arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

До вјечности, Генерале! Народ памти, Отаџбина те чека

28. август 2026.

Неколико свијетлих слика из дјетињства и успомена на Генерала – увијек су ме тјерале да за његовим трагом идем, као и за очевим. Сва потоња пропаганда никад ми није умрљала успомену на тог горостаса, величанствену личност, војсковођу каквог, рецимо, једна огромна Русија, није имала од 1945 наовамо. Пише: О. Дарко Ристов Ђого У документима и свједочанствима која сам сабрао издвајају се Генералов говор 12.5.1992, на дан оснивања ВРС. У њему је сажео свој будући програм: имамо два пута – да се боримо и опстанемо или да се предамо и пропаднемо. Изабрали смо пут борбе. У њој је ваљало наћи реалне циљеве и могућа средства. Тако је говорио и дјелао Генерал.

Покрет за одбрану КиМ: Саопштење поводом упокојења генерала Ратка Младића

28. август 2026.

Генерал и командант славне Војске Републике Српске, Ратко Младић, умро је у хашком казамату. У бесудном трибуналу и његовој Проклетој авлији био је мрцварен, и физички и ментално, петнаест година. Генерал Младић носио је на својим леђима и војни и поствојни (далеко од мирнодопског) терет. Онај први био му је много лакши од другог. Ако је рат завршио као победник, послератно време му је наменило доживотно губилиште – најпре скривање у сопственој држави, а потом монтирани судски процес у туђини и, коначно, казаматску смрт. Генералов петнаестогодишњи боравак у мрачном Хагу састојао се од сијасета подметања, уцена и смутњи у режији планетарних кадија (дакле и тужилаца и судија), тајних служби и

Тридесет и једна година од некажњених злочина над српским цивилима у Гошићу и Вариводама

26. август 2026.

Прошла је тридесет и једна година од свирепих и до данас некажњених убистава српских цивила у буковачким селима Гошић и Вариводе, извршених у недељама након завршетка хрватске војне акције „Олуја”. ENGLISH Иако су жртве биле искључиво старији људи који су остали у својим кућама верујући тадашњим званичним гаранцијама безбедности, хрватско правосуђе ни три деценије касније нема одговор на питање ко је наредио и извршио ове злочине. Злочин у селу Гошић код Книна одиграо се 27. августа 1995. године, када је из непосредне близине, на кућним праговима и у двориштима, убијено седам мештана српске националности: Саво Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75), Марија Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75) и Душан Борак (56). Месец дана касније, 28. септембра 1995. године, готово

Момир Радић: Косово и Метохија – јуче, данас, сутра до права и правде (ВИДЕО)

21. август 2026.

Транскрипт реферата адвоката Момира Радића изложеног на конференцији за одбрану Космета у Народној скупштини Србије одржаној 19.08.2026. Поштовани, Због ограниченог времена изнећу предлоге који су у функцији одбране суверенитета Републике Србије, а сагласни су Резолуцији 1244 СБ УН, Повељи УН, Хелсиншкој повељи и Уставу Србије: —– * —– Косово и Метохија је део Републике Србије, обзиром на следеће правне акте: (1) Зато је потребно, преко Генералног секретара и Савета безбедности, инсистирати на демилитаризацији косовских Албанаца, односно свих њихових форми „војске“ и оглашавање ништавим војних споразума тзв. „Косова“ са Хрватском, Албанијом или другим државама које су учествовале у нацистичко-фашистичко-балистичко-усташкој агресији на Србију, вршењу злочина са обележјима кривичног дела геноцид против Срба 1941. године,

Ко је био Др Милан Булајић?

19. август 2026.

Др Милан Булајић је рођен у мјесту Вилуси код Никшића, (Краљевина Југославија), 6. септембра 1928. године. Умро је у Београду 29. новембра 2009. године. Био је међународни стручњак за геноцид, интернационални експерт за изучавање геноцида са гледишта међународног права, историчар и историограф геноцида, и југословенски дипломата у области међународних односа и међународног права. Др Милан Булајић је био покретач идеје и оснивач Музеја жртава геноцида, затим оснивач Фонда за истраживање геноцида, један од оснивача и први координатор Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, као и замјеник председника одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима у XX вијеку. Био је покретач идеје, и заједно са

Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

7. август 2026.

У љето 1991. године, када jе у штампу кренуло прво издање књиге „Огњена Мариjа ливањска“, педест година након тог крвавог љета 1941, коjем jе посвећена, jош ниjе био дефинитивно утврђен ни списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручjу Ливна и Ливањског поља. Ти  подаци ниjесу у потпуности сређени ни до данас и како вриjеме пролази, све jе мање наде и изгледа да ће таj тужни и застрашуjући именик икада бити комплетиран, jер jе из дана у дан све мање свjедока и савременика,  поузданих и вjеродостоjних. Уз све то, на овим просторима jе у међувремену прогрмио jош jедан рат, догодили се нови злочини и погроми над преосталим

Хрватски официр о ликвидацији 500 српских цивила 5. августа 1995. код засеока Јанузи на Банији

6. август 2026.

Официр Хрватске војске проговорио о масовном злочину над српским цивилима код банијског села Брубно, општина Глина, када су припадници 2. бригаде „Громови“ 5. августа 1995. године убили око 500 српских цивила. (Први пут објављено 5. 8. 2025.) Хладњаче на Банији „У нашој моторизованој колони било је и 35-40 камиона хладњача за које смо касније сазнали чему су служиле“, каже сведок Да је током хрватских војних акција на подручја са српском већином у пролеће и лето 1995. године („Бљесак“ и „Олуја“) било много злочина над српским становништвом више није тајна ни за хрватску јавност, која је иначе дуго покушавала да пред тим чињеницама жмури. Много тога још није познато и тек

Успон и пад Крајине: Сећања једног министра (КРАЈ)

5. август 2026.

Чињеница о издаји Крајине од стране Милошевића не негира позитивне учинке његове политике (Република Српска и успостављање целовите Србије). И у овом случају се потврђује да нико није саздан из једног комада и да свако има своје лице и наличје. Пише: Боривој Рашуо Први део текста можете прочитати ОВДЕ. Да је заиста постојао сценариј ширења рата на Босну и Херцеговину илустроваћу фрапантном чињеницом из разговора са британским дипломатом, који сам водио новембра 1991. године у Београду, у својству министра спољних послова у Влади Крајине. Реч је о разговору који је вођен пола године пре почетка рата у Босни и Херцеговини. Разговарали смо на тему Крајине, наших циљева и очекивања, да би

Успон и пад Крајине: Сећања једног министра (1)

4. август 2026.

Након што смо ми из Крајине одбили Венсов план, Слободан Милошевић је извршио смену Милана Бабића и комплетне власти коју је он представљао. Заменио га је Гораном Хаџићем, који је већ сутрадан прихватио план, чиме је био утрт пут за сламање Крајине. Аутор: Боривој Рашуо Методолошки приступ у писању мемоарске грађе, у што спада и овај рад, иде од фаворизовања личности до давања већег значаја догађајима који су предмет обраде. Приступ практикован у овом раду биће комбинација та два концепта, зато што се на тај начин може најпотпуније изразити бит обрађиваног предмета. Наиме, познато је да личности праве догађаје, а онда ти догађаји у последичном низу захтевају укључивање већег броја

Ђурђица Драгаш: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

4. август 2026.

Kиша… Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Kапи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како сам, као тинејџерка, с великим кишобраном шетала празним улицама мог града. Мора да су комшије, смерни становници мале варошице, били убеђени да сам помало “сишла с ума”, али ја сам само уживала, удишући мирис капи које су се мешале с асфалтом, лишћем и травом. Сећам се страха, али и узбуђеног ишчекивања кад, после дуге летње суше, “беле куле” (како је моја баба звала градоносне облаке) најаве олују. Лица приљубљеног за прозор гледала сам, потпуно опчињена, како природа руши, ломи, уништава, али и даје нови живот. Радовала сам се знајући

Програм обележавања 31. годишњице страдања српског народа у „Олуји“

31. јул 2026.

Парастос погинулима служиће се у уоторак, 4. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду. Поводом 31. годишњице највећег прогона и страдања Срба деведесетих година у Хрватској у операцији “Олуја“, Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ у сарадњи са Комисијом за нестала лица Владе Републике Србије организује: Конференција за новинаре Понедељак, 3. августа 2026. године,у 12 часова, Палатиа Србије, ул. Булевар Михајла Пупина 2, Нови Београд, сала 129, I спрат, (источни улаз). Тема конференције: „Вратите нам наше најмилије- предуго чекамо“ Планирани говорници на конференцији: Планирано трајање конференције је од 12 до 13:30 часова. Парастос погинулима служиће се у уоторак, 4. августа у 11 часова, у Цркви Светог

Сведоци велебитских магли: где су кости Боже Латиновића

29. јул 2026.

