Колумнисти Архиве - Страница 50 од 77 - Јадовно 1941.

О евет-ефендији

23. март 2017.

Иво Андрић каже да је у своје време на турском двору постојало нарочито звање: евет-ефендија. Његова дужност била је да клима главом на све што султан каже… Андрић, на жалост, није записао ништа више о овом занимању. Ни код других нисмо нашли ништа о евет-ефендији. О свему осталом можемо само нагађати. Рецимо: како је изгледао опис радног места евет-ефендије? Колико је било извршилаца? Које су услове морали да испуне? Из штурог податка да је дужност евет-ефендије била искључиво да клима главом на све што султан каже, могао би се стећи утисак да је то био једноставан посао, да га је могао обављати свако. То може помислити само лаик и онај

Поезија – лична карта српског народа

20. март 2017.

Књижевник Матија Бећковић рекао је Срни да су Срби пјеснички народ и да се у поезији може наћи душа и лична карта српског народа. „Не знам ништа значајније од поезије у животу српског народа. Ми смо песнички народ. Поезија је оно што смо изнели из векова ропства и што нас је грејало у ропству и чиме смо се придружили великим народима“, рекао је Бећковић, поводом Свјетског дана поезије, 21. марта. Он је навео да су Срби „своје душмане побили у својим пјесмама, а нису у стварности“. „Тако, када нас и не воле – не воле нас због песама, а не због стварних чинова. Песме су вечне, а све друго пролазно“,

Јадовно, суноврат европске цивилизације

18. март 2017.

English Горда планина, снегови, кише и одрони, буjна вегетациjа, прекрили су стазе суза српских и jевреjских страдалника. Море краj острва Паг, прогутало jе на хиљаде људи, жена и деце, Срба и Јевреjа. Премного jе jе последњих децениjа потрошено речи, папира, медиjског простора у анализи грађанских ратова на Балкану краjем двадесетог века. Било jе и аналитичара коjи су се бавили атомизациjом Балкана у циљу дестабилизациjе Европе, а у интересу унилатералне силе, САД. Писало се о утицаjу локалних, а нешто мање и светских медиjа, на ескалациjу етничких и верских сукоба, даjуjући им нереално велики утицаj. Неки су, негираjући скоро идентичне ситуациjе из прошлих децениjа и векова, све приписивали колапсу идеолошке матрице социjализма-комунизма

Улица Госпићка

15. март 2017.

Није Брана Црнчевић Франце Розман, Иван Левстик, Јозо Ћурле или, далеко било, Штросмајер, па да има улицу у Београду Идете преко Улице Матије Гупца, затим Отона Жупанчича и кроз Сињску, а пошто је она до ње једносмерна вратите се на Славка Колара, можда и до Станка Враза па све до Улице Јозе Шћурле, она је двосмерна. Ако ни тамо не нађете ово што тражите, вратите се Улицом Аугуста Шеное па до Далматинске. Малчице даље имате једно скретање које води у Задарску улицу, па онда возите до Госпићке, е ту бисте могли да завршите посао, осим ако оно што тражите нису пребацили у Улицу Франца Розмана, можда и у Сплитску или

Петар Божовић и Матија Бећковић одговорили Милогорцима и црногорском глумцу

14. март 2017.

Црногорска серија „Божићни устанак“, у којој су Срби представљени као окупатори Црне Горе и која је пуна историјских фалсификата, снимљена је с намером да се унесе мржња између два народа, оцењују саговорници. Академик Матија Бећковић је изненађен оваквим пројектом јавног сервиса Црне Горе. Несхватљива изјава – Све што су окупатори хтели силом, Монтенегрини испуњавају милом. Откад су подигли чергу на врху Ловћена, цео свет зна ко су и шта су Црногорци, сем они сами – наводи Бећковић. На велике пропусте у снимању, попут заставе која није коришћена у то време, Бећковић одговара: – Они су газили своју заставу мислећи да је туђа, а истакли неку која није ничија. Највише се

О Србима и православној хришћанској вери на просторима данашње Републике Хрватске до XX века

11. март 2017.

Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручју римске провинције Далмације постојала су бројна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљнија археолошка истраживања најстаријег периода боравка Срба на тим просторима. Аутор: Никола Милованчев Тек у време краткотрајне Републике Српске Крајине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било је омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручју Книнске Крајине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручја Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена је РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова објављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“

Очекујем да се став Владе Републике Србије према жртвама геноцида над Србима и удружењима потомака и поштовалаца тих жртава у најкраћем могућем року побољша

10. март 2017.

Објављујемо у цијелости писмо које је на адресу Министра Александра Вулина упутила 20. фебруара ове године, госпођа Зорица Ђоковић из Земуна. Мада је писмо послано као препоручено са повратницом, одговор на писмо до данас није стигао. Г-дин Александар Вулин Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немањина 22-24 11 000 Београд Земун, 20. 02. 2017. Поштовани господине министре, Обраћам Вам се у вези са актуелним догађањима која се тичу спомен комплекса Старо сајмиште, али и уопштено са ставом Вашег министарства и Владе Републике Србије у вези са културом сјећања на српске жртве из Другог свјетског рата. Спомен комплекс Старо сајмиште треба да добије своје мјесто и улогу у овом

Матија Бећковић: О тријумфу најгорих ђака

8. март 2017.

