arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ко су и чији су нестали из Књиге несталих

25. новембар 2025.

И у овом “студеном” новембру 2025. од хрватских званичника небројено пута се чуло да Хрватска трага још за 1.740 несталих и смртно страдалих с непознатим местом укопа из домовинског рата, како у тој држави службено зову грађански рат 1991 – 1995. Пише: Саво Штрбац Директорка хрватске Управе за заточене и нестале Ана Филко  у интервјуу за “Национал” од 15. новембра 2025, као највећу препреку бржем и ефикаснијем решавању проблема несталих наводи недостатак веродостојних информација о могућим местима укопа посмртних остатака, уз објашњење и поруку: “Све је мање сведока, а дeо кључне документације налази се у архивима Републике Србије, која не отвара архиве нити доставља податке о премештањима посмртних остатака. Такав

veritas.jpg

Саопштење поводом годишњице ликвидације резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу (21.09.1991.)

20. септембар 2025.

Дана 21. септембра 1991. године припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске, испред моста на реци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона у којима су се из касарне „Мекушје” у касарну „Логориште” превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. Одмах по предаји, једна група активних припадника ЈНА одвезена је у Карловац у просторије полиције, а друга група, од 17 резервиста са Кордуна, спровођена је пешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавили су се униформисани људи с фантомкама на главама и почели „крвави пир” над резервистима у којем

СТРАДАЊА СРБА У СЈЕНИЧАКУ НА КОРДУНУ ПОСЛИЈЕ „ОЛУЈЕ“ 1995. ГОДИНЕ

31. август 2025.

Хрватски војници и цивили су месецима пљачкали по Сјеничаку. Најпре су одводили стоку, а затим одвозили покретну имовину најпре тракторе и аутомобиле, а потом и пољопривредне машине и прикључке. На „ред“  су дошли намјештај, столарија и електричне инсталације. На крају су одвозили чак и куће-брвнаре. Десетак имања имућних и виђенијих Срба у селу су запаљена чиме је послата јасна порука да се ни не помошља о повратку. Пише: Светозар Данчуо Вјерујући да никоме нису нажао учинили и да за ништа нису криви, а најмање за рат, мали број српских цивила, свега неколико стотина, углавном старијих, остало је на „кућном прагу“ на Кордуну у току хрватске агресије у августу 1995. године.

Линта позива Тужилаштво за ратне злочине да у свом раду користи 250.000 докумената о злочинима над Србима

10. март 2025.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позива Тужилаштво за ратне злочине да да у свом раду коначно почне да користи 250.000 докумената о злочинима над Србима. Тужилаштво за ратне злочине преузело је 2009. године архиву бившег Савезног комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије од 1991. до 1999. године. Одлуку о оснивању наведеног Комитета донијела је Скупштина бивше СФРЈ 18.марта 1992. године. Током свог постојања прикупио је више од 250.000 докумената о злочинима над Србима. Комитет, који је једно време предводио тадашњи патолог са ВМА др Зоран Станковић, истраживао је ратне злочине над Србима у Госпићу, Медачком xепу, Пакрачкој

veritas2.jpg

Саопштење поводом годишњице страдања резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу

20. септембар 2024.

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и над њима

kalendar-genocida.jpg

Село Војишница, Војнић, 14. маја 1942.

14. мај 2024.

Село Воjишница, Воjнић, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић усташе 14. маjа 1942. године поклале 189 српских сељака од коjих 93 дjетета у старости до 14 година.    Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска. 

Прошло је три године од смрти историчара Милета Дакића

25. јануар 2024.

Прошло је три године како је преминуо истакнути крајишки историчар, писац и крајишки политичар мр Миле Дакић (1931). Миле Дакић је био дугогодишњи директор Меморијалног центра Петрова гора, а од 1997. године био је предсједник Удружења за помоћ избјеглицама и прогнаницима из Хрватске. Био је професор у Карловцу, управник Народног свеучилишта и директор Меморијалног парка Петрова гора, а од 1974. до 1987. године био је предсједник Скупштине Општине Војнић. Касније је постао предсједник Југословенске самосталне демократске странке у Хрватској, затим потпредсједник Српског националног вијећа САО Крајине 1990/1991. Оснивач је радио-станице Глас Петрове горе 1973. године, затим српске РТВ Петрова гора 1991. године. Од 1992. до 1995. године био је предсједник комисије Републике Српске Крајине

Навршиле се 32 године од злочина хрватских снага на Коранском мосту

21. септембар 2023.

Навршиле су се 32 године од злочина хрватских снага над резервистима ЈНА на Коранском мосту у Хрватској, а за њега је осуђен само један починилац од којег су правили и жртву и хероја, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас. Тог 21. септембра 1991. године припадници МУП-а Хрватске и „зенги“, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона ЈНА. У камионима су се из касарне „Мекушје“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су одложили оружје након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени. Одмах по предаји једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга

Миодраг Линта

Линта: Тужилаштво да покрене кривични поступак за убиство 13 крајишких Срба на Коранском мосту

23. септембар 2022.

Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост почела је ликвидација. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјећа да се прије 31 годину десио монструозни злочина над 13 припадника ЈНА на Коранском мосту у Карловцу.  Припадници хрватских паравојних и полицијских формација  зауставили су 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, два војна камиона у којима су се превозили припадници активног и резервног састава ЈНА који су, након преговора и обећања хрватске стране да

НАЈАВА: Промоција књиге Мирка Радаковића „КОРДУН ОД ЉЕПОТЕ ДО ГОЛГОТЕ‟

12. мај 2022.

Позивамо Вас на промоцију књиге “Кордун од љепоте до голготе“ дана 15.05.2022.год у 11 часова; Београд, Савски трг бр.9 (клуб “Никола Тесла“). О књизи говори  академик Василије Ђ. Крестић. Мишљење Миодрага Којића књизи: „КОРДУН ОД ЉЕПОТЕ ДО ГОЛГОТЕ‟      Обавештавамо све љубитеље слободе, правде и историјске истине, да је у марту 2022.године на светло дана изњедрена вредна и значајна књига аутора Мирка Радаковића, пуковника у пензији, сведока многих догађаја и делиоца судбине са својим Pодом у борби за опстанак, (у наставку рата 1991‒ 1995.год.) српског идентитета и голих живота Кордунашког народа.    Књига сугестивног назива „Кордун од љепоте до голготе‟ је веродостојан историјски документ, технички и естетски савршена, у издању три патриотска

miroslav-lazanski.jpg

Операција Логориште

4. новембар 2021.

Најспектакуларнија копнена војна операција ЈНА изведена 1991. године, у међуречју трију река у предграђу Карловца – пробој тенкова из блокиране касарне Пише: Мирослав Лазански Имају ли Срби право на ратно сећање и евоцирање успешних и часних војничких акција и операција? Тек у последњој години-две почели смо да говоримо да је 1999. извршена агресија НАТО-а на нашу земљу, агресија – а не кампања. Тек у последњој години-две поклањамо пажњу нашим херојима из рата 1999, наравно и мајору Милану Тепићу. Био сам пре неколико дана у посети гарнизону Врање, Четвртој бригади, најмоћнијој бригади Копнене војске Србије. Њихова спомен-соба у касарни „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог” пример је како се достојанствено чува

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

27. октобар 2021.

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Карловац: Мост назван по јединици чији је припадник погубио тринаест заробљених резервиста ЈНА

24. септембар 2021.

Суђење Михајлу Храстову трајало је више од 20 година и проглашен је кривим за ратни злочин Градско веће Карловца већином гласова одлучило је да мост преко Коране, на улазу у град, назове по јединици хрватске специјалне полиције „Громови”, чији је припадник Михајло Храстов осуђен због убиства 13 заробљених резервиста ЈНА на том мосту 21. септембра 1991. Локални медији јавили су да је одлука о преименовању у „Мост специјалне јединице полиције Гром” донета јутрос у 3.40, после маратонске седнице која је трајала 11 часова и то практично на 30. годишњицу ратног злочина због којег је Храстов после вишегодишњег судског поступка осуђен на четири године затвора. Расправа о тој тачки, која је

Побио 13 заробљеника ЈНА, у Kарловцу му направили мурал ФОТО/ВИДЕО

10. септембар 2021.

Михајло Храстов бивши хрватски полицијски специјални агент, добио је мурал у Kарловцу непосредно пре 30. годишњице злочина који је починио и за који је осуђен. Осуђен је за убиство 13 и рањавање два разоружана резервиста Југословенске народне армије (ЈНА) у рату у Хрватској. Злочин је починио 21. септембра 1991. године на Kоранском мосту у Kарловцима. Осуђен је на четири године затвора. Одбор за условни отпуст Министарства правде пустио га је 2016. године на условни отпуст након што је одслужио две године и 10 месеци казне. Мурал се налази испод надвожњака. Храстов је у средини, а лево и десно су грбови две јединице. Извор: B92

Помен на 13 закланих војника ЈНА у Хрватској

6. септембар 2021.

Свирепо убиство 13 заробљених припадника ЈНА на Коранском мосту документовао је у својој књизи „Логориште и Корански мост, да се не заборави“, пуковник Боро Ерцеговац којег је на писање покренула пресуда хрватског суда од четири године затвора кољачу Михаилу Храстову. Ерцеговац је навео да је књига уствари споменик онима који су убијени као заробљеници 21. септембра 1991. године, али и јунацима пробоја из касарне „Логориште“ у Карловцу. Као ратног команданта, како је истакао, сусрет са породицама недужних жртава обавезивао га је на један овакав спомен. „Схватио сам да је то моја људска и морална обавеза, једна врста подношења рапорта мојим погинулим и преживелим саборцима. Мојим јунацима којима сам командовао. Ово

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА