arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Ђурђица Драгаш: БРЕЗА ДИВОСЕЉАЧКА

Пружи ми руке, рођена, утеха ми буди… Грлим те брезо, мила моја.Милујем ти распуклу кору и сићано лишће. Шапни ми, рођена,ко прође пољем нашим,ко замути воду са бунара.Причај ми, сестрице,о кући нашој,о јабуци с прозора,о јутру што на хлеб мирише. Одај ми тајну коју ти пролетос донесе бура с Велебита.Станују ли душе њихове у облацима што кишу носе.Чује ли се тужбалица девојачка,носи ли је ветар к мору,крије ли је у утроби земља. Јесу ли им руке у корењу твоме,Растеш ли из снаге њихове,Јел’ ти лишће шапат дечји. Причај ми, мила моја.Саме смо под овим небом нашим,саме међ’ гробовима њиховим. Пружи ми руке, рођена,Утеха ми буди… Од истог аутора: Ђурђица Драгаш –

Ђурђица Драгаш: Сетиш се и не знаш шта би са собом!

Седнеш овако испред куће у којој си такорећи одрастао, у којој су живели људи који су те волели више од живота па се сетиш…. Како ти је баба кувала гриз у свеже закуваној вареници, како си јој спавала “ у крилу“, како те је учила да плетеш и како си јој помагала да „тка“ биљце. Сетиш се и дједа, питомог и вредног човека који је својим рукама направио све ово око тебе што сада пропада и нестаје… и ону кацу у подруму што још пркоси. Дједа, којег си, мала и прехлађена, молила – ђидо, ложи ватру, гота (готова сам) па сте то препричавали годинама… Сетиш се и не знаш шта

Душан Басташић – И Слана је Јадовно

На подручjе некадашњег усташког логора Слана сам први пут дошао 2006. Као и тада 1941, и онда jе на Слани пржило сунце. Рекао би наш народ „гори земља“. Овдjе нема земље, Слана jе сами камен. Једини живот коjи се ту одржава jе биљка зелених назубљених листова отровног садржаjа. English Камен на Слани jе оштрих ивица. По њему jе и обувеном тешко ходати. Још увиjек су видљиви остаци камених усташких настамби и стражарских грудобрана. Заточеници су у тешко замисливим условима голим рукама каменом у камену градили те обjекте и цесту коjа води „од никуда никуд“, а коjа се jош увиjек добро види. Ноћу су се смрзавали под импровизованим надстрешницама. Прочитао сам

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Ливну

Промоција књиге у Ливну, биће одржана у недељу 30. јула 2023. године у 12 часова у просторијама Гимназије Ливно, Краљице Катарине 16. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит. Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд

Слабо сила прашта за срушена им царства, због става и ината Србин вазда страда

У ритму глувог гламочког кола, ови су се стихови почетком месеца проломили над Шарановом јамом, једном од стратишта логора Јадовно на Велебиту. Кад се споје Гламочко глуво, Павлина Радовановић и Београдски синдикат настане песма о страдању која је симболично повезала читав српски народ… од Косова и Метохије, преко Београда и Босанске Крајине до Шаранове јаме, стратишта на Велебиту на којем је први пут званично емитована. Одслушана је у тишини, као химна, а Феђа Димовић из Београдског синдиката после свега, није крио емоције. Захвалан на позиву да присуствује Дану сећања на жртве логора Јадовно, каже да су му се, док је слушао песму и гледао људе око себе буквално тресле ноге.

Басташић: Мало ко зна за јадовничку голготу

Оружане формације Независне Државе Хрватске, предвођене усташким емигрантима и помогнуте локалним хрватским становништвом католичке и муслиманске вјере, у озакоњеном злочину починиле су масакр, без премца у Другом свјетском рату. Д. Басташић; ФОТО: Никола Зајц / Јадовно 1941. Обраћање Душана Басташића, предсједника УГ Јадовно 1941. Бања Лука, на Сабрању поводом Дана сјећања на Јадовно, на Велебиту код Шаранове јаме, 01. јула 2023. године Помаже Бог браћо и сестре, Часни Оци, потомци и поштоваоци жртава Покоља, злочина Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске, драги пријатељи, поштовани гости. Хвала Вам што сте данас овдје у Лици, да заједно, четрнаесту годину за редом, обиљежимо Дан сјећања на Јадовно 1941. Благодаримо епископу

Ђурђица Драгаш: Пустило нас је наше Дивосело да се пронађемо, дотакнемо и радујемо плачући

Спавајте мирно, рођени моји!!! Пронашла сам вас, рођени моји, под зеленим покровом, међу дивљим травама, у шуми израслој из ваших костију. Водило ме срце, рањено и жељно. Водила ме крв ваша што тече мојим венама. Дозивали сте ме, знали сте да вас тражим, у мраку дивосељачком, у муци нашој заједничкој. Знам да сте ми се радовали! Радовала сам се и ја вама! Осетили сте моју руку на вашем хладном узглављу, мој дрхтави пољубац, моје сузе на црној, крвавој земљи дивосељачкој. Смиривали сте моје лудо срце, брисали тугу, радовали се мом животу. Тешили сте ме из своје мрачне, самотне постеље. Препознали сте мој осмех, ватру у очима и белег на левом

Милош Ковић: Крајина као симбол и суштина историје српског народа

Постоји једна реч коју, због нашег духовног здравља, ваља упорно и стално понављати. Потребно је да је изнова изговоримо управо данас и нарочито овде, у древном Крушедолу, на падинама Фрушке горе, нове, српске Свете Горе, у Срему, уточишту српских прогнаника, од Светих Бранковића до данашњег дана. Та реч је – Крајина. Милош Ковић; ФОТО: Јадовно 1941. При томе, не мислим само на аустријску Војну крајину, историјску појаву која има свој почетак и крај у добу од 16. до 19. века. Није овде реч ни само о Босанској крајини, као некадашњем делу древне турске границе. Када кажемо „Крајина“, потребно је да се сетимо вековних сеоба, избеглиштва, али и геноцида над српским

Srboljub-Zivanovic.jpg

Србе у Јасеновцу клало и 1370 католичких свештеника

Слушали смо цијењеног и драгог нам професора Живановића у Лондону како нам прича о његовом раду и истраживању ове болне, трагичне и страхотне теме, ми клинци, сабрани из разних крајева српства око Св. Саве и његовог лондонског храма који нам је био и болница, и уточиште, и завичај, и дом, и мирна лука у коју смо се враћали онако излупани искушењима и странпутицама свјетске метрополе. Било је предавања, али често нам је говорио спонтано, непланирано, након богослужења, за столом оближњег ресторана, а ми смо слушали и постављали питања, учили од њега и памтили по први пут нам саопштене чињенице о сопственом страдању. Хвала професору за сав труд и рад који

cirina-kuca.jpg

Душан Ј. Басташић: Шта ученици у Србији (не)уче о страдању Срба у Другом свјетском рату

Дванаест минута у читавом данашњем основно-школском образовању у Србији, посвећено је теми НДХ, Покољу, карактеру почињеног злочина, мјестима злочина, средствима и начину почињења злочина, жртвама, злочинцима и посљедицама злочина. (Напомена уредника: Овај прилог је први пут објављен 21. маја 2020.) Пандемијско зло које нас је снашло, условило је ученике да наставу прате путем интернета или на ТВ екранима. Тако су и њихови родитељи добили прилику да поред увида у школске уџбенике, сазнају шта њихова дјеца уче иза затворених врата учионица. Ученици осмих разреда основних школа у Србији, 06. априла су на РТС-у из предмета историја, пратили предавање наставнице Бојане Стевановић на тему: Други светски рат – ратна стварност и страдања.

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Бањој Луци

Промоција књиге у Бањој Луци, биће одржана 27. маја 2023. године у 18 часова у простору Изложбеног салона Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, улица Јеврејска бр. 30. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит. Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске

НАЈАВА: У Бијељини трибина „Сјећањем и памћењем против заборава“

Са благословом Епископа зворничко – тузланског Господина Фотија, Удружење Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини и Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, организују јавну трибину. О правном насиљу, које је било увод у физичко насиље, говориће доц. др Сања Савић. О комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг и важности сјећања и памћења на жртве Покоља, Геноцидa почињенog над Србима од стране НДХ, говориће др Душан Басташић, предсједник удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Мјесто и вријеме: ВЕЛИКА САЛА ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ БИЈЕЉИНА Патријарха Павла 1 Понедjељак, 15. мај 2023. у 20 часова.

НАЈАВА: У Зандаму и Ротердаму трибина „Јадовно – претеча Јасеновца“

Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, уз помоћ добротвора из Српске православне Црквене општине Свети Никола у Зандаму, и Црквене општине Свете Тројице у Ротердаму, Холандија, организује двије трибине. „Јадовно – претеча Јасеновца„ – Сјећањем и памћењем против политике заборава – Теме:– Покољ, Геноцид почињен над Србима од стране НДХ– Госпићка група логора – претеча Јасеновца– Море подвелебитског канала, наша друга плава гробница– У потрази за јамама, мјестима страдања Гост на трибини, Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке. Мјесто и вријеме: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАПАРОХИЈА СВЕТИ НИКОЛАStationsstraat 131506 DA Zaandam, ХоландијаПетак, 12. мај 2023. у 19 часова. Мјесто и вријеме: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАЦРКВЕНА ОПШТИНА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Ђурђица Драгаш: Прича о Деси из Дивосела

Дошла си ми ноћас у сну… први пут. Дошла си ми ноћас у сну…први пут… У шуштавој белој хаљиници, с дечјим рукама, с очима пуним неба. Смешиле смо се једна другој јер… ми смо иста крв! Причала си ми о том дану, о јутарњој роси и пожутелом, усталасаном класју. Мирисале смо заједно свеже скувано млеко и јеле тврди хлеб. Шапутала си ми о мајчином скуту и дедином брку, о руменом дечаку Јовану. Јуриле смо за шареним телетом, миловале звезду на коњском челу, слушале птице и шуму… Препознавале смо једна другу, без додира и погледа јер… ми смо иста крв! Причала си ми о страху, о очевој бори на челу, о

О вечитој деци Јасеновца

Сви медији на српском језику у протеклих неколико дана, баш уочи дана сећања на Јасеновац (немамо празник који се овако зове, већ се ради о обележавању пробоја последњих логораша 22. априла 1945) пренели су вест која би била нека врста сатисфакције жртвама: Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посед спискова деце спасене у мисији Диане Будисављевић. Пише: Немања Девић Речено је да се ради о оригиналним списковима са именима 5.800 деце, углавном српских сирочића са Козаре, за који се мислило да је изгубљен, или уништен, а који прецизно говори о њиховом идентитету и судбини. Зашто су ти спискови данас важни? Смелом акцијом Диане Будисављевић око 12.000 дечака и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.