arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Промоција књиге "Крст на крижу"

Пуста земља Банија..

31. децембар 2020.

Срба данас готово да и нема на простору између Двора на Уни, Глине, Петриње и Дубице. Суња осуђена на тихо умирање, као и Костаjница. Преостале Србе убиjа самоћа. Питомина рађа, гране се савиjаjу, али све пропада Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. јануар  2016. године. Кровои су цели, понегде и нови, али испод њих нема живота. Врата закључана, на подрумском улазу катанац, на гредама паучина. Ласте су отишле са људима и не враћаjу се, jер људи се нису вратили. Ласте се гнезде тамо где се чуjе људски глас. Исто jе са водом; ослабили потоци, многи извори усахли, Суња плића од глежња. Ако нема ко да jе троши, вода

„Крајина као судбина“- интервју са Мићом Јелићем Грновићем

8. децембар 2020.

Господине Јелићу Грновићу, задовољство ми је што сте пристали на овај интервју. За почетак, реците нашим читаоцима нешто о свом одрастању, школовању, студијама у Загребу и како сте се нашли на мјесту министра културе РСК? Разговор водио: Јово Радовић Рођен сам трећег марта 1942. године у банијском селу Јасеновчани, дакле за вријеме Другог свјетског рата и злочиначке владавине Независне државе Хрватске под чијом су влашћу Срби били потпуно обесправљени. Дакле самим чином стварања те злочиначке творевине почело је одвођење виђенијих Срба и Срба солунских добровољаца на разна стратишта гдје су мучени,клани и убијани. Такође превођени су насилно у католичанство . Многи су као у глинској цркви данима колективно клани умјесто

(ВИДЕО) „Српски свијет“ – Др Милан Гулић: Српски политичари у Хрватској успешни у етно бизнису

2. октобар 2020.

Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, био је данашњи гост у емисији Националне ТВ ИН4С. Погледајте шта је др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, рекао у емисији Националне ТВ ИН4С о незалијеченим ранама и тињајућем сукобу, зашто Борис Милошевић није имао мандат да присуствује прослави у Книну; колико је гласова добио на изборима, да ли је то зато што му је отац био у хрватској војсци; Милошевићево присуство прослави у Книну – шамар Србима страдалим у Олуји; да ли је Пуповац окренуо леђа Београду и Србима који му дају мандат; шта је етнобизнис; ко има надмен приступ; да ли је

Вељко Остојић: Док Крајина мирно спава

21. јул 2020.

Негдје над КрајиномЗавијају сада вуциСтари Крајишки хајдуциОстављам ти инат и пркосБол и патњуРадост и тугуКишу и дугу Зјеницо ока могаОставих те без срца свогаИза седам гораМоја се душа вратити мораНестали смо преко ноћиКолона мучна оста у намаЖалимо те годинамаКад год вјетар тамо пириМоје се срцеБез тебе не мириНађем те у сваком стихуМногим непроспаваним ноћимаИ сузним очимаНестао сам преко ноћиДа ли ћу икад кући поћиСпавај ми Крајино мојаВоле те дјеца твоја… Вељко Остојић Извор: Банија онлајн

veritas2.jpg

ДАНАС 27 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ И РАЊАВАЊА СРБА У ВОЗУ КОД ГЛИНЕ

14. јул 2020.

Данас се навршило 27 година од када је, наишавши на мину близу моста јужно од Глине, експлодирао воз у којем су се налазили српски цивили и у којем су на лицу мјеста изгорјеле Маца Данчула /70/ и Сока Рокнић /43/, а око 30 цивила тешко рањено, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Истог дана је у глинској болници вишеструким тешким повредама подлегао и Јанко Радујковић /70/. Перо Гвојић /36/ је у експлозији остао без обје ноге, Јанко Јакшић /34/ је изгубио једну ногу, као и Ђуро Јаковљевић /44/, док је око 25 путника, углавном жена и дјеце, теже и лакше израњавано. Међу рањенима је била и четрнаестогодишња Зорана Рокнић, кћер

Саво Штрбац: (Не)правда на европском суду

9. фебруар 2020.

И до сада је било мало процесираних припадника хрватских оружаних снага за убиства Срба а послије „преседентских“ одлука хрватског УС и ЕЦХР биће их још мање. Европски суд за људска права (ЕЦХР) је 16. јануара ове године објавио одлуку у предмету „Кушић  против Хрватске“ којом је прогласио захтјев подносиоца недопуштеним, због тога што нису исцрпели сва доступна и ефикасна домаћа правна средства предвиђена чланом 35. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (даље: Конвенција) прије подношења захтјева том суду. Ова одлука је коначна. Недељка Кушића (61) и његовог сина Перу (36), цивиле српске националности, из њихове куће у Сиску одвели су 5. фебруара 1992. мушкарци у маскирним униформама. Сутрадан

У Загребу идентификовани посмртни остаци 13 српских жртава

22. октобар 2019.

У Загребу је обављена идентификација посмртних остатака 13 српских жртава страдалих на подручју Хрватске у току оружаног сукоба на простору бивше Југославије од 1991. до 1995. године, саопштено је из Комисије за нестала лица Владе Србије. Идентификација је обављена данас у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, уз присуство чланова породица. У саопштењу је наведено да су у Глини ексхумирани посмртни остаци пет особа, у мјесту Шаш и Личној Јасеници посмртни остаци по двије особе, а у Малом Козинцу, Тушиловцу, Горњем Сјенаку и Пољанама по једне особе. Посмртни остаци свих 13 лица идентификовани су методом ДНК анализе, а њихова сахрана биће обављена у складу са израженим

Амиџић: Хрвати су ми убили оца, а мене прогласили четником. Имао сам само 15 година (ВИДЕО)

12. октобар 2019.

„Неке ствари се никада не забораве. Људи покушавају да шминком сакрију све, да се праве да је све нормално.“ Популарни ТВ водитељ Огњен Амиџић отворио је душу у „Новом јутру“ и Предрагу Сарапи испричао све о убиству оца Зорана, којег је изгубио када је имао само 15 година. Водитељ је први пут проговорио о овоме после 28 година и открио да је његов отац заједно са колегама које су радиле на дописништву погинуо на радном задатку. „Ја сам први пут причао о томе после 28 година, генерално не волим да причам о томе, али одлучио сам да проговорим због свих људи који су чинили читав тим. Ево, прошло је 28

Промовисан „Лексикон Срба Баније“ аутора Бранка Крњаића

1. октобар 2019.

У организацији „Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније“ јуче је у Великој сали градске Општине Нови Београд одржана промоција књиге „Лексикон Срба Баније“ аутора Бранка Крњаића. У питању је свеобухвтано дјело којим су, на најприкладнији и најпрегледнији начин, сажетим садржајем и јасним стилом дати најважнији подаци о личностима које су својим радом, дјелима и самим животом оставили трајан, памћења вриједан траг и задужили покољења Банијаца. Лексикон на преко 500 страна обухвата податке више од 1000 Банијаца који су значајни за културу, умјетност, науку, спорт, религију, привреду итд. Многобројне присутне, у име Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније, поздравио је модератор промоције, књижевник Милош Бајић. – И поред неимаштине,

ГОДИШЊИЦА ТЕШКОГ ЗЛОЧИНА НАД ЦАПРАШКИМ СРБИМА

22. август 2019.

Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих година догодио се на данашњи дан 1991. године, када су хрватске јединице у раним јутарњим часовима у транспортерима са ознакама ЈНА протутњале кроз седам цапрашких српских села и насумице пуцајући на локално становништво убиле 15 цивила, а више десетина ранили. У њиховом крвавом походу зауставили су их мјештани Брђана, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу, саопштио је данас Документационо-информациони центар „Веритас“. Најмлађа међу убијенима Жељка Боиновић /23/, по занимању текстилна радница, устријељена је кроз прозор у кући свог дједа Милоша Вранешевића у Tрњанима. Сви убијени, осим Жељке, били

Идентификација жртава рата

Идентификовано 11 српских жртава страдалих од 1991. до 1995. у Хрватској

17. јун 2019.

Према подацима Комисије, кроз овај процес у периоду од 2001. до 2019. године, из регистрованих, масовних гробница и појединачних гробних места ексхумирани су посмртни остаци преко 1400 жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на територији Републике Хрватске, а посмртни остаци преко 980 идентификованих жртава су предати породицама ради сахране. Илустрација / Фото: АП / Новости У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу обављена је идентификација посмртних остатака 11 жртава српске националности. Уз присуство чланова породица обављена је идентификација посмртних остатака жртава страдалих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије, у периоду од 1991. до 1995. године, на подручју Републике Хрватске, саопштила је Комисија за нестала

Служен парастос за 12 бањалучких беба

22. мај 2019.

На Новом гробљу у Бањалуци данас је служен парастос и положено цвијеће поводом обиљежавања 27 година од страдања 12 беба у Клиничком центру због недостатка кисеоника, који није могао бити допремљен овој здравственој установи копном због ратних дјестава, а ни ваздушним путем јер је на снази била забрана Савјета безбједности УН за летове изнад БиХ. Парастосу, који су служили свештеници Епархије бањалучке, присуствовали су и цвијеће на гробницу 12 бањалучких беба положили изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, министар породице, омладине и спорта Соња Давидовић, те посланици у Народној скупштини Давор Шешић и Срђан Мазалица. Парастосу су присуствовали и чланови Републичке и Градске организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих

Jeднoстрaнa идeнтификaциja

7. фебруар 2019.

Хрватско Mинистaрствo брaнитeљa нa чeлу с министрoм Toмoм Meдвeдoм и њeгoвим пoмoћникoм Стjeпaнoм Сучићeм oкрeћe нoву стрaницу у пoступцимa идeнтификaциja oсoбa стрaдaлих у рaту 1990-их с пoрaжeнe, српскe стрaнe.  Пише: Паулина Арбутина Дoкaзaнo je тo нa идeнтификaциjи 5. фeбруaрa, кaдa je нa зaгрeбaчкoj Шaлaти идeнтификовано шeст oсoбa. To сe, мeђутим, дoгoдилo бeз присуствa члaнoвa Koмисиje зa нeстaлe oсoбe Рeпубликe Србиje кoja je вишe oд дeсeт гoдинa пoзивaнa нa прoцeсe у кojимa сe знaлo или прeтпoстaвљaлo дa су жртвe српскe нaциoнaлнoсти. Збoг прeкидa дoсaдaшњe прaксe зaинтeрeсирaни диo jaвнoсти oстao je бeз инфoрмaциje o идeнтитeту идeнтифицирaних кao и бeз пoдaтaкa с кojих су тoчнo лoкaлитeтa жртвe eксхумирaнe, штo je зa рaсвjeтљaвaњe рaтних дoгaђaja 1990-их итeкaкo битнo.

Позната имена идентификованих у Загребу

7. фебруар 2019.

У Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу у уторак су идентификовани посмртни остаци шест особа које су ексхумиране на асанацијским гробљима на подручју Сисачко- мославачке и Задарске жупаније. И док Министарство бранитеља Хрватске које је саопштило ову информацију није открило ни њихова имена, ни националност, “Веритас” открива да је реч о Србима убијеним током или након акције “Олуја”. – Успели смо да сазнамо за имена четворице од шесторице идентификованих. Међу њима су Драгомир Обрада Чотра, душевни болесник који је убијен крајем августа 1995. године у селу Бјелина, опшина Бенковац, а чији посмртни остаци су ексхумирани у новембру 2016. из масовне гробнице на Градском гробљу у Задру. Тако је

svetozar_livada.jpg

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

21. децембар 2018.

Некада позната као Бановина или Банска Хрватска, Банија је увек имала уравнотежен национални састав становништва, у коме су две националне групе, хрватска и српска, све до 1991. биле готово подједнако заступљене. Светозар Ливада, аутор озбиљне студије која анализира статистичке податке у периоду од чак 130 година, наводи да је регија Банија, као део Војне крајине, попут Лике и Кордуна, прошла кроз све невоље и недаће граничарског краја, па мање-више све што је речено за те регије вреди и за Банију: успорени раст становништва, велики људски губици, тешки и мукотрпни животни услови целокупног становништва, стално досељавање нових породица као основа за регрутацију новака потребних за одбрану „предзиђа хришћанства“, као и тешко

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА