Колумнисти Архиве - Страница 27 од 78 - Јадовно 1941.

Милош Ковић: Зашто су нам убијали децу на Јадовну, Пагу, у Старом Броду, Јасеновцу?

18. март 2021.

Професор Милош Kовић рекао је да су Срби у 20. веку преживели три геноцида, међу којима је највећи Јасеновац који није био једино стратиште. Он је истакао да је филм „Дара из Јасеновца“ тек „врх леденог брега“, али да је важно да је о злочинима над српским народом почемо да се прича,а нарочито да се праве филмови.Он је у интервју „Гласу јавности“ оценио да би требало наставити са снимањем филмова и изношењем истине о геноциду над једним заветним народом. Извор: ГЛАС ЈАВНОСТИ

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Владика Атанасије је најоригиналнији епископ СПЦ у њеној историји

14. март 2021.

Никад умировљени владика Атанасије је уствари умро оног истог дана кад и његов брат, Амфилохије. Сачекао је само да га испрати и да га опреми за тај далеки пут. Никад нећу заборавити како му је у сандук стављао јабуку и књигу „Писма оца Јустина”, која је писао обојици, да има шта да понесе на Небо. Време ће рећи да су се они у исти дан и родили и у исти дан упокојили, и да нису могли живети један без другог” – започиње своју причу о блаженопочившима митрополиту Амфилохију и владици Атанасију академик Матија Бећковић, на таласима радија ”Светигора”. Владика Атанасије је најоригиналнији епископ Српске цркве у њеној историји. Најбоље га

Срби су страдалнички, али и јуначки и победнички народ, Душан Басташић у „Српском св(иј)ету“

14. март 2021.

Српски биолошки корпус је захваљујући томе био другачији 1945. и 1995. Јесу нас разбацали на све стране, али смо сачували (многе) главе“, рекао је Душан Басташић, предсједник Удружења „Јадовно 1941“ у емисији „Српски св(иј)ет“ на Националној ИН4С телевизији. „Скривано је то породично искуство. Кажем скривано јер нашим бакама, теткама у црним марамама, родитељима, па и деци било је забрањено да говоре. Није им дато ни да одтугују. А то је значајан моменат, то сећање, јер смо препознали да се зло поново спрема. Многи Срби су отишли пре рата на време из средина у којима смо били мањине, склонили се тамо где смо били већина и тамо се организовали да пруже

Ђурђица Драгаш: Колико пута један Вук (Драшковић) може да промени и длаку и ћуд!?

14. март 2021.

Март…. Верујем да бисте се, исто као и ја, сложили кад би га неко и званично прогласио за најбаксузнији српски месец. Свашта нас је сналазило у том марту који би, да се само природа пита, био месец пролећа, буђења и оптимизма. Еее, ал’ нажалост, питамо се и ми…људи! 12.марта 2003. убијен је српски премијер, а само дан раније, али 2006. у Хашком „казамату“ умро бивши председник. 17.марта 2004. брутално су нападнути преостали Срби на Kосмету, баш они чија је голгота почела 24. марта 1999. агресијом НАТО пакта на тадашњу СРЈ. 27. марта 1941., у ишчекивању зла које ће нас тек снаћи, у Београду се клицало-боље рат, него пакт- а 50

Ђурђица Драгаш: Како су Јохан и Јован проговорили истим језиком

11. март 2021.

Писмо које је тог необично топлог фебруарског поподнева поштар убацио у сандуче породице Драгаш, прво их је изненадило, а онда растужило. Упркос тексту на немачком језику који су само делимично разумели, фотографија и крст крај ње били су јасан знак да је њихов пријатељ Јохан преминуо. Писмо је у војвођанско село крај Апатина стигло из Граца у Аустрији, а прича о неочекиваном и необичном пријатељству Драгаша и Маулових почела је сада већ давне 2006. Спојила их је једна пространа војвођанска кућа на углу две улице, али и тешке животне приче, искушења избеглиштва, губитака и нових почетака. Драгаши су стару „швапску“ кућу купили крајем 2005. После 14 избегличких година поново су

Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина

11. март 2021.

