arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

“Изолација ми после самице неће тешко пасти”: Капетан Драган за “Новости” по изласку из затвора у Лепоглави

29. март 2020.

Драган Васиљковић по изласку из хрватског затвора у Лепоглави пешке прешао на Батровце. Прво ме прегледали због вируса корона – каже у ексклузивном разговору за “Новости” Капетан Драган. ЗАТВОРСКИ чувари су ме пробудили у суботу у зору, у четири сата, рекли да се обучем, дали ми папир да сам слободан, а онда ми везали руке лисицама и утрпали у полицијско возило. Лепо сам их питао има ли грејања у комбију, питао да ли да се обучем боље… Наравно, грејање нису укључили и више од пет сати сам се смрзавао до граничног прелаза Бајаково – Батровци. Ту су ме буквално избацили из марице. Овако, ексклузивно, готово у даху, за “Новости” прича

Капетан Драган

Бокан: ДА СМО СТВАРНО ОЗБИЉНИ И РОДОЉУБИВИ ОВО БИ БИЛА ВЕСТ ГОДИНЕ

28. март 2020.

Сећате ли се почетка деведесетих и тајанствених, охрабрујућих вести о постојању извесног ”капетана Драгана”, који је дошао из далеке Аустралије и у Книну формирао јединицу српских специјалаца (такозваних ”книнџи”)? Извор: Драгослав Бокан – Фејсбук страница 28. март 2020. ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. И вашег одушевљења због оваквог ”буђења Краљевића Марка” из тмина историје и његовог појављивања пред нама, сада и овде?  Дуго нисмо знали ни како изгледа, ни ко је овај

Капетан Драган

Ускоро на слободи: Капетан Драган 28. марта из Лепоглаве креће за Београд

14. март 2020.

Драган Васиљковић ускоро напушта најстрожи хрватски затвор у Лепоглави пошто је издржао целу казну од 13,5 година. По изласку долази у Београд. Више пута одбијан захтев за условни отпуст. Драган Васиљковић, познат као Капетан Драган, излази из најстрожег хрватског затвора Лепоглава 28. марта, након што је издржао целу казну од 13,5 година. Слађана Чанковић, која га је заједно са колегама заступала у дуготрајним судским процесима у Хрватској, за “Новости” је изјавила да ће Васиљковић одмах по изласку из затвора отићи у Београд. – Нема више правних препрека и Васиљковић сигурно излази из затвора – тврди Чанковић, која ће наставити вођење правних послова Капетана Драгана, који је поднео и тужбу Уставном

Операција „Масленица“ у филмској серији „Генерал“

24. јануар 2020.

На православни Божић ове године ХРТ је у вечерњем ударном термину емитовао пету епизоду филмског серијала “Генерал” Антуна Врдољака, која је посвећена хрватској агресији на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК), под кодним називом “Масленица”, која је започела 22. јануара 1993. Агресија је извршена у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући и аеродром Земуник, и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа. Интензивне борбене активности за Равне Котаре потрајале су до краја марта 1993.

Данас се навршава 27 година од агресије хрватских снага: Нико није одговарао за убиство 348 Срба

22. јануар 2020.

27 година од агресије хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине у којој је 1993. године убијено и нестало 348 Срба, од чека 55 цивила, међу којима 34 жена и троје дјеце узраста до 12 година. Данас се навршава 27 година од агресије хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/ у акцији кодног назива Масленица у којој је 1993. године убијено и нестало 348 Срба, од чека 55 цивила, међу којима 34 жена и троје дјеце узраста до 12 година, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас. Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, нико до сада није процесуиран за злочине

ПОВРАТАK KОШЕВИЋА У РОДНИ БУKОВИЋ

19. јануар 2020.

