arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 16. септембар 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Блатуша, Вргинмост, 6. августа, 16. и 18. септембра 1941. године усташе су поклале и запалиле у кућама села 162 српска сељака.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 15. септембар 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Долина, 50 корака источно од католичке цркве у Цетинграду. 15. септембра 1942. године усташе ножевима убиле 138 Срба, мушкараца, жена и њихове дjеце.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 30. август 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Дрежник, 30. августа и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац, Липовача.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

Nikola-Kobac.jpg

Никола Кобац: 4. август 1995.

Тада нисам ни слутио да jе тога дана почело умирање циjелог jедног народа. То умирање траjе већ 19 година. Топуско, стан на „голом отоку“. Свањива, jутро jе – тек неколико минута послиjе пет сати. Иза непроспаване ноћи, утонух у дубок сан не знаjући да jе то посљедњи сан у прелиjепом стану, у малом градићу гдjе смо сви све познавали. Разбуди ме звоњава телефона и неочекивани позив враћа у стварност. С друге стране jе Невен код кога синоћ остасмо на вечери до касно. Или толико дуго да стигох погледати емисиjу Хрватске телевизиjе „Сликом на слику“. И да између редова прочитам да се припрема посљедњи обрачун са посљедњим живим, не закланим Србима

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 29. јул 1941. Стравична страдања Срба Кордуна и Лике

На данашњи дан приjе 73 године, страдали су Срби у Глини, Ивановић jарку, Маљевцу, на Баjића jамама код Костаjнице, Криваку код Св. Рока, Гњатовићима, Ловинцу и Грачацу. Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина Ивановић jарак, код Крњака, 29. jула 1941. усташе убиле на наjокрутниjи начин 380 Срба с подручjа Воjнића, Крњака и котара Вргинмост. Маљевац, између Велике Кладуше и Цетинграда. 29. jула 1941. усташе масакрирале 84 српска сељака. Баjић jаме, код Костаjнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. jула 1941. поклале 280 српских сељака. Кривак, код Св. Рока. Усташе су 29. jула 1941. године убиле

radonja-zlocin-kordun.jpg

Шума Радоња

На данашњи дан приjе 72 године, усташе и домобрани на Кордуну поклали више од 250 Срба Шума Радоња, на путу од Биљега према жељезничкоj станици Славско Поље, у jарку, уз пут. 8. маjа 1942. године поклале усташе и домобрани више од 250 српских цивила    Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.    Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e–maila: [email protected] , телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

sadilovac-1.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА САДИЛОВАЧКЕ МУЧЕНИКЕ

У цркви Рођења Пресвете Богородице, у Садиловцу, на Кордуну, 27. јула 2013. године, у 10. часова  биће служен парастос за жртве  стравичног покоља у овом мјесту. Парастос ће служити парох коренички Никола Малобабић и парох плашчански Горан Славнић. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овој цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини гријех ових невино пострадалих људи је био то што су били Срби православци. У овом стравичном злочину у току Другог свјетског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Данас у Садиловцу  који је комплетно спаљен 04.08.1995. нема Срба. 1960.

Горња Требиња

Oткривeнa спoмeн кoстурницa у Гoрњoj Tрeбињи кoд Kaрлoвцa

  Koд прaвoслaвнe црквe у Гoрњoj Tрeбињи кoд Kaрлoвцa, oткривeнa je спoмeн плoчa нa спoмeн кoстурници, нeдaвнo пoдигнутoj у знaк сjeћaњa нa стрaдaњa 205 цивилних жртaвa устaшкoг злoчинa кojи сe дoгoдиo 6. и 7. jaнуaрa 1942. гoдинe, дaклe, приje 72 гoдинe. Нaкoн приjaшњeг мaсaкрa 21. дeцeмбрa 1941. у Пркoсу и Лaсињи, кaдa je убиjeнo 1500 жeнa, дjeцe и стaрaцa, пoгрoм нeдужнoг прaвoслaвнoг стaнoвништвa нaстaвљeн je у oкoлици бившe oпћинe Скaкaвaц. Људи су пoхвaтaни и oдвeдeни у шумe пoкупскe дoлинe, Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe. Taмo су њихoвa тиjeлa бaчeнa у вeћ припрeмљeнe и искoпaнe jaмe. Te рупe сe и дaнaс мoгу видjeти. Спoмeник у Гoрњoj Tрeбињи ниje дo крaja зaвршeн

gornja-trebinja-ekshumacija.jpg

Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи нa Koрдуну

Koд црквe у Гoрњoj Tрeбињи, пoкoпaни су пoсмртни oстaци вишe oд 220 нeвиних цивилних жртaвa убиjeних нa Бaдњaк и Бoжић, 6. и 7.jaнуaрa 1942. гoдинe, инaчe нeдaвнo eксхумирaни. Нeвини цивили пoкупљeни су из Скaкaвцa и тoг диjeлa пoкупскe дoлинe, убиjeни тe пoкoпaни у чeтири мaсoвнe грoбницe нa пoдручjу шумa Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe. Хрвaтскe шумe oгрaдилe су тa пoдручja пa je дo чeтири мaсoвнe грoбницe сaдa нeмoгућe нoрмaлним путeм дoћи. To je и биo глaвни мoтив дa сe нaпрaви зajeдничкa спoмeн кoстурницa. Tри грoбницe су билe идeнтифицирaнe и oбиљeжeнe спoмeницимa дoк сe чeтвртe ни нajстaриjи стaнoвници тoгa крaja вишe нe сjeћajу. Сaхрaни су присуствoвaли рoдбинa и пoтoмци убиjeних, aнтифaшисти

Сведок: На заробљенике ЈНА пуцала четири хрватска полицајца

Загреб – У наставку суђења бившем хрватском полицаjцу Михаjлу Храстову, jедином оптуженом за убиство 13 ратних заробљеника из ЈНА на Коранском мосту код Карловца 20. септембра 1991, исказ jе дао и jедан од преживелих масакра, резервиста бивше ЈНА Душко Мркић. Мркић, коjи jе и сам био рањен у стомак, своj исказ дао jе видео-везом из Вишег суда у Београду. На заробљенике су аутоматским пушкама пуцала четири хрватска воjника, изjавио jе Мркић, сведочећи у поступку коjи се води пред Врховним судом Хрватске. Храстову су због оптужбе за ратни злочин убиства 13 разоружаних припадника ЈНА у задњих 20 година судили три пута на Карловачком жупаниjском суду. Сва три пута, Храстов jе био

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.