Недавно смо били на прослави стогодишњице наше школе. Поред професора, на свечаности су се окупили и најгори ђаци из свих генерација! А кога другог да зову: најгори ђаци су једино и успели у животу. Можете замислити какав је то био тријумф: најгори ученици у фраковима, а најгоре ученице у свечаним тоалетама под најскупоценијим накитом – плешу са својим професорима који су, сироти, још увек у оним истим похабаним и још у оно доба кад су сашивена, демодираним оделима. Најбољих ученика нигде нема. Ко зна где су заглавили, или су у Немачкој, или овде, али без посла, или још уче, или су на нервним клиникама, или су се несрећно оженили неком

Ђорђе од Валандово

4. март 2017.

Хоће ли Македонци у Ђорђу Иванову, у данима пред нама, добити свог Карађорђа, или новог Питу Гулија. По ономе што гледамо последња два-три дана, изгледа да је Балкан добио новог Карађорђа. Претерујем, наравно, али је мени та асоцијација заиста севнула када је објављено да је председник Македоније, Ђорђе Иванов, одбацио захтев Брисела да погне главу и додели мандат премијера Зорану Заеву, који је скупштинску већину обезбедио тако што је прихватио антиуставни захтев Албанаца (срочен у Тирани) чији карактер конфедерализује Македонију и ставља на њу посмртни покров. Иванов се дигао против моћне, страшне империје зване НАТО и Европске уније приде. Одбио је Хана, Столтенберга и сињору Могерини, односно њихов захтев да

Немања Девић: Бићемо свједоци чина у коме ће Република Српска остварити право на независност!

1. март 2017.

Историчар Немања Девић је као један од оснивача НВО Српски академски круг успио да ауторски препознатљивим и веома упечатљивим текстовима широј јавности приближи тему историје српског народа у Другом свјетском рату. У разговору за Српско коло Девић каже да је судбина Републике Српске сложено питање које од српских елита захтијева оно што им је у новијој историји често недостајало: стрпљења и мудрости. – Република Српска одраз је вишевјековне борбе за слободу српског народа западно од Дрине. Њу је у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих година створио исти онај народ који је, послије геноцида у НДХ, постао дословно жив клан-недоклан. Сматрам да ће српски народ у будућности, а ми ћемо бити свједоци тог

ВИДЕО – Милош Ковић: Сретењска бесједа у Бањалуци

28. фебруар 2017.

Традиционална Сретењска бесједа у организацији Србског сабрања Баштионик, одржана је по пети пут, 15. фебруара 2017. љ.Г. у препуној Свечаној сали Академије наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци. Бесједник на тему „Вјера, нација и држава у нововјековној историји српског народа“ био је Доц. др Милош Ковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Србско Сабрање Баштионик се захваљује свима који су допринијели да ова бесједа буде добро одржана. Уједно се извињавамо онима који су због недостатка сједишта, бесједу пратили стојећи. Погледајте видео: Извор: Србско Сабрање Баштионик Бања Лука

Eвo oткуд то долази

10. фебруар 2017.

Једну врсту „разумевања”, давно забележену у Београду, нећете наћи нигде у Европи, вероватно ни у целом свету У Сарајеву, у целој Босни, нећете пронаћи ниједног Бошњака који би подржао одвајање Републике Српске од БиХ; у Хрватској ниједног Хрвата који ће вам сада, након свега – кад више ништа не може да се промени – казати како су Срби 1990. године имали право да створе Републику Српску Крајину (РСК) и разграничење са Хрватском; у Приштини ниједног Албанца који би осудио територијално цепање Србије, односно стварање друге албанске (етнички чисте) државе, зване Косово. Али ћете зато у Београду, очас посла, пронаћи на десетине тзв. интелектуалаца, политичара, новинара, писаца… са ставом да је

Светозар Ливада: Договор екумениста да Степинац буде светац свих хришћана

10. фебруар 2017.

Степинчев дневник кипти од мржње Алојзије Степинац је био један од најужаснијих свештеника у бискупијама папе Пија XII. Ја сам један од ретких који је прочитао Степинчев дневник који, узгред, никада није штампан, нити ће икада бити објављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада . Зашто је Степинчев дневник и данас у рукопису? – Зато што је Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада тај дневник неће бити објављен јер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату који је страдао због својих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? – Чувена је његова изјава о

Лојолина деца

4. фебруар 2017.

Овде су карте давно подељене, све је нацртано и све јасно. Српска шанса лежи у једној од метода Милоша Великог Ко мисли да би Србија нешто добила да сада, данас, у понедељак, призна независност Косова, тај ништа не разуме или разуме врло мало. Након тог признавања, већ сутрадан Вучића и Николића заскочио би задатак да што пре пошаљу амбасадора Србије у Приштину, да одреде зграду у центру Београда за косовску амбасаду. Па онда гласање за пријем Косова у Уједињене нације, ФИФА, Савет Европе… и охохо тога. Заузврат Србија би добила… дупло голо. Ништа. Као што није добила ни за један уступак до сада, почев од оних које је чинио Слободан

Две трибине

27. јануар 2017.

Ни Давидовић, ни Шљиванчанин нису моји фаворити, хероји, јунаци… апсолутно не, али у овом случају њих двојица су готово неважни Готово несношљива количина лицемерја – подигнутог искључиво на политичком ставу и убеђењу, одавно регистрованог код неких новинара, политичара, писаца, ангажованих интелектуалаца, јавних личности Србије – доказана је по ко зна који пут и овог јануара, а темељи се на два случаја временски удаљена 11 година. Први се одиграо у Новом Саду, други у Бешки, селу инђијске општине, лепој вароши на десној страни Дунава. Старији инцидент регистрован је на новосадском Филозофском факултету, где су самозвани антифашисти држали трибину на коју је упала група предвођена Гораном Давидовићем. Наводно, звекнуо је и један