Након више од двије деценије проведених у избјеглиштву на подручју Kосова, обитељ Kошевић напокон на свом огњишту. Бенковац, 30.12.2019.године Kренувши на пут повратка у свој завичај у село Буковић надомак Бенковца, у рану зору са аутобусне станице у Зубином потоку, након 24 године избјеглиштва, бака Kоса (77), и њени синови, Златко (33) и Слободан (47) смјењивао се осјећај радости што је коначно дошао тренутак толико жељеног повратка својој кући , са осјећајем туге пошто са с њима не враћају њихови најмилији, супруг Јован, најстарији син и брат Душко као и кћерка и сестра Милка. Трагедија и туга у избеглиштву угасила је њихове животе на Kосмету. Те олујне 1995. кренуло је

др Јован Рашковић

Премијерно приказан филм о Јовану Рашковићу и Србима у Хрватској

29. децембар 2019.

У Новом Саду премијерно је приказан дугометражни документарни филм о Јовану Рашковићу и српском народу у Хрватској под називом “Међ` јавом међ` сном”. Премијера је одржана синоћ у препуној сали Српског народног позоришта, а у публици су биле бројне личности из политичког, културног и јавног живота Новог Сада и Војводине, као и представници завичајних удружења. Санда Рашковић Ивић, кћерка Јована Рашковића, сматра да би Срби имали много бољу судбину да су више слушали њеног оца, чија је животна и политичка филозофија саздана у његовој реченици да је “боље хиљаду година преговарати, него један дан ратовати”. – Он је и Слободану Милошевићу рекао зашто Хрватска жели рат и зашто се Срби

Дачић: Хрватско друштво дотакло дно, Европе ћутке посматра насиље над Србима

22. август 2019.

“Кад практично легализујеш поклич ‘за дом спремни’, протјераш ћирилицу, а Србе оставиш без струје и то у родном крају ‘свог’ Николе Тесле, онда постаје природно да разуларени хулигани упадну у кафић и почну да туку чак и дјецу само зато што гледају Звезду”. Mинистар спољњих послова Србије Ивица Дачић оцијенио је да су напади на Србе код Книна резултат дугогодишњег ‘флерта’ актуелне хрватске власти са усташтвом и величања злочина над Србима. „Кад практично легализујеш поклич ‘за дом спремни’, протјераш ћирилицу, а Србе оставиш без струје и то у родном крају ‘свог’ Николе Тесле, онда постаје природно да разуларени хулигани упадну у кафић и почну да туку чак и дјецу само

Рођендан

4. август 2019.

Рођен сам 4. августа 1995. године, већ сам добро загазио у четрдесет и неку, не сјећам се која је била, али памтим да сам се тада родио, ја и мој ћаћа и матер и моја Анђа и дјете од пет година, пет година рата… пет година одрастања. Нико ми никада није казивао да се може човијек у годинама родити и прогледати, осим што се могло чути од попа Душана који би грдио чељад да се још родили нијесу, иако су се крстили поодавно, то би зна у љутњи, кад би ко опсова или врагета у његовој близини. Ето тако и не памтим колико ми је било година када сам се

Војвода Момчило Ђујић

Реч Војводе Момчила Ђујића о екуменизму и уједињењу са папистима… (видео)

4. јул 2019.

ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ тада још као свештеник, служио је литургију једне недеље, на којој су донели мало заклано дете. Он је смирено завршио богослужење, након тога опојао дете, а потом скинуо своју мантију и епитрахиљ, опасао себи пиштољ и узео митраљез у руке. Много година касније у Канади 1990. године пред тадашњим владиком, свештеницима и народом, на питање једног новинара, шта би он урадио да је на месту србског патријарха, овај храбри србски син и слуга Божији је одговорио: „Ја нисам достојан ни свештеничког чина, а камо ли да будем патријарх. Скинуо сам мантију, узео митраљез , јер нисам могао да гледам на моје очи да мој народ и децу

У БЕОГРАДУ СЛУЖЕН ПОМЕН СРПСКИМ ЖРТВАМА НА МИЉЕВАЧКОМ ПЛАТОУ

21. јун 2019.

Помен поводом 27 година од убиства Срба на Миљевачком платоу, код Дрниша у Хрватској, служен је данас у Цркви Светог Марка у Београду. Помену су присуствовали представници удружења избјеглих Срба из Хрватске, чланови Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза”, који су истакли да 27 година чекају на ексхумацију и идентификацију, како би достојно сахранили своје страдале у породичне гробнице. Након парастоса, представници Удружења и присутни грађани положили су Ташмајданском парку вијенце и цвијеће код споменика убијеним Србима у ратовима деведесетих година прошлог вијека. На подручју Миљевачког платоа, код Дрниша, 21. јуна 1992. године догодио се монструозан злочин над српским припадницима територијалне одбране, у присуству припадника Мисије УН – Унпрофора.

Миљевачки Плато

ВИДЕО-ТРАКА ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА ИЗНАЈМЉИВАНА КАО ХОРОР ФИЛМ

20. јун 2019.

За хрватски злочин над Србима на Миљевачком платоу нико није одговарао у Хашком трибуналу ни послије 27 година иако постоји видео-трака на којој су сами починиоци забиљежили тај злочин и која је изнајмљивана као хорор филм по видео клубовима у Европи, саопштио је Документационо-информативни центар”Веритас”. Из “Веритаса” напомињу да су за овај злочин пред хрватским судовима осуђена само два припадника Хрватска војске на по три године затвора. У саопштењу се подсјећа да је Хрватска војска 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над седам села. Уочи напада хрватска страна је од српске затражила уздржавање од евентуалних провокација због одржавања

Огорчење због понашања Загреба по питању ексхумација Срба

20. јун 2019.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије /Српска координација/ је, поводом 27 година од злочина хрватске војске над Србима на Миљевачком платоу, изразила протест и огорчење, због понашања Хрватске која не врши ексхумације познатих гробних мјеста. Српска координација, у име породица несталих, изражава огорчење и протест због лицемјерног и неразумног понашања и приступа Хрватске. У саопштењу се наводи да Хрватска, умјесто да ексхумира посмртне остатке из регистрованих гробница и гробних мјеста и појача идентификације, потхрањује ширење отворене мржње и вршење етнички мотивисаних кривичних дјела према Србима и тако ствара амбијент да се питање несталих српских жртава не рјешава. Српска координација понавља позив властима у

Нада да ће Миочић поново оживети и даље тиња

30. мај 2019.

Миочић је једно од српских села на подручју општине Дрниш, које је наслоњено на чувено Петрово Поље. Од Дрниша је удаљено свега неколико километара. У овом селу некада је живело више од шест стотина становника, док их је данас петнаест пута мање. У односу на време од пре три деценије, у Миочићу је све другачије, само је сеоски храм Светог Јована Крститеља готово исти. Стражари над селом, чувајући успомене на нека лепша времена, када је оно било пуно живота. Петар Вуковић из Миочића има седамдесет и три године. Памти овај Далматинац своје село још кад је у њему босоног трчао по ливадама, играјући се са својим вршњацима, којих је у то

Србима из “Лоре” 1,5 милиона евра

13. мај 2019.

Преживелим Србима из “Лоре” Хрватска ће платити нешто мање од 1,5 милиона евра на име одштете за противзаконита хапшења и скандалозне истраге у злогласном војном логору код Сплита. То је сума која се очекује по завршетку свих поступака које су покренули не само преживели српски страдалници него и хрватске невладине организације. Истовремено, све су гласнији захтеви да се утврди одговорност доскорашњег државног тужиоца Младена Бајића, који је у време масовних хапшења и одвођења Срба у “Лору” био заменик војног тужиоца у Хрватској војсци. Кривац на сигурном Бајић је тренутно на функцији заменика државног тужиоца. Хрватски социолог и новинар Дарко Петричић захтева да Бајић хитно одговара за све што је урадио

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА