Ћирилица     Ako je istina da je čovjek postao od životinje, savim je izvjesno da je njegov smisao za mučenje i ubijanje pripadnika svoje vrste jedna od prvih velikih razlika. Čini se da su u tom vidu „očovječenja“ najdalje otišli ustaše čija bezdušnost, nemilosrdnost, krvoločnost i okrutnost nema premca. Sve je to u najpotpunijem obliku došlo do izražaja i u Livnu i okolini, a kao i drugdje, i ovdje su sve činili na mig i uz blagoslov crkvenih velikodostojnika. Tako je julskih dana 1941. godine, lištanski župnik Božo Šimleša objavio vjernicima da su Srbi stavljeni van zakona i zaprijetio kaznom strašnog suda svakome ko ne krene u „svetu borbu

Исхрана заточеника jе у логору била више него очаjна. То управо и ниjе била исхрана за људе, него jедан скривени начин убиjања. Оно што су заточеници у логору III, у почетку оснивања логора, дакле од jесени 1941. па кроз целу 1942. годину, и до половине 1943. године добиjали, то jе било не храна,него ињекциjа за продужавање мучеништва и за одлагање смрти. Да заточеници нису ништа добиjали, било би боље, jер би муке биле краће и смрт би их пре нашла. Овако, заточеници су добиjали хране толико, колико ниjе довољно за одржавање живота и тек толико да им се муке и патње jош коjи дан продуже, док усташе не стигну да

Покраjинска Комисиjа jе преслушавањем многих сведока утврдила, да су заточеници код самога уласка у логор III били свестрано опљачкани од стране jасеновачких усташа. Редовно jе пљачкано, већ код самог доласка вагона са заточеницима на станицу Јасеновац. Усташе су упадале у вагоне и тамо пљачкале златнике, налив пера, новац, покриваче и све боље и вредниjе делове одела и обуће. Та прва пљачка вршена jе на своjу руку од поjединаца из усташке пратњн. Према исказу сведока Јакоба Данона, усташе су при томе заточеницима говориле, да се о овоме никоме ништа не говори. Затим jе настала бесомучна туча заточеника и сврставање у редове, па у наjчешће случаjева и везивање заточеника. Тако везаних руку

Ћирилица             Početkom juna 1990. godine u Čelebiću sam sreo i Milana Vujanovića, zvanog Tita. Nije govordžija i ljeporek. Ne bi se reklo da ga je toliko umorilo breme od sedamdeset godina koje još dobro nosi, a opet nije ni namćor i zloća. Njegovi vršnjaci i oni koji ga bolje poznaju kažu da nije takav bio u mladosti, da je zaćutao i „svoju misli“ od one krvave Ognjene Marije 1941. kad je postao svjedok stravičnog masakra u čelebićkoj školi. Od tada ne zbori kad ne mora, odgovara uglavnom na pitanja, kratko, riječ mu dukata vredi. I nekako nepovjerljivo i sumnjičavo — odmah se vidi da ga je zmija za srce

Јован Ћулибрк, Историографиjа холокауста у Југославиjи Мера степена развиjености неке историграфиjе jе и њена свест о сопственим дометима, саморефлексиjа коjа успева да одреди своjе место у размерама опште историографиjе, како тематски, тако и методолошки. Масовно и организовано насиље у 20. веку, «веку екстремизма», коjе jе кулминирало у годинама Другог светског рата у «индустриjи смрти» свакако jе jедна од кључних тема савремене историографиjе. У том оквиру, тема холокауста jе сигурно jедна од наjважниjих, с тим што њен значаj далеко превазилази оквире историографиjе. Она jе уjедно своjеврсни културолошки лакмус, тако да свака озбиљниjа анализа истоиографиjе холокауста нужно мора да га третира као прворазредан друштвени феномен. У свом раду под насловом Историографиjа холокауста

Српски In early September Historiography of the Holocaust in Yugoslavia a book written by Jovan Ćulibrk, has been released as a joint edition of Belgrade Institute for Theological Research and Faculty of Security Studies. With this book “historiography has got a thoroughly and conscientiously written work, which will have to be consulted by anyone who wants to know more not only about Holocaust historiography in Yugoslavia, but also about Holocaust itself, because this book also a valuable contribution to the general historiography of Holocaust” wrote Dr. Milan Koljanin, the first reviewer of this book. Following the authors’ thought it can be said that Yugoslav, or at least Serbian historiography of

Museum of Genocide Victims, Belgrade VICTIMS OF 1941–1945 WAR BORN IN THE REGION OF BOSANSKA KRAJINA ACCORDING TO THE REVISION OF THE 1964 CENSUS WITH SPECIAL EMPHASIS ON THE SUFFERING OF ELDERLY AND THE SUFFERING IN CAMP JADOVNO The area we are covering was 11.23% of the NDH territory and according to the 1931 census it had 659,701 people, 63.39% of them Orthodox Christians, 12.01% Roman Catholic, 23.84% Muslim and 0.76% others. The estimated population in 1941 is 804,835, which is 12.78% of estimated number of people living in the NDH (there was no census in 1941). In this area, deaths of 105,624 people have been recorded, which is 23.16%