Што се тиче Козаре, добро би било да г. Златоје Мартинов одговори по чијој команди су партизани 1942. народ из села насилно терали у Козару, где су масовно налазили смрт. Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада. Јуна 2020. године је др Марија Елизабета Милетић, млађа сестра В. Бродар, потписала изјаву у вези с научним радом комисије у Јасеновцу 1964.

Душан Басташић: Филм Дара из Јасеновца је узрок тектонског помјерања на подручју сјећања српског народа на Покољ – геноцид почињен над Србима од стране НДХ (ВИДЕО)

28. фебруар 2021.

Дјевојчица Дара, њена браћа и друга дјеца коју смо могли видјети у филму, представљају персонификацију хиљада дјеце која су пострадала у Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране Независне државе Хрватске. Опет се потврдило да је филмска умјетност платформа са које се на најефикаснији и најефективнији начин допире до дубоко запретаних карика, историјских записа нашег идентитетског ланца, о трауматичним догађајима из периода Другог свј. рата. Поводом емитовања филма „Дара из Јасеновца“, др Душан Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке, био је гост у емисији Српска данас – РТРС. Приредила редакција УГ Јадовно 1941.

Ђурђица Драгаш: Од нас си тражио Ђорђе, да заборавимо посечену багремову шуму, преорану њиву и згажену шљиву

25. фебруар 2021.

Опраштају се ових дана многи од Ђорђа Балашевића. Слушају се песме, цитирају стихови и његове „досетке“, снимају специјалне емисије, организују масовни „испраћаји“ (као да короне нема и као да Ђоле баш од ње није преминуо). Тугује и регион, чак се и ћирилица „појавила“ у Загребу. Замислите само то чудо!!! Није баш да сам одрасла уз његову музику. Више би се то могло рећи за Нове фосиле, али волела сам те меланхоличне ноте и емотивне текстове којима је плео дивне и дирљиве животне приче. Жао ми је што је отишао, прерано и бесмислено и, као и у многим другим случајевима, не желим да учествујем у примитивним расправама над мртвим човеком по

КОЛОНА

23. фебруар 2021.

Без срама и душе убијали су кошијску децу која су крај њих расла. Целу лијепу су прекрили српским телима. Био је то прави помор. Био је то Покољ! Пише: Цвијета Радић Колона жена и деце на прашњавом путу. Жагор и плач, у очима страх. Гурају их, вичу, псују… Видим себе у колини. Себе дете, себе мајку, себе жену, себе уплашену и немоћну. Видим и све своје. Ено бабе Јоке. Не може бити, она је у колони за Трновац. Ено Марка. Како он овде, кад је отеран на Пролог? Ено Госпаве. Зар она није отерана на Динару? Откуд сада они овде и откуд ја у колони из Поткозарја? Откуд ја у

Зорица Ђоковић: Од јутрос више ништа није исто

22. фебруар 2021.

Порођајним мукама које потрајаше, неки би рекли чак пуних 80 година, је хрватски Покољ над Србима добио свој умјетнички израз и угледао свјетло дана. Било је, истина, и ранијих покушаја трагања за умјетничким изразом и формом који би дочарали крв проливену у име револуције. Ти изрази и форме нису јасно говорили чија је крв, а ни револуција. И сви су били неуспјешни, незграпни, ружни и – лажни, јер испоставило се да је на овим нашим просторима крв била углавном српска, а револуција туђинска. Тако је неописиво страдање Срба, запамћено готово искључиво захваљујући Цркви и у Цркви, на потпуно невјероватан начин остало скрајнуто и обскурно у широј југословенској социјалистичкој јавности, нешто

Дара из Јасеновца (Дара из Милошевца)

21. фебруар 2021.

Истовременом пројекцијом на РТРС, РТС и Првој ТВ у Црној Гори, створена је нека врста телекомуникационе Велике Србије, које се они који свој идентитет заснивају на антисрпству највише плаше. Страх их је свесрпске самосвијести и солидарности. Ако филм садржајем и разочара, овим је већ одавно освјетлао образ својим творцима. Пише: Дани(ј)ел Симић Тако сам прије саме пројекције себи и другима објасно свој став, који сакрива зебњу. Слично сам, али ни близу овако напето, дочекивао приказивање 32. децембра, као првог озбиљнијег цјеловечерњег филма из Републике Српске. Очекивао сам само да не обрука. И није. Није ни Дара. Употребљиво је то, колико је било и потребно. Можда и више од тога. Некако

Ђурђица Драгаш: Буди хуман као Србија!

19. фебруар 2021.

Невидљиви непријатељ! Тако, помало патетично, већ готово годину дана зовемо корона вирус. Многи се, међутим, понашају сасвим обрнуто. Kао да је у питању сасвим видљив, опипљив „страни и претећи“ објекат, затварају границе, ангажују полицију и војску… Све помало личи на право ратно стање, а граничне рампе спустиле су се и тамо где нико није очекивао. Шенген и сан о Европи у којој се путује без пасоша озбиљно су уздрмани. Kао и у свакој невољи, свако брине своју бригу, покушава да се заштити и не мисли о другима. И Србија је, током ванредног стања, затворила границе, али тек када су се у земљу вратиле хиљаде наших људи из читаве Европе. Kолико

Ђурђица Драгаш: Време у којем живимо

16. фебруар 2021.

Знам да је узалудан покушај да мењам свет, али радује ме што је узалудан и његов покушај да промени мене! Надам се само да нас још увек има довољно да макар покушамо да држимо баланс. Хладно, суморно суботње јутро! Идем на посао! Полупразан трамвај спушта се полако улицом Војводе Степе. Лица испод маски забринута, свако је у својим мислима, бригама, страховима…Тишина која ми, признајем, баш и прија у овом тренутку. Негде у близини Аутокоманде „буди“ ме необуздани смех који допире из задњег дела трамваја. Рачунам, тинејџери… њима је увек нешто смешно. Чекам да их „прође“ и да се смире. То се, међутим, не дешава. Смех постаје све чуднији, извештачен, готово

Милош Ковић: Завети Србе учинили борбенијим у суочавању са искушењима

16. фебруар 2021.

Необично трајно Косовско предање вековима је понављало да је боља смрт у јунаштву и слави, него живот у срамоти и ропству. Ратови су усуд српске историје. Срби су, понајвише због географских датости, ратовали више и дуже од многих нација. Ратови су доносили расуло и посрнућа, али су се, у њима, уобличавали српски култови и предања, са средиштем у Косовском завету. Ти култови, предања и завети учинили су Србе самосвеснијим и борбенијим у суочавању са искушењима. Срби се, међутим, не разликују од осталих нација по томе што су сећање на ратна јунаштва и страдања уградили у темеље свог националног идентитета. Од британских до пацифичких острва и од руских тајги до канадских

Дани(ј)ел Симић: Је ли Дара превршила мјеру око Јасеновца?

15. фебруар 2021.

Спадам у тешке будалетине, које мисле да је било коме, игдје, стало до тога да ли сте у животу били досљедни у заступању својих ставова. Да ће то вашим ријечима, у тренутку када одлучите иступити, општедруштвено дати већи значај. Још од онда, када ме једна помоћница у министарству зовнула на разговор и понудила да направим портал за културу о државном трошку, али ми је дала на папирићу број њеног младог рођака „који се бави рачунарима“ да и он буде „обавезно укључен“; а ја се на то згадио и једва некако потрефио врата да је не пошаљем у материну, јасно је да сам монетарно ретардиран. Самим тим и ментално. Односно социјално.