Министар за рад Србије Александар Вулин изјавио је, поводом позива потпредсједника Европског парламетна Улрике Луначек Београду да повуче „застарјелу оптужницу против Рамуша Харадинаја“, да би она морала да зна да ратни злочини никада не застарјевају. „Да ли би госпођа Луначек у својој земљи рекла да не треба гонити нацисте, јер су чинили злочине пре 80 година? Харадинај је на слободи зато што су сви сведоци у његовом случају побијени и не сме остати на слободи, јер ће бити побијени и преостали сведоци, а материјални докази уништени“, рекао је Вулин. Он је указао да је, ако су злочини ОВК застарјели, питање зашто је онда међународна заједница формирала суд за злочине ОВК.

“Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја. Нек` се прилијепи језик мој за грло моје, ако те не споменем, ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога.” Псалам 136. Давидов 15. јуна 1999.г. био је уторак; све утихнуло, ни врапца да зашушка у љесковим гранама испред камене косовске куће. Небо се намрешкало бјеличастим заром од облачја, баш ко да се заклања пред њеним очима. Зазиру небеса, земаљског безакоња се крију. Смиља устала зарана, обавила све по кући, попила и кафу. Но мучи је тај мук. Зна она да је рат на Косову, откуд сад толика тишина. У даљини ни гласа да се одзове. Наумила је свакако отићи до

Срамни прохтеви Приштине, која најављује да ће тражити нове теме бриселског дијалога са Београдом. Албанци траже и отварање архива бивше ЈНА У наставку дијалога са Београдом у Бриселу, Приштина ће затражити да се на столу нађу теме: надокнада ратних одштета, отварање архива бивше ЈНА, као и нестале особе. Ову најаву премијера привремених институција у Приштини Исе Мустафе, председник српске Владе Александар Вучић данас је прокоментарисао речима: – Чули сте приштинског премијера који говори о ратној штети. Да није смешно било би тужно. Али ми не одговарамо, јер желимо да сачувамо мир. О томе шта све подразумева под ратном штетом, Мустафа је навео – накнаде за убиства, цивилне жртве, накнаде за

Испред Народне скупштине од јуна 2015.стоје панои са фотографијама и именима више од 2.500 жртава трагично настрадалих деведесетих година на подручју Косова и Метохиј Од јула 2015. године, на платоу испред Дома Народне скупштине налази се „српски зид плача“ – панои са фотографијама и именима више од 2.500 цивилних жртава, војника и полицајаца који су трагично настрадали деведесетих година на подручју Косова и Метохије. Овај подсетник на невине жртве због немара је постао зид срама.  Пластични и везени банери су услед атмосферских утицаја постали крти. Ветар је већину поцепао. Комади покидане тканине су се замрсили око металне ограде. Поједине пароле леже на плочнику. Из Удружења породица киднапованих и убијених са

У православној цркви у Лапљем Селу служен је парастос настрадалим Србима у бомбашком нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева. У нападу пре 16 година убијено је 12 а рањено четрдесет троје Срба. Егзекутори овог злочина нису кажњени. Врховни суд Косова је у другостепеном поступку у марту 2009. године због недостатка доказа ослободио Фљорима Ејупија, јединог окривљеног за „случај Ливадице“. Преживела у нападу Јелена Драговић из Лапљег села тога дана остала је без сестре Мирјане. Јелена каже да боли и то што починиоци овог злочина још нису пронађени. „Не знам да ли ће бити за мог живота, али се надам да ће кад тад ова правда бити задовољена.

У православној цркви у Лапљем Селу код Приштине данас ће бити служен парастос Србима убијеним у терористичком нападу прије 16 година на аутобус „Ниш-експреса“ у селу Ливадице код Подујева. У овом терористичком нападу погинуло је 12 Срба, а 43 их је повријеђено. Активирањем десет килограма ТНТ експлозива на магистралном путу у селу Ливадице дигнут је у ваздух први од шест аутобуса из конвоја којим су Срби расељени са Косова и Метохије, у пратњи Кфора, кретали у Грачаницу на задушнице. Погинули су Живана Tокић, Слободан и Ненад Стојановић, Сунчица Пејчић, Мирјана Драговић, Небојша, Данило и Снежана Цокић, Милинко Краговић, Вељко Стакић, Драган Вукотић и Лазар Милкић. Најмлађа жртва једног од најгнуснијих

Отаџбински покрет ОБРАЗ почиње са родољубивом акцијом подсећања на то шта све морамо да чувамо као највећу светињу, која не сме да се изда ни по цену живота. Светосавље, Косово и Метохија, српска духовна култура, ћирилица, љубав према братској Русији, Отаџбина, сећање на наше мученике, јунаке и великане, безусловна одбрана свих наших вредности, традиције и обичаја – то су вредности које чувамо и бранимо већ вековима, оно на шта мислимо и чему се заклињемо кад кажемо: НЕЋУ ДА ИЗДАМ! Шта год нам нудили, шта год нам обећавали, како год нас уцењивали или нам претили, немојмо да издамо Србију. Макар наши непријатељи издају описивали неким другим, мање оштрим и јаким речима,

Нечувени албански вандализам и дивљаштво  на српским гробљима на Космету ! На две трећине територије КиМ (укупна површина 10.886 км2) у потпуности уништили, од 1999. године,  на више од  280 српских  гробља више од 10.000 споменика што је нечувено дивљаштво у Европи. – Руше и споменике бораца против фашиста . – Срушили све споменике српских писаца и историјских личности. По злогласној  и застрашујућом  Хитлеровој фашистичкој  теорији из “Мајн кампфа”(“Мојаборба”) :  “ Ако једном народу уништите споменуке  тог народа неће бити ту у другом колену” –  Албанци од 1999. године на Косову и Метохији систематски уништавају српске цркве , манастире , српска гробља и споменике на њима, споменике српских историјских личностим

Почетком фебруара на Косову умало није букнуо нови сукоб, Срби са обе стране Ибра данима су били у великом страху, јер је претила опасност да их нападну и протерају специјалне јединице РОСУ и албанске паравојне формације… Рушењем спорног бетонског зида у Косовској Митровици и каквог-таквог договора српске и албанске стране, напетост је привремено смањена, али су страх и брига Срба остали… Мада у готово свим селима јужно од Ибра Срби и даље ноћу дежурају и не знају шта ће донети сваки нови дан, неизвесност је, без сумње, највећа у порти цркве Светог Саве у јужној Митровици где са породицом, супругом Татјаном и синовима Димитријем (8), Филипом (5), Марком (4) и

ДЕЈАН РИСТИЋ, БЕОГРАД ,,Двадесети век, а посебно његова друга половина, биће у свести Цркве запамћен као време плача. Много је оних који су морали да напусте своју отаџбину којом су дували ветрови разарања, демонских идеологија, диктатура, насиља и неслободе. Много је оних унутар Цркве који су у овом периоду морали да стисну своје срце због исмевања и прогона Христа и хришћана, због протеривања Цркве из јавног живота, дајући јој мрвице за простор њеног друштвеног деловања. Желимо чврсто да верујемо да је време плача, време разградње, време мржње коначно за нама, и да за наш народ и његову Цркву почиње време градње, време радости и време љубави.“ из Божићне посланице патријарха

Пред вама је текст који описује живот Срба на Космету и упућен је свима онима који мисле да су Срби изгубили Косово и Метохију, јер су га продали. У нади да ће нам свима помоћи да схватимо колико је важно добро промислити и одмерити речи, пре него што их изговоримо или објавимо, објављујемо текст уз допуштење његовог аутора, Србина који и сада живи на Косову и Метохији. „Пишем са тог Косова и Метохије. Имам сасвим довољно година да се сећам и почетка осамдесетих и оних демонстрација и шта им је претходило. Када живиш јужно од Ибра у селу где је Срба десетак скромнијих кућа са обрадивом земљом а окружује те