Блатуша, Вргинмост, 6. августа, 16. и 18. септембра 1941. године усташе су поклале и запалиле у кућама села 162 српска сељака.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

Долина, 50 корака источно од католичке цркве у Цетинграду. 15. септембра 1942. године усташе ножевима убиле 138 Срба, мушкараца, жена и њихове дjеце.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

Дрежник, 30. августа и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац, Липовача.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

Тада нисам ни слутио да jе тога дана почело умирање циjелог jедног народа. То умирање траjе већ 19 година. Топуско, стан на „голом отоку“. Свањива, jутро jе – тек неколико минута послиjе пет сати. Иза непроспаване ноћи, утонух у дубок сан не знаjући да jе то посљедњи сан у прелиjепом стану, у малом градићу гдjе смо сви све познавали. Разбуди ме звоњава телефона и неочекивани позив враћа у стварност. С друге стране jе Невен код кога синоћ остасмо на вечери до касно. Или толико дуго да стигох погледати емисиjу Хрватске телевизиjе „Сликом на слику“. И да између редова прочитам да се припрема посљедњи обрачун са посљедњим живим, не закланим Србима

На данашњи дан приjе 73 године, страдали су Срби у Глини, Ивановић jарку, Маљевцу, на Баjића jамама код Костаjнице, Криваку код Св. Рока, Гњатовићима, Ловинцу и Грачацу. Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина Ивановић jарак, код Крњака, 29. jула 1941. усташе убиле на наjокрутниjи начин 380 Срба с подручjа Воjнића, Крњака и котара Вргинмост. Маљевац, између Велике Кладуше и Цетинграда. 29. jула 1941. усташе масакрирале 84 српска сељака. Баjић jаме, код Костаjнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. jула 1941. поклале 280 српских сељака. Кривак, код Св. Рока. Усташе су 29. jула 1941. године убиле

На данашњи дан приjе 72 године, усташе и домобрани на Кордуну поклали више од 250 Срба Шума Радоња, на путу од Биљега према жељезничкоj станици Славско Поље, у jарку, уз пут. 8. маjа 1942. године поклале усташе и домобрани више од 250 српских цивила    Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.    Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e–maila: [email protected] , телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

У цркви Рођења Пресвете Богородице, у Садиловцу, на Кордуну, 27. јула 2013. године, у 10. часова  биће служен парастос за жртве  стравичног покоља у овом мјесту. Парастос ће служити парох коренички Никола Малобабић и парох плашчански Горан Славнић. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овој цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини гријех ових невино пострадалих људи је био то што су били Срби православци. У овом стравичном злочину у току Другог свјетског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Данас у Садиловцу  који је комплетно спаљен 04.08.1995. нема Срба. 1960.

  Koд прaвoслaвнe црквe у Гoрњoj Tрeбињи кoд Kaрлoвцa, oткривeнa je спoмeн плoчa нa спoмeн кoстурници, нeдaвнo пoдигнутoj у знaк сjeћaњa нa стрaдaњa 205 цивилних жртaвa устaшкoг злoчинa кojи сe дoгoдиo 6. и 7. jaнуaрa 1942. гoдинe, дaклe, приje 72 гoдинe. Нaкoн приjaшњeг мaсaкрa 21. дeцeмбрa 1941. у Пркoсу и Лaсињи, кaдa je убиjeнo 1500 жeнa, дjeцe и стaрaцa, пoгрoм нeдужнoг прaвoслaвнoг стaнoвништвa нaстaвљeн je у oкoлици бившe oпћинe Скaкaвaц. Људи су пoхвaтaни и oдвeдeни у шумe пoкупскe дoлинe, Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe. Taмo су њихoвa тиjeлa бaчeнa у вeћ припрeмљeнe и искoпaнe jaмe. Te рупe сe и дaнaс мoгу видjeти. Спoмeник у Гoрњoj Tрeбињи ниje дo крaja зaвршeн

Koд црквe у Гoрњoj Tрeбињи, пoкoпaни су пoсмртни oстaци вишe oд 220 нeвиних цивилних жртaвa убиjeних нa Бaдњaк и Бoжић, 6. и 7.jaнуaрa 1942. гoдинe, инaчe нeдaвнo eксхумирaни. Нeвини цивили пoкупљeни су из Скaкaвцa и тoг диjeлa пoкупскe дoлинe, убиjeни тe пoкoпaни у чeтири мaсoвнe грoбницe нa пoдручjу шумa Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe. Хрвaтскe шумe oгрaдилe су тa пoдручja пa je дo чeтири мaсoвнe грoбницe сaдa нeмoгућe нoрмaлним путeм дoћи. To je и биo глaвни мoтив дa сe нaпрaви зajeдничкa спoмeн кoстурницa. Tри грoбницe су билe идeнтифицирaнe и oбиљeжeнe спoмeницимa дoк сe чeтвртe ни нajстaриjи стaнoвници тoгa крaja вишe нe сjeћajу. Сaхрaни су присуствoвaли рoдбинa и пoтoмци убиjeних, aнтифaшисти