Тих дана упорно је падала обилна киша и сусњежица. Kапути се нису ни присушили кад је с пута у двориште па у гањак јурнула група некаквих особа с ручним батеријама. Вичу: „Отварај”! Ударају у врата
У Парохијском дому Храма Светог Саве у Берлину данас је отворена изложба „Моје Јадовно“, поводом обиљежавања 72 године од пробоја логораша из Јасеновца. Изложба „Моје Јадовно“ свечано је отворена у 12.00 часова након Свете литургије,
ПИШЕ: Томо Радусин, дипломирани економиста „Некад давно, прије тог времена обавезно се ишло на сајам за Петровдан у Смиљан. Али, времена се промјенише. Крене група из Госпића за Смиљан, иако је ударила врућина. Успут стигоше
Повјереништво СПОЈИ Њемачка са сједиштем у Берлину, срдачно Вас позива на свечано отварање изложбе „Моје Јадовно“, о комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг, гдје је од јуна до августа 1941. године убијено преко 40.000
Поводом обиљежавања Дана пробоја заточеника из концентрационог логора Јасеновац биће отворена изложба Јадовно – Јасеновац – Козара – Сајмиште и представљена књига „У раљама геноцида“ Том приликом говориће: Проф. др. Вељко Ђурић Мишина, Сећање на
Први пут сам то помислио у аутобусу упућеном ка Јадовну, након сат чекања на граници између Федерациjе БиХ и Републике Хрватске. Сад се то питам гледаjући пренос из Поточара. Кренули смо ми тако, у пет
Мученичка стаза jадовничка протеже се Велебитом, од Шаранове jаме до мjеста логора Јадовно, у Чачић долцу. То jе 7.300 метара свете земље, освештане крвљу и зноjем предака наших страдалих у комплексу логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг.
Чини се да ће Срби о страдању сопствених предака учити од предавача школованих у иностранству, тј. Израелу. Пише: Зорица Ђоковић Чланак „Новости“ од 7. априла 2017. под насловом „У школама Српске изучавају злочине НДХ” изазвао је различите
Јадовно – На простору НДХ готово да нема ниjедне српске или jевреjске породице чиjи директни или индиректни потомци нису страдали на Јадовну – стоjи у прогласу Удружења Јадовно поводом „Дана сећања на Јадовно 1941“. Управо
У Независној Држави Хрватској /НДХ/ су, осим Срба, страдали Јевреји и Роми. Све је вршено у складу са тадашњим хрватским расним законодавством, које је практично било преписано из нацистичке Њемачке. Приредио: Миломир САВИЋ Историчар Горан
Бивши хрватски председник Стјепан Месић има обичај да каже – Независна држава Хрватска није била ни независна, ни држава, ни Хрватска. Месић је нагласнији и најпозантији заговорник ове тезе, али није једини, читава струја „лево
У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ можете слушати уводне напомене Бориса Беговића и излагање Милоша Здравковића „О ’правности’ поретка НДХ” с конференције „Правни поредак Независне Државе Хрватске” која је одржана 30. марта на Правном факултету у Београду.
Априла месеца, навршило се 76 година када је са „радом“ почео најмонструознији од свих многобројних логора за Србе у НДХ, одмах по усвајању хрватских расних закона у Сабору. Акламацијим је најпре усвојен закон о забрани
Истраживање научних радника резултирао је закључком да је НДХ била држава заснована по узору на национал-социјализам Пише: Р. Станковић Када је др Иво Голдштајн, хрватски историчар, рекао на једном научном скупу да „Независна Држава Хрватска
Усвајање расних закона у НДХ није била пука имитација нацистичких, нирнбершких закона, већ је постојао висок степен аутономије у том злокобном послу Пише проф др. Борис Беговић Ретке су научне конференције које почињу минутом ћутања.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