На­кон об­ја­вљи­ва­ња ко­лум­не „Ди­ги­тал­но при­зна­ње с Ве­ле­би­та: где су ко­сти Бо­же Ла­ти­но­ви­ћа”, у ко­јој сам отво­рио бол­но пи­та­ње суд­би­не не­ста­лог кра­ји­шког бор­ца, те­ле­фон­ске ли­ни­је и елек­трон­ска по­шта „Ве­ри­та­са” уси­ја­ле су се у истом да­ну. Пише: Саво Штрбац Ре­ак­ци­је ко­је су сти­гле не са­мо да до­пу­њу­ју при­чу о тра­ге­ди­ји по­ро­ди­це Ла­ти­но­вић, већ скла­па­ју за­па­њу­ју­ћи, го­то­во филм­ски за­сно­ван мо­за­ик о људ­ским суд­би­на­ма рас­трг­ну­тим из­ме­ђу вој­нич­ке ло­јал­но­сти, по­ро­ди­це и иде­о­ло­ги­је. Пр­ви глас сти­гао је из Пи­ро­та. Дра­го­слав Ле­шић (82), вер­ни чи­та­лац „По­ли­ти­ке”, осе­тио је мо­рал­ну ду­жност да по­све­до­чи о чо­ве­ку са ви­део-сни­ма­ка о ко­јем сам пи­сао – бри­га­ди­ру Хр­ват­ске вој­ске Или­ји Вин­це­ти­ћу. Ис­по­ста­ви­ће се да исто­ри­ја не по­зна­је јед­но­став­не ли­ни­је раз­гра­ни­че­ња и да

КЊИГА: “501 – ИНТЕРВЈУИ СА АНТИСЕМИТИМА, УСТАШАМА И НЕОНАЦИСТИМА”

24. јул 2026.

Аутор књиге Илија Ћалина – новинар и истраживач, доктор економских наука, православни теолог, како сам каже, двије године је улазио у ципеле антисемита, симпатизера усташа, нациста и фашиста — оних који негирају Холокауст и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Јул 2025: пола милиона људи на Томпсоновом концерту у Загребу узвикује За дом спремни — хрватски еквивалент Heil Hitler. Породице, дјеца, дједови довежени из читаве Хрватске. Аустријска полиција процесуира своје грађане који су присуствовали. Унутар Хрватске — легалан поздрав. Преко границе — кривично дјело. Разлика између Берлина и Загреба је тема ове књиге. Свих 501 саговорник — без иједног изузетка — бранио је усташки поздрав. 97%

Горан Шарић: Да сам 1998. био на мјесту Милошевића…

18. јул 2026.

Док год Срби не буду имали свој наратив, дотле ће бити персона нон грата и врећа за ударање. Зато, да сам био на мјесту Слободана Милошевића 1998., а још боље 1988., осмислио бих српски наратив. “Да сам била на мјесту Слободана Милошевића 1998. етнички бих очистила Косово.” – изјавила је једна српска министрица. Иако је објаснила да мисли само на оне Албанце који су одбијали српску државу, њене ријечи су уз салве лицемјерног згражања, пренесене у регионалним медијима. Јул је мјесец балканског лицемјера. Као дијете сам гледао Еуропске игре без граница. Судионици су се натјецали у испуњавању бизарних и шаљивих задатака. Сад кад сам одрастао, гледам балканске игре лицемјерја без

Дејан Баљошевић: Синовљево ново одело

15. јул 2026.

Клечао сам тако пред овом мајком над новим неотпакованим оделом њеног сина све док мe УНМИК-полицајац није позвао да уведем чланове породица жртава у шатор Када сам се након рата прихватио дужности Координатора за општину Ораховац тадашњег Координационог центра за Косово и Метохију  заједничке нам државе Србије и Црне Горе, нисам ни слутио шта ме све чека и какве ћу све послове морати да радим и да ће на мене пасти толики терет одговорности. Као сваки млад и надобудан човек мислио сам да могу све, али су ме спопала таква искушења да сам често преиспитивао себе јесам ли дорастао повереним ми задацима, стрепећи да не обрукам и себе и народ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Коментар: Јасеновац

Потомци највећих усташких злочинаца угледни су грађани, понекад и чланови владе. Настављачи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА