Лета 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, усташе су побиле више од 1600 Срба по бројним јамама: Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице, код села Пролог, у челебићкој школи, на ливади Трновац, у
Ако невоље и несреће кале човjека и чине га тврђим и постоjаниjим, ако „нове нужде рађу нове силе”, онда jе Божо Бошковић из села Чапразлиjа подно Динаре очигледан примjер и доказ за то. Ниjе га,
Ако све буде по плану, 30. јула ове године, на Огњену Марију, односно свету великомученицу Марину, у Ливну ће бити поново отворена обновљена и уређена спомен-капела са криптом у којој вечно почивају посмртни остаци 1.587
По неким подацима за око осам стотина жртава усташких покоља у Ливну и селима у ливањскоj котлини ниjе имао ко заплакати нити свиjећу запалити. Заувиjек су угашена многа огњишта, искориjењене циjеле породице, не остало трага
Како jе усташка власт више поjачавала терор сразмjерно jе расло незадовољство и огорчење српског становништва, а у селима са мjешовитим становништвом, нарочито у онима у коjима jе већину представљало хрватско становништво, и страх од сукоба
У низу свједочанстава о усташким злочинима у Ливну и околини, свакако је занимљиво и оно што је записао др Душан Љ. Кашић у својој брошури о српској православној цркви Успенија пресвете Богородице у Ливну. Сем
Сем ријетких живих свједока, случајно преживјелих и спашених жртава, мало је других свједочанстава о ономе што се у прољеће и љето 1941. године збивало у Ливну и околини. Иако увјерени у вјечност своје нове државе
У галерији Центра за културу Семберија у Бијељини, 25. априла т.г. отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, аутора проф др Вељка Ђурића Мишне и Радована Пилиповића. Уз богат уметнички програм изложбу је отворио
У сврху очувања сећања на допринос Срба друштвеном, приврдном и културном развоју ливњског подручја, као и подизање српских институција, очување верске и националне припадности под влашћу моћних царевина, сећања на невине цивилне жртве… Удружење Огњена
Сjутрадан послиjе крваве Огњене Мариjе, премало jе остало оних коjи би прениjели глас о страшном покољу у челебићкоj школи и jами Букуши и на вриjеме упозорили српски живаљ у околним селима каква им опасност приjети.
Од четрнаесторо преживjелих у jами Равни долац, jедини мушкарац jе био шеснаестогодишњи Глигориjе Стоjић из Доњих Руjана. Оваj ведри и разборити човjек, воjни пензионер у Београду, по коjему се никако не може закључити нити да
У Банатском Деспотовцу, недалеко од Љубе Лалић-Коњикушић, живи и њена млађа сестра Мара, наjмлађа од четрнаесторо коjи су прошли кроз девети круг паклених мукка у jами Равни долац и преживjели. Удата за Стеву Јурића из
Бог сами зна зашто ли је тај брежуљак подно села Челебића назван Барјак. Легенда каже да се некаквом турском бегу то учинило згодно мјесто одакле ће имати цио беглук на оку па је ту побио
Уз помоћ и ангажовање наших пријатеља из Удружења Јадовно 1941, Александра Симића, наших свештеника у Лондону оца Горана Спаића и оца Драгана Лазића, изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“ биће приказана у цркви Светог Саве,
У Амбасади Србије у Лондону отворена је изложба о страдању ливањских Срба, аутора Вељка Ђурића и Радована Пилиповића. У петак 27. јануара, на празник Светог Саве а у оквиру обележавања Међународног дана сећања на жртве
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
