи обележава као дан убијених и несталих“, нагласио је у име Удружења несталих и киднапованих Срба Милорад Трифуновић и истакао да је из године у годину све мање оних који саосјећају са породицама убијених и несталих. Многи родитељи су потрагу за истином, како каже Трифуновић,

Репортер „Новости“ са Србима које су Албанци пре два дана спречили да дођу до цркве у Мушутишту Порушили су нам и узурпирали куће, заузели имања, а нису нам дозволили ни да се помолимо Богу, причестимо и пресечемо славски колач на темељима цркве. Па какви су то људи, када не знају ни за Бога. То више нису наши комшије поред којих смо некада живели и делили добро и лоше. Овако је немили догађај из Мушутишта оценио Милан Михајловић, представник расељених Срба који у недељу због албанских насилника нису успели да дођу до своје богомоље код Суве Реке. Њих око 150 међу којима и дванаесторо деце, уместо на литургији, више од четири