Главни град неславно окончане Републике Српске Крајине, Книн, за последњих 110 година увећан је за више од девет пута. Према анализи статистичких података из пописа становништва од 1880. до 1991, професор Светозар Ливада је дошао до егзактних података о демографским променама у Хрватској за последњих 130 година. Када је реч о Книну, хрватско становништво се увећало за око два пута, а истовремено српско – за више од 22 пута. Демографска кретања – Ово је значајно утицало на промену етничке структуре: удео хрватског становништва од 65,46 процената 1880. свео се на 13,46 одсто1991, а српског становништва у истом периоду од 34,23, попео се на 80,02 посто, док су остале етничке групе

Историјски и туристички драгуљ Јадрана, Дубровник је један од најлепших приморских градова Европе који је уврштен у Попис светске баштине УНЕСКО. У својој новијој историји, тачније у периоду од последњих 130 година, овај град је са убедљиво већинским хрватским живљем, мада је било периода, када су остале етничке заједнице учествовале у далеко већем проценту него данас. Према анализи професора Светозара Ливаде који се бавио истраживањем пописа становништва, од првог, одржаног 1880. до последњег из 2011. године, становништво Дубровника се развијало веома успорено, са просечним годишњим прираштајем од свега 2,5 процената. До већег повећања броја становника дошло је за време аустроугарске владавине, а затим и успостављања Краљевине Југославије. Ливада наглашава да

Баш као и у Сплиту, и у Ријеци је број Срба до 1900. године био мањи од једног процента. Као град и лука, Ријека је свој процват доживела тек после Другог светског рата, са настанком СФРЈ, када је дошло до убрзане индустријализације. То је био и основни разлог да се број становника увећа за чак шест пута у односу на попис 1880. године. Када је реч о етничкој структури становништва, и у овом приморском граду Хрвати су у великој већини и посматрајући пописе до 1991. бројали 72 процента од укупне популације. Међутим, професор Светозар Ливада запажа да то није увек било тако, и да су Хрвати све до после Другог

Лучки градић из староримског периода, познат по Диоклецијановој палати и цркви Светог Дује, Сплит је доживео експанзију тек после Другог светског рата, у време постојања СФРЈ. Само у периоду од 1948. до 1991. овај град је учетворостручио своје становништво од 48.248 до 189.388 становника те 1991, и са природним прираштајем од 30.000 становника по једном десетогодишњем пописном раздобљу, што је 12 пута већи прираштај него у периоду док је Сплит био део Аустроугарске монархије. Када је реч о етничком саставу, хрватско становништво је увек било заступљено са више од 90 процената и то у готово свим пописаним раздобљима. По овој чињеници, професор Светозар Ливада наводи да се одатле Сплит може

Велика је иронија што је власницима „масакрираног” маслиника и њиховим сународницима управо преко дрвета које је вековни симбол мира послана порука мржње и нетолеранције Посечени маслињак српских повратника, Биљане Доње код Бенковца Недавно су непознати починиоци српским повратницима у Биљанима Доњим код Бенковца посекли 112 стабала маслина, старих десетак година. Десило се то у време комеморација жртвама Вуковара и Шкабрње. Ретки мештани Биљана Доњих, до рата деведесетих етнички чистог српског села, с обзиром на време и начин (не)дела, сумњају да су могући починиоци из суседне Шкабрње. Наиме, сеча толиког обима морала је бити унапред испланирана, у којој је учествовало више особа, који су морали бити од мржње бесни и обесни.

На имању Србина Богољуба Поповића у селу Чиста Мала у Далмацији исписан је графит „Четник, сели се“ и усташко слово „У“, пренио је портал „Срби.хр“. Графит је исписан јуче, а прва га је уочи Богољубова супруга Боја, која је због страха за своју сигурност, с обзиром да је сама боравила у кући, напустила породично имање и отишла синовима у Бањалуку. Богољубов син Горан каже да је случај пријавио полицији, гдје му је дато обећање да ће обавити увиђај када неко од укућана буде присутан на имању. Он наводи да су чланови његове породице, након породичне славе Светог Николе коју су прославили у Бањалуци, планирали да се за Божић окупе у

Жупанијски суд у Сплиту подигао је оптужнице против још три официра Српске војске Крајине /СВК/, од којих двојица, сходно задужењима, нису могли да учествују у догађајима који им се стављају на терет, а трећи је преминуо, пише београдска „Политика“. Оптужени официри Коста Новаковић, Момчило Крљеш и, сада покојни, Милан Ђилас, терете се да су наређивали артиљеријске нападе на Задар и околину. Лист наводи да су оптужнице подигнуте уочи сутрашњег изрицања пресуде генералу ЈНА Бориславу Ђукићу, оптуженом да је наредио рушење бране „Перућа“, која је оштећена током рата 1993. године. Првооптужени пуковник Коста Новаковић био је помоћник команданта војске за морал, информисање, вјерска питања, правне послове и односе са међународним организацијама,