arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Prof. dr Svetozar Livada

Svetozar Livada: Svedočim, ovako je bilo!

26. oktobar 2021.

Mnogi su me stranci pitali: „Kako je ratovanje počelo?“. Nevoljko sam odgovarao: „Organizirano i veoma agresivno, šovinistički , a neki su svoj integralni nacionalizam dizali na rasizam, da su superiorniji, inteligentniji, prosvećeniji, kulturniji. „Što južnije to tužnije!“ Posebno se licitiralo: ko koga eksploatira, otima devize, pljačka, itd. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 15. oktobra  2016. godine. Neki manuskript srbijanskih akademika pod naslovom „Memorandum“ bio je proglašen uzrokom rata u Hrvatskoj. Zaredaše osnivanja kriznih ratnih stožera na čelu sa ustašoidima povratnicima, udbovcima, komunjarama prebjeglim u HDZ. Međutim, rat je dogovoren, između kovača rata, Miloševića i Tuđmana, ali ne i objavljen. Vodio se za

Sozercanje (2)

26. oktobar 2021.

Čitanka srpskog stradanja od ustaša je teško štivo. Užasni pokolji, stravični, monstruozni zločini, demonski karakteri dželata… Piše: Zorica Đoković Ondašnji krici i plač ponekad nadjačaju sadašnju svakodnevnu gradsku buku. Slike nasilnog umiranja promiču pred očima umjesto zgrada i prolaznika. Treba to nositi. Kao i niz pitanja koja izviru iz toga, pitanja bez odgovora. Treba sve to nositi kroz dan i dalje kroz život. Teška literatura koju je nemoguće svakodnevno čitati. Kalendar je prepun datuma kada umiranje za Srbe nije bilo svakodnevni, uobičajeni odlazak dostojan čovjeka na kraju svog zemnog života. Spoznali su nepojmljivo tešku, mučeničku smrt, kojom su prešli preko, ostavivši svoje krvnike i nas, potomke, na ovoj strani. Između

Pilselov poziv na dijalog: izazovi i odgovori

15. oktobar 2021.

Nedavni nastup na srpskoj državnoj televiziji hrvatskog političkog teologa i ekumenskog delatnika Draga Pilsela, učenika argentinskog kardinala Bergolja, sadašnjeg rimskog pontifeksa, privukao je pažnju srpske javnosti.  Pažnja je izazvana kako Pilselovom spremnošću na dijalog o spornim pitanjima srpsko-hrvatskih odnosa, tako i izvesnom samouverenošću koja ga je podstakla da govori ne samo u svoje nego, sasvim samozvano, i u ime vrha Srpske pravoslavne crkve. Tim povodom „Pečat“ donosi stavove Časlava D. Koprivice, Nikole Milovančeva, Nikole Živkovića i Zorana Čvorovića o Pilselovim viđenjima. Licitiranje brojem jasenovačkih žrtava ZORAN ČOVOROVIĆ KOSOVO, JASENOVAC, SRBI Hrvatski teolog i nekadašnji „dragovoljac“ Drago Pilsel je jasan: srpska „mitomanija“ s brojem ubijenih Srba u Jasenovcu predstavlja glavnu barijeru

Emisija Veče preko Drine – Nikola Žutić i Dušan Bastašić (VIDEO)

14. oktobar 2021.

Da li se još tokom rata u samoj NDH znalo i pisalo o užasima Pokolja? Zbog čega se o tome nije pričalo u drugoj Jugoslaviji? Zašto ne postoji kult sjećanja ? U trećoj emisija iz serijala ,,Veče preko Drine“‘ između ostalog govorimo: Da li je NDH nastavak Banovine Hrvatske? Kako nastaje Mačekova Banovina? Ko formira ustaše? Ko stoji iza NDH? Ko je zaista i sa kojom namjerom napravio sistem logora Gospić, Jasenovac i Gradiška? Kakva je uloga katoličke crkve u ovim događajima? Da li se još tokom rata u samoj NDH znalo i pisalo o užasima Pokolja? Zbog čega se o tome nije pričalo u drugoj Jugoslaviji? Zašto ne postoji

Đurđica Dragaš: Ne opraštam i ne zaboravljam zločine nad srpskim narodom, i to je u redu

23. septembar 2021.

Napisala sam i, u prethodnih godinu dana, ovde objavila tri teksta u kojima sam se bavila Drugim svetskim ratom, ali i sukobom koji je početkom devedesetih besneo u bivšoj Jugoslaviji. Pisala sam o sebi, svojoj porodici, narodu kojem pripadam. Kao i uvek kad se „potegnu“ takve teme, bilo je reakcija, što privatnih što javnih, na portalu RTS-a i društvenim mrežama. Zahvalna sam svima koji su mi pružili podršku, saosećanje i razumevanje, ali bilo je, naravno, i onih koji su kritikovali, koji stvari ne „vide“ mojim očima. Iako je normalno da čoveka to pomalo zaboli, kad bolje razmislim, zahvalna sam i njima. Zašto?! Zato što su me podstakli na razmišljanje o

CETINjE JE MANASTIRSKO, A NE MANASTIR OD GRADA CETINjA: Humoristička predstava u Skupštini Cetinja ili slučaj za psihijatriju?

13. septembar 2021.

Danas bi pripadnici nekog drugog naroda, koji 1895. nije još postojao na Cetinju, da prisvoje srpski pravoslavni cetinjski manastir Sv. Petra. Piše: Nikola Milovančev Za 14. septembar 2021. je sazvana sjednica skupština grada Cetinja, na kojoj bi, po navodima medija, trebalo da se raspravlja o „zahtjevu za vraćanje cetinjskog manastira gradu Cetinju“. Ukoliko se ne radi o humorističkoj predstavi, onda bi svakako nekoga zbog toga trebalo poslati na psihijatrijsko posmatranje. Pa nije manastir u vlasništvu grada Cetinja, već je Cetinjsko polje, odnosno zemljište grada na manastirskom zemljištu! Baš zbog toga je spor između grada i manastira bio riješen sklapanjem ugovora u januaru 1936. godine, koji je obavezao grad da svake

Konzumacija Borisa Miloševića

12. septembar 2021.

Moj najjači utisak ovogodišnjih odvojenih, u odnosu na prošlogodišnje zajedničke, proslava „Oluje” i pomena srpskim žrtvama u Gruborima je već pomenuta Plenkovićeva izjava „da je ta simbolika konzumirana prošle godine”. Koliko je prošle godine snažno odjeknula vest da će potpredsednik Vlade Hrvatske iz srpske zajednice, Boris Milošević, učestvovati na proslavi 25. godišnjice „Oluje”, koja se u toj državi slavi kao „Dan pobjede i domovinske zahvalnosti”,  toliko je ove godine,  s nešto blažim intenzitetom, odjeknula i vest da isti čovek neće učestvovati na proslavi 26. godišnjice te akcije. I, na sramotu svih prognanih Krajišnika i većine Srba koji su ostali ili se vratili u RH, pojavio se „zlosrećni” Milošević na proslavi

Ković: Istoričari protestuju zbog umanjivanja broja ubijenih u Jasenovcu

11. septembar 2021.

Članovi SANU, profesori savremene nacionalne istorije na univerzitetima u Srbiji i Republici Srpskoj uputili su javnosti protestno pismo zbog umanjivanja broja žrtava Jasenovca u vodećim medijma u Srbiji, rekao je Srni istoričar Miloš Ković, jedan od inicijatora tog pisma, uz poruku da licitacija brojem žrtava ne dolazi u obzir. Ković je istakao da su se u javnosti Srbije u proteklih nekoliko dana suočili sa pravom medijskom kampanjom koja se vodi u najvećim i najuticajnijim medijima. „Uglavnom takva vrsta vesti dolazi iz Tanjuga, koji je sada privatizovan, kao i iz RTS-a, Politike i ostalih velikih medija koji koriste Tanjugove vesti“, rekao je Ković. Ković je naveo da je protestno pismo pokrenula

Nikola Milovančev: SLUČAJ LISTA DžERUZALEM POST

5. septembar 2021.

Besramna manipulacija i tendenciozno skrivanje činjenica Povodom agresivnih i dobro organizovanih pokušaja da se umanji broj žrtava u logoru Jasenovac, ekskluzivno objavljujemo javnosti malo poznate činjenice – izveštaje stručnjaka koji su radili na rasvetljavanju istine o stradalima u ovom zloglasnom logoru, ali i na drugim područjima NDH. Minulih godina svedoci smo intenziviranja besramnih pokušaja da se umanji broj žrtava Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, posebno žrtava u logoru Jasenovac, kao najvećem stratištu na području nekadašnje jugoslovenske države. U avgustu ove godine su oglašavanja tim povodom prevršila svaku meru.Nije na nama da se bavimo pitanjem da li uopšte postoji autor, ili ko je inspirator, članka koji je objavljen a zatim povučen

Đurđica Dragaš: Može li himna probuditi usnuli patriotizam ?!

2. septembar 2021.

Uprkos koroni i mračnim prognozama o njenom, ko zna kojem talasu, deca su ovog prvog septembra krenula normalno u školu. Nema skraćenih časova, a tzv. onlajn nastava ostaje samo mogućnost u krajnjoj nuždi. Ipak, nešto ove godine nije „normalno“, tačnije, desilo se prvi put… Nastava je u svim školama u Srbiji počela intoniranjem himne Bože pravde. I, kao što sam i očekivala i kao što kod nas obično biva, to je izazvalo burne reakcije. Naravno, opet smo se podelili u dva suprotstavljena tabora! Jedni su oduševljeni i pitaju se zašto to odavno nije praksa, a drugi se, blago rečeno, sprdaju s „naletom patriotizma“ i zameraju što se deci „nameću“ takve

Dušan Bastašić: Jadovno je preteča Jasenovca

24. avgust 2021.

U vreme 80-te godišnjice zatvaranja ozloglašenih logora smrti Jadovno, Gospić i Pag. Potomci žrtava do danas nisu dostojno sahranili svoje najmilije. Tog 21. avgusta 1941. svega oko 2.000 preživelih stiglo u Jasenovac. Povodom obeležavanja godišnjice zatvaranja logora smrti Jadovno, Gospić i Pag, predsednik Udruženja Jadovno-Gospić-Pag Dušan Bastašić kaže da je Jadovno bilo preteča ozloglašenog Jasenovca. On je dodao da potomke žrtava raduje da se konačno počelo ukazivati na dan kad je zatvoren kompleks ovog logora i kad je svega oko 2.000 preživelih stiglo 21. avgusta 1941. preko Jastrebarskog u Jasenovac. Bastašić podseća da su na železničku stanicu Jasenovac stigli u 07.00, gde su ih ličke ustaše predale ustašama iz sastava

Đurđica Dragaš: Dosta je bilo!

8. avgust 2021.

Mnogo se ovih dana piše, govori i raspravlja o srpsko-hrvatskim odnosima. Od 1995. uvek je tako u avgustu! Otvore se stare rane, probude strahovi, mržnja, izgovore teške reči, a onda se strasti smire…do sledeće prilike. Ove godine je ipak malo drugačije. Predstavnici Srba u Hrvatskoj prvi put su prisustvovali proslavi godišnjice Oluje u Kninu. Hrvatski predsednik je na pomenu Srbima ubijenim u selu Grubori recitovao pesmu Alekse Šantića „Ostajte ovde“. Da li se nešto zaista menja? Ima li budućnosti za srpsku manjinu u Hrvatskoj? Ove godine, više nego ikad, razmišljam o tome… Pitam se ko je u pravu – oni koji su se, uprkos svemu, vratili u zavičaj ili mi

MILOŠ KOVIĆ: Ništa nije gotovo! Pred nama je odgovor na pitanje hoćemo li kao narod živeti ili mreti? (VIDEO)

23. jul 2021.

Svako naše, srpsko stradanje, to sada vidimo, imalo je smisla. Sve kroz šta smo prolazili bio je jedan put koji je bio tačno predviđen za nas, krst ni teži ni lakše nego što smo mogli da ponesemo. Ta stradanja od 1941. do 1945. od 1912. do 1918. godine, u vekovima pre toga, govorim o ratovima i velikim stradanjima, to smo mi, to je nama pripadalo. Ovo u ekskluzivnom intervjuu za video produkciju „Iskre“ kaže istoričar Miloš Ković. -Ono što smo doživeli u Krajini, Sarajevu, Kosovu i Metohiji, u mnogome je strašnije od onog što smo preživeli u Drugom svetskom ratu. Ali, ništa nije gotovo. Istoriju treba razumeti, ali, treba živeti

Đurđica Dragaš: Može li se preživeti Divoselo?

22. jul 2021.

Nedavno, 25. juna, navršilo se 30 godina od proglašenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske. Zvanični kraj SFRJ bio je ujedno i početak krvave decenije koja je odnela hiljade života i zauvek promenila sudbine onih koji su je preživeli. Među stotinama hiljada raseljenih i izbeglih našla se i moja porodica.. Nisam slutila, dok sam tog juna ’91 proslavljala 17. rođendan, da će to biti poslednji put da u svom stanu gasim svećice na torti, da mi poklone donose drugarice iz škole i da se radujem, onako iskreno, kako to mogu samo devojke od 17 godina… Trideset godina kasnije, malo zbog „ozbiljnih“ 47 leta, a mnogo više zbog svega što se izdešavalo u

Ković razobličio Kurtija: Ako ćemo o genocidima na Kosovu, bilo je to ovako!

21. jul 2021.

Ako bismo hteli da budemo cinični, primećuje Ković, trebalo bi da kažemo da je istorija albanskog naseljavanja na Kosovo i Metohiju počela genocidom nad Srbima i ostalim hrišćanima a da se, kako vidimo, tako i završava. Aljbin Kurti je zamenio teze jer je trebalo da govori o genocidu Albanaca nad Srbima kroz istoriju, a ne o srpskom genocidu nad Albancima, kaže istoričar Miloš Ković nakon poslednje runde dijaloga u Briselu gde je Priština od Srbije zahtevala da prizna genocid nad Albancima u tri perioda, 1878, 1912, i 1999. godine. Ako bismo hteli da budemo cinični, primećuje Ković, trebalo bi da kažemo da je istorija albanskog naseljavanja na Kosovo i Metohiju

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA