Živimo u vremenu kad je omiljena disciplina kopanje po prošlosti, ali tuđoj, nikada i nikako po sopstvenoj Definicija kaže da je principijelan onaj čovek koji se drži principa i kad mu isti ne idu u prilog. Takvog, istina, možemo nazvati časnim pa i moralnim čovekom, mada je ovo principijelan najtačnije. Postoji u srpskom društvu, politici pre svega, kategorija koja svoje delovanje brani visokim principima, pa se predstavljaju kao veliki zaštitnici svega i svačega, od prirodnih resursa, preko privrede, kulture, sporta do Srba na Kosovu. Pritom se, ovo je posebno interesantno, danas pozivaju na prošlost, ali isključivo tuđu. Pa drugome kažu: govorio si to i to, radio to i to, obećavao

U Evropi je, na Balkanu posebno, uvertira za svaki rat bila priča o miru, saradnji među narodima i državama. Zato pažljivo slušajte Istorija čovečanstva je istorija ratovanja. Čak i blistavi odsjaji božanskog, u formi slikarstva, muzike, arhitekture, zabeleženi su na rubovima velikih ratova, sukoba civilizacija, stradanja, muke. Koje su to knjige opisivale periode mira, blagostanja, uspona neke države, nacije. Ako takvih i ima, onda je to svesno ignorisanje druge strane priče, istovremene, one u pravilu teške i krvave, sazdane od strašnih muka miliona ljudi. Neko će u ovakvoj raspravi spomenuti viktorijansko doba, svakako veličanstven napredak britanske imperije, industrijalizaciju, dodatno oslobađanje stvaralačkog duha, ali ta priča, ako smo iskreni, ne može

Čiji je mozak u Evropi zaključio da će islamski fanatici praviti razliku u ataku na hrišćane, da će ubijati samo pravoslavne, po Rusiji i Bosni NE može se dobiti rat protiv terorizma ako postoje, a postoje, različiti kriterijumi, lako promenljive definicije, vredne, važne i potpuno bezvredne i nikome važne žrtve. Teroristi će u tom ratu pobeđivati sve dok u medijima i javnosti zapadnih zemalja rafali iz automatskih pušaka, po nedužnim ljudima, u Parizu i Moskvi, na primer, budu tretirani različito. Čiji je to mozak na Zapadu zaključio da će fanatizovani islamisti praviti razliku unutar hrišćanstva, da će ubijati samo pravoslavne. Kako drugačije da se objasni ćutanje Evrope i okretanje glave

Srbija je još jednom ponižena, ako sada popusti na Briselskom sporazumu, umesto nagrade dobiće nove ultimatume i poniženja S kim Srbija uopšte razgovara i s kim se dogovara u Briselu? Kakva je tu uloga Federike Mogerini, visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, čemu ta Italijanka služi, koga predstavlja kad svaki Albanac s Kosova, kome tako nešto padne na pamet, može da povuče, poništi, obori… ono što je u prisustvu spomenute gospođe dogovoreno i potpisano u Briselu, kao Briselski sporazum, na primer. Srbija mesecima izvodi prvu postavu na taj skučeni briselski teren, njeni pregovarači ulažu vreme, nerve, strahove, nadu, na kraju postignu nešto opipljivo, a onda se Albanci

Koga Hrvati treba da gađaju s raketama dometa 300 km, šta planira Amerika, zna li Nemačka šta hoće i šta Srbi treba da rade KAD imate neprijatelja s jasnim, saopštenim ciljevima, odbrana je i lakša i s manje žrtava. Ako znate šta druga strana želi, znate i šta sami možete, koliko ste jaki u predstojećem sudaru, ili nečemu što je već počelo, traje. A šta mi kao narod, Srbija kao država, sada i ovde znamo o planovima onih koji su nam sve, samo prijatelji nisu. Gotovo ništa. Da li zato što su perfidni, igraju dugoročno, s prikrivenom strategijom ili zato što je svet u fazi opšteg haosa, pod inercijama čija

Vladimir Kostić ima pravo na mišljenje, kakvo god ono bilo. Da brani defetistički stav kao princip, da Kosovo vidi zauvek (praktično i pravno) izgubljeno za Srbe i Srbiju, sve ima pravo ali… Nema tu ni zrna dileme: Vladimir Kostić ima pravo na mišljenje, kakvo god ono bilo. Ima pravo da bude pesimista, da brani defetistički stav kao princip, da Kosovo vidi zauvek (praktično i pravno) izgubljeno za Srbe i Srbiju, sve ima pravo ali… nema pravo da sve to radi s pozicije predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedno s drugim ne ide. Ili, ili. Predsednik SANU nije predsednik Fonda za humanitarno pravo. Ono što je u ovoj državi dozvoljeno

Zašto je problem da kažemo istinu, da je Kosovo okupirano, a da je Crna Gora Srbiji neprijateljska država Iako lingvisti tvrde da Srbi imaju jedan od najsavršenijih jezika na svetu (ne računajući gramatiku), to Srbima skoro nimalo ne pomaže u životu, u politici pre svega, da stvari nazovu pravim imenom. Primera je bezbroj, ali hajde da bacimo pogled samo na one krupne i aktuelne. Punih 15 godina lomimo jezik, i sebe u jeziku, pakostimo najbližima, uveseljavamo druge, najviše sopstvene neprijatelje, opisujući šta je ovo što sada imamo i gledamo na Kosovu i Metohiji. Iz te nedefinisanosti proizašlo je sve što smo knjižili kao loše na državnom i nacionalnom planu, od