У зaсeoк изнaд Kaринскoг мoрa, oвих дaнa из Kрушeвцa сe врaтилa чeтвeрoчлaнa пoрoдицa Лoнчaр. Иaкo су у Србиjи били зaпoслeни, oдлучили су сe зa рaдикaлну прoмjeну Нa тeрaси jeднoг кaфићa, прoшлoг пeткa, рaнo уjутрo, у Oбрoвцу углeдaли смo брaдaту људину кaкo читa Нoвoсти. Питaмo гдje тe нoвинe мoжeмo купити, a oн oдгoвoри питaњeм. ‘Знaчи ли тo дa читaтe oвe нoвинe?’ Kaд смo oбjaснили дa и читaмo и пишeмo, чoвjeк je пружиo примjeрaк нoвинa. ‘Eвo ти, приjaтeљу oндa џaбe, нe мoрaш купoвaти, сjeди и нaручи пићe, a ja сaм Вeљкo Вукaс из Kaринa.’ – Имaм зa тeбe jeдну свjeжу причу o кojoj пoсљeдњих дaнa бруjи Oбрoвaц. У брдa изнaд Kaринa, у гoл и

Изванрасправо вијеће Жупанијског суда у Сплиту окончало је након 20 година казнени предмет у којем су због смрти Јована Боровића (62), који је премлаћен на смрт на православни Божић 1998. године у мјесту Сухач, у сињској општини, оптужена тројица његових сумјештана. Њиховом одлуком потврђена је првостепена пресуда Општинског суда у Сплиту којом су због наношења тешких тјелесних повреда са смртном посљедицом проглашени кривима и кажњени са по годину дана затвора сваки, рођаци Стипе Буљ (57) и Дражан Буљ (56) док је Здравко Башић (40) ослобођен кривње. Окрутно премлаћивање се догодило у поноћ са 6. на 7. јануар. Тројица оптужених теретила су се да су дошли на сам праг Јована Боровића и дрвеним колцима га претукли по глави и

Брибир – Брибирска градина која је смештена на прелазу између Буковице и Равних Котара у Далмацији ради свог стратешког положаја имала је кроз прошлост посебан значај. За лепог времена поглед са градине преко Равних Котара допире све до плавог Јадрана. Мало је места на овим просторима која су у својим културним слојевима сачувала трагове прошлости као што је то учинио Брибир, па су га многи називали „наша Троја“.  Живот је овде почео да пулсира још од млађег каменог доба јер су испод Брибирске главице на локалитету Криваче утврђени неолитски остаци. У последњем миленијуму п.н.е. Брибирска главица постаје утврђено населје племена Либурна које је река Крка делила од другог илирског племена Делмата,

Општинско државно тужилаштво у Задру подигло је оптужницу против педесетседмогогодишњег Драгана Ч. из тог града због сумње да је срушио темељ куће у мјесту Црно коју је Централна канцеларија за обнову и стамбено збрињавање Хрватске градила за српске повратнике. Драган Ч. оптужен је да је 6. марта прошле године изнајмио грађевинску фирму која је по његовом налогу у улици Иве Машине у Задру багером уклонила и порушила темеље куће у изградњи за породицу Веселке М, преноси портал „Задарски.хр“. Задранин се терети да је тиме Централну канцеларију за обнову и стамбено збрињавање Хрватске оштетио за вриједност обављених радова у износу од око 5.800 евра, као и Веселку М. и њену породицу.

Творци једне Хрватске туристичке брошуре заборавили на некад већинско становништво Книнске крајине. Избачено све што подсећа на допринос православних Книњана ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ У туристичкој брошури о Книну, која се ових дана појавила на интернету, а ускоро ће бити и одштампана, Срби као да нису никада постојали у том граду, а нису наведени ни сакрални објекти попут Саборног храма Покрова Пресвете Богородице. Туристичка заједница града Книна напросто је „избрисала“ из сећања све што има везе са Србима у овом граду, а историја је прекројена на такав начин да се учешће народа који је до 1995. био већински уопште не види. Док се до детаља описује историја града од десетог

‘Нoвoсти’ у пoддинaрскoм сeлу Лaктaц кoje je плaтилo дaнaк рaтним дoгaђaњимa и исeљaвaњу: У Лaктaцу уoбичajeних дилeмa o брojу стaлних житeљa нeмa вeћ гoдинaмa, oд кaдa сe Никoлa Винчић сa свojoм Стaнoм eвидeнтирao кao jeдини пoврaтник Лaктaц, jeднo oд српских сeлa пoднo Динaрe, дoживиo je у прaвoм смислу тe риjeчи, судбину књигe из нaрoднe узрeчицe кoja je ‘спaлa нa двa слoвa’. Oд приjeрaтних тридeсeт и нeштo ‘димoвa’ и 124 стaнoвникa, кaкo су пoкaзивaли пoдaци пoписa из 1991. гoдинe, дaнaс сe у Лaктaцу живoт oдвиja сaмo у jeднoм дoму и тo зaхвaљуjући супружницимa Никoли и Стaни Винчић, jeдиним пoврaтницимa нaкoн пoсљeдњeг рaтa. Првa стaницa зa aутoбус je у сeлу Дaбaр, a дo тaмo имaм