arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Zašto ću poći na Jadovno

15. jun 2017.

Trebalo mi je mnogo godina da shvatim, da su zaboravljena stratišta, nova svetilišta našeg naroda i da se moj deda na Jadovnu, kao i stric u Jasenovcu, kroz mučeništvo posvetio. Pitali su me zašto idem na Jadovno. Pitali su me gdje je to. Pitali su me i šta je to. Krvavo stratište na Velebitu na koje je davno trebalo otići, ali nije imao ko da me povede, rekoh. Nije imao ili smio ko ni da mi kaže, ni da ukaže na Jadovno. Pamtim samo nejasnu, nedorečenu priču iz djetinjstva kako su dedu jednog dana iz kuće, od porodične trpeze, odveli ljudi u crnim uniformama. Tek sedamdeset dvije godine kasnije, na

Vojvoda Petar Bojović

Srpsko čojstvo: Vojvoda Petar Bojović

15. jun 2017.

Vaše je samo ovo: vojnik na vojnika, ratnik na ratnika! Sve što je preko toga, nije od Boga! Ako li neko od vas – ne dao Bog – prekrši ovaj zavet svetih ratnika srpskih, kunem mu se, biće izbrisan iz knjige života, kako na ovome, tako i na onome svetu! Otkada je kao momče zakoračio izvan rodnih Miševića kod Prijepolja, preko vojne škole do komandnih pozicija u srpskoj vojsci, vojvoda Petar Bojović svagda je bio prvi. Istakao se komandujući u Balkanskim ratovima 1912–1913, a 1916–1918. obavljao je dužnost načelnika štaba Vrhovne komande srpske vojske. Vojvoda Bojović negovao je kult srpskog ratnika i svetlog oružja, isticao je junaštvo koliko i čojstvo.

Dr Miloš Ković

Dr Miloš Ković – Čas beščašća na Filozofskom fakultetu

9. jun 2017.

Da li se menjanje krvne grupe Filozofskog fakulteta u Beogradu, nacionalne institucija neprocenjivog značaja, sprovodi izbacivanjem neposlušnih profesora, da bi na njihovo mesto bili dovedeni novi ljudi, spremni zaista na sve Ostao sam zatečen masovnim otporom studenata, ali i nekih javnih ličnosti, pokušaju v. d. dekana Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijela Sinanija da, zajedno sa još troje kolega, budem degradiran tako što ću biti sprečen da obavljam svoje nastavničke dužnosti. To me samo utvrđuje u uverenju da, u budućnosti, naša zemlja ima čemu da se nada, ali i ohrabruje da istrajem u nastojanjima da se zaustavi propadanje Filozofskog fakulteta – kaže u razgovoru za „Pečat“ dr Miloš Ković povodom slučaja

Peticija podrške profesoru Milošu Koviću!

6. jun 2017.

Studenti Filozofskog fakulteta ovom peticijom žele da pruže jasnu, nedvosmislenu i otvorenu podršku profesoru Milošu Koviću, jednom od najistaknutijih istoričara mlađe generacije, izuzetnom naučniku, društveno angažovanom intelektualcu, iskrenom posvećeniku u humanističke oblasti ljudskog znanja, potisnute u vremenu opšte komercijalizacije društva, izuzetnom pedagogu i  patriotski osvešćenom javnom delatniku,  protiv kojeg je nedavno, na fakultetu na kom drži nastavu, povedena stravična hajka i medijski linč od strane jednog uticajnog, kvazi liberalnog dela Uprave Filozofskog fakulteta, kao i dela naučne i vannaučne javnosti. Deo Uprave Filozofskog fakulteta, otvoreno netrpeljiv, nedemokratičan i politički ostrašćen, želi da se na što brži i suroviji način ratosilja svih onih naučnika i delatnika koji svojim radom, dostojanstvom, životnim

Verujem u Boga, Srpstvo i u dobrog čoveka

6. jun 2017.

Ove večeri gledam u zvezdano nebo nad svojim rodnim krajem. Sve češće, tako, poslednjih godina misli mi lete dok sam zagledan u zvezde. Večeras su na Kosovu i u Metohiji, gde sam prošle godine, baš na ovaj dan – Trojičindan, prvi put posetio selo Mušutište. Mušutište je do 1999. bilo mešovito, srpsko-albansko selo, jedno od najvećih u pokrajini. Nalazi se oko 11 kilometara jugoistočno od Suve Reke, u prizrenskom kraju. Karakteristično za mnoga naselja, Srbi su i ovde pretežno bili nastanjeni oko svojih svetinja: one su im davale snagu da izdrže sve teškoće u periodima dugog robovanja. Slično je bilo i u Đakovici i u Lipljanu i u Orahovcu i

Izložba "Moje Jadovno" u Ljubljani

VIDEO – Izložba „Moje Jadovno“ otvorena u Ljubljani

6. jun 2017.

U parohijskom domu hrama Svetih Kirila i Metodija u Ljubljani, u subotu 3. juna otvorena je izložba „Moje Jadovno“, u spomen na Srbe i Jevreje stradale u kompleksu ustaških logora smrti Gospić-Jadovno-Pag 1941. godine. Izložba je projekat Kulturnog centra iz Novog Sada i udruženja „Jadovno 1941.“, koje okuplja potomke i poštovaoce žrtava kompleksa ustaških logora Jadovno, a priredili su je studenti istorije Predrag Lozo i Dragoslav Ilić i dugogodišnji predsjednik udruženja dr Dušan Bastašić. Ovom prilikom, posjetioci izložbe imali su priliku vidjeti dokumentarni film „Dan sjećanja na Jadovno 1941.-2016.“ te čuti predavanje Dušana Bastašića i pravnika i istoričara iz Ljubljane Nikole Milovančeva na temu: ,,O (ne)kulturi zaborava“. Bastašić je rekao

Filozofski fakultet: Milošu Koviću i kolegama ponuđena mesta koja nemaju veze sa nastavom

5. jun 2017.

Pojedini docenti i vanredni profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu mogli bi uskoro da izgube radna mesta u nastavi i da budu premešteni u administraciju. Zbog problema u radu fakulteta, 38 predavača mesecima je čekalo da bude ponovo izabrano u ista zvanja ili unapređeno u viša. Dodatni problem za njih četvoro je to što im je u međuvremenu istekao ugovor o radu, jer univerzitetski nastavnici, osim redovnih profesora, potpisuju ugovore na pet godina. Kliknite na sliku za uvećanje Posle više sednica Nastavno-naučnog veća koje su prekidane pre samog glasanja za izbor nastavnika, prekjuče je održana jedna na kojoj su imenovanja usvojena, ali četvoro nastavnika, zbog blokade Veća, i dalje nema ugovor

Fotografija: DHS

Jadovno 2016: kamen po kamen – krstača

4. jun 2017.

Ove godine smo na Jadovnu uradili važan posao. Obilježeno je mjesto gdje bi trebala biti podignuta kapela Jadovno, kao i Katina jama. Jedna od mnogih jami-ljudožderki, sito nahranjenih po Velebitu. Piše: Dani(j)el Simić Kad se vratim sa Jadovna, obično prvo čitav dan mislim. Ovo je jedna od godina kada me od istog bole i noge, i ruke. I neispavan sam. Kako se iz prazne puške slabo vije dim, tako i iz zapadne srpske prestonice kreće samo jedan, doduše pun autobus. Ovaj put smo krenuli i sa malo zebnje, jer su dragovoljačke udruge najavile kontraskup. I u Efbihu i u Hrvatskoj je to folklor kakav se u Srpskoj, sa pravom, smatra

Dević: Bićemo svjedoci čina u kome će Republika Srpska ostvariti pravo na nezavisnost!

4. jun 2017.

Istoričar Nemanja Dević je kao jedan od osnivača NVO Srpski akademski krug uspio da autorski prepoznatljivim i veoma upečatljivim tekstovima široj javnosti približi temu istorije srpskog naroda u Drugom svjetskom ratu. U razgovoru za Srpsko kolo Dević kaže da je sudbina Republike Srpske složeno pitanje koje od srpskih elita zahtijeva ono što im je u novijoj istoriji često nedostajalo: strpljenja i mudrosti. „Republika Srpska odraz je viševjekovne borbe za slobodu srpskog naroda zapadno od Drine. Nju je u Odbrambeno-otadžbinskom ratu devedesetih godina stvorio isti onaj narod koji je, poslije genocida u NDH, postao doslovno živ klan-nedoklan. Smatram da će srpski narod u budućnosti, a mi ćemo biti svjedoci tog čina,

Matija Bećković: Smrt Njegoševa najveći je srpski poraz od Kosova, ali i novo rođenje

3. jun 2017.

BESEDA NA AKADEMIJI U BARU POVODOM OSVEŠTANJA HRAMA SVETOG PETRA II LOVĆENSKOG TAJNOVIDCA – Kad su Vladiku Petra II sahranjivali, ispratili su ga knjaz i kneginja, dva arhimandrita, dva đakona i 20 sveštenika. Pucalo se, kažu, iz hiljadu pušaka. Kad je presahranjivan, ispraćen je bez krsta i sveće, bez sveštenika i srodnika. Bilo ih je svake fele, vere i nevere – samo nije bilo njegove crkve – Lako su se odlučili između male kapelice i grdosije mauzoleja do kojeg su probili tunel da, umesto onog grudobolnog, unesu „Njegoša“ od 28.000 kila. Nije se ni moglo drukčije završiti vreme u kojem je Njegoš ispisivan iz hrišćanstva uopšte, iz pravoslavne crkve posebno,

IZLOЖBA I PREDAVANJE „MOJE JADOVNO“ U LJUBLJANI

3. jun 2017.

