Овај осврт на филм Душана Ј. Басташића, користимо уједно као најаву вечерашње пројекције филма о систему усташких логора смрти Јадовно 1941. у Епархијском културном центру у Бијељини. Часова 18. Пише: Дани(ј)ел Симић Потписник ових редова, као члан и дугогодишњи активиста УГ „Јадовно 1941“ из Бање Луке, такође о овом филму не може, а да не наступи лично. Уколико вам кажем да је име оца предсједника удружења Милан, те да је „Ј“ у средњем имену из увода овог текста уметнуто са значењем Душан Јадовнички Басташић, то у најбољој мјери описује какво мјесто појам Јадовно заузима у приватном животу аутора овог филма. Неминовност личног приступа овом праисходишном појму наше данашње патње, била би

У Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци премијерно је приказан дугометражни документарни филм „Крст над јамом“, рађен у продукцији Удружења грађана „Јадовно 1941“. Овај пројекат подржало је Министарство спољних послова Србије и Управа за дијаспору и Србе у региону. На данашњи дан, прије 77 година, усташе су ухапсиле 504 Србина у Грубишном Пољу, од којих су у комплексу логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг, убили њих 487-оро. Ко погледа природу на овом мјесту, види љепоту. Погледа ли доле ка јами, видеће страхоту. Ово је филм о свирепом страдању Срба у којем нема ножева, ни костију, ни тијела. Аутор филма Душан Басташић поручује да би се о овој теми требало односити одговорније. „Настојали

Порука документарног филма „Крст над јамом“, у продукцији Удружења „Јадовно 1941“, јесте да се о страдању српског и других народа треба говорити на одговорнији и сензибилнији начин, изјавио је вечерас у Бањалуци предсједник Душан Басташић. Басташић је, прије премијере овог дугометражног документарног филма, навео да је ријеч о другачијем документарцу о страдањима у Другом свјетском рату од оних на које смо навикли и истакао да ово остварење потпуно изван револуционарног контекста. „Вриједност овог филма је и што је 90 одсто материјала снимљено на мјестима страдања и стратиштима, на подручјима гдје нисмо добродошли“, навео је Басташић. Он каже да у филму нема узнемирујућих сцена, нити приказивања измрцварених тијела, костију, ножева и

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић састао се данас са представницима Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941, које је предводио пресједник Удружења, Душан Басташић са којима је разговарао о раду удружења, припремама за обиљежавање годишњице страдања и стварању услова за несметано функционисање и рад удружења. Предсједник Чубриловић подржао је рад удружења „Јадовно 1941“ и прихватио позив да 30. јуна ове године присуствује обиљежавању страдања на Велебиту гдје су усташе, за вријеме Независне државе Хрватске, мучки побиле више од 40 хиљада Срба, Јевреја и припадника других нација и бацили их у 32 крашке јаме. Предсједник удружења „Јадовно 1941“, Душан Басташић упознао је предсједника са активностима на

Драги пријатељи, Објављујемо тужну вијест да се јуче, 10. фебруара 2018. у поподневним часовима у 42 години живота упокојио у Господу протојереј-ставрофор Далибор Танасић, парох парохије костајничке у Костајници. Отац Далибор је био наш пријатељ и искрени саборац Јадовнички. У нашој Српској православној цркви нема свештеног лица које нам је више помогло у потрази за мјестима страдања Срба 1941. године. На сва та мјеста ишао је са нама и храбрио друге да нам помогну. Након што смо јуна 2012. године поставили први часни Крст на мјесту некадашњег логора Јадовно у Чачић доцу на Велебиту, написао ми је: „Када сте поставили онај први Крст на Велебиту тек су онда мученици добили

У овим крајевима су усташе, као и иначе на подручју НДХ, појединачна и групна хапшења Срба и Јевреја отпочели већ у априлу. Првих дана су се држали упутстава да хапсе виђеније и богатије људе, прије свега интелектуалце. То им је доносило вишеструку корист богатили су се пљачком имовине ухапшених, а уједно обезглављивали народ. На подручју Славонског Брода, руковођени котарским предстојником Антуном Јелчићем, усташе су средином априла похватали неколико виђенијих Срба и након злостављања их отпремили у логор Даницу, а затим, као и друге из овог логора, у Јадовно.[1] Усташе су хапсили Србе у Врбовцу, Лудбрегу, Кутини, Ђурђевцу, Великој и Малој Чрешњевици; у котару Славонска Пожега: у селима Крушево, Стријежевица, Сеоци,

ЧАСОПИС НОВИ ОМАНУТ Загреб, новембар – децембар 1998/5759 Narcisa Lengel – Krizman и Mihael Sobolevski: Тешко је установити којим су се редом репресивне мјере у свим дијеловима Независне Државе Хрватске почеле проводити. Прве су на удару биле особе које су потпадале под удар расних закона (од 30. априла 1941), затим југославенски орјентисани појединци, познатији „љевичари“, истакнути синдикални функционари и неки комунисти, јер општа хајка на комунисте започиње тек након њемачког напада на Совјетски Савез (22. јуна 1941), будући да усташе из тактичких разлога до тог времена (још је био на снази пакт о ненападању између нацистичке Њемачке и Совјетског Савеза) нису почели систематски хапсити и прогонити комунисте. Једна од првих