arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Бојан Вегара: Док сам жив борићу се против сваког ко умањује и затире наше Свете Мученике

23. септембар 2023.

Суд БиХ јуче је одбио да гони злочинце над цивилима у селу Јошаница код