U parohijskom domu Crkvene opštine u Ljubljani, u subotu 3. juna, u 19.00 časova, biće otvorena izložba „Moje Jadovno“, u spomen stradalim Srbima i Jevrejima u kompleksu hrvatskih logora smrti Gospić-Jadovno-Pag 1941. godine. Prije otvaranja izložbe biće prikazan 15-minutni dokumentarni film „Dan sjećanja na Jadovno 1941-2016.“ i održana prigodna besjeda Dušana J. Bastašića i Nikole Milovančeva na temu: ,,O (ne)kulturi zaborava“. Izložba će biti postavljena od 09. – 19 maja 2017. a može se pogledati od 09. do 19. časova. Izložba „Moje Jadovno“, autora Dušana J. Bastašića, Dragoslava Ilića i Predraga Loze je projekat Kulturnog centra Novog Sada i udruženja Jadovno 1941. iz Banjaluke a nastala je korištenjem arhivske građe

Streljanje omladine u logoru Sajmište, od strane nemačkih vojnika, 1943.

Helsinški odbor Srbije želi staviti hipoteku Srbiji, amnestirati Hitlera i Pavelića ?

27. maj 2017.

Novinarka „Slobodne Evrope“ Branka Mihajlović objavila je u ovom mediju prilog „Uklanjanje Nedićevih tragova u zločinu holokausta“.  Tema novinarskog priloga je predlog zakona o uređenju memorijala na mestu nacističko-ustaškog logora Sajmište. Piše: Nikola Milovančev U prilogu, u izjavama sagovornika autorice, ima više istorijskih neistina. Međutim, ključan je jedan navod, srž svega. To je izjava Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora Srbije: „Logor jeste formalno bio na teritoriji NDH, međutim, logor je bio pod kontrolom okupatora i kvislinške vlade Milana Nedića. To se potpuno zanemaruje i Srbija se amnestira od odgovornosti.“ Da prevedem na narodski jezik: Srbiji treba nametnuti odgovornost za logor Sajmište (Zemun) 1941-1944. a to ujedno znači i amnestirati zločinački

Akademik Matija Bećković (Foto: mc.rs)

Bećković: Sačuvati ćirilicu – okupatori su je zabranjivali

26. maj 2017.

Akademik Matija Bećković izjavio je da je dovoljan razlog da Srbi sačuvaju ćirilično pismo staro hiljadu godina to što ga je svaki okupator zabranjivao. “I da nema drugih razloga, to je dovoljno da ono bude sveto i sačuvano u svakom narodu koji se dokopao slobode”, rekao je Bećković za “Večernje novosti” povodom najave Grada Beograda da će donijeti konkretne mjere za zaštitu tradicionalnog pisma. Akademik Miro Vuksanović izjavio je da ga je obradovala ta najava i da smatra da bi svako dobronamjeran volio da se ona ostvari. “Ako makar i ovlaš pogledamo ulice, stičemo utisak da je to nemoguće jer njima odavno već vlada latinica. Pozdravljam svaki pokušaj da se

Otkazana tribina na temu ,,O (ne)kulturi zaborava“

25. maj 2017.

IZ ORGANIZACIONIH RAZLOGA TRIBINA SE ODLAЖE DO JESENI Pozivamo vas, da u ponedeljak, 29. maja 2017. godine, kada proslavljamo Sv. Vukašina, Jasenovačkog i Klepačkog, u 19 časova, u velikoj sali parohijskog doma Hrama Sv. Save na Vračaru (Krušedolska 2/A), sa blagoslovom Vladike Arsenija, nastojatelja Hrama Sv. Save prisustvujete tribini na temu: ,,O (ne)kulturi zaborava“ Na ovu temu govoriće: Dušan J. Bastašić (Udruženje građana Jadovno 1941.) Nikola Milovančev (Pravnik i istoričar) Moderator: Jerej Dalibor Stojadinović (Hram Sv. Save) Tribina se održava u organizaciji Hrama Sv. Save na Vračaru i Svetosavske omladinske zajednice Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Ulaz je slobodan.

Nemanja Dević

Nemanja Dević: Ja to bre volim, to je moje!

23. maj 2017.

Poslednji put sam na Ravnoj gori bio 2012, sa dedom i bratom. Nas dvojica rešili smo tad da dedi, koji je već bio teško oboleo, ispunimo bar taj dan i skupa, za njegovog života, načinimo još neku lepu uspomenu. Deda nas, sećam se, sačekao u dvorištu, uspravan i vedar, obukao novu košulju i odelo, kao na liturgiju da je pošao. I nije marilo ni što smo promašili put i lutali – deda je bio srećan što je sa nama, i što i on posle mnogo godina ponovo odlazi u tu goru, u čije su ideale verujući pali njegov ded, stric i tast, a otac robijao… Voleo je moj Toma što

NAJNOVIJE VIJESTI

Kolona

Probudila sam se ispod traktorske prikolice, prljava i umorna, još mokra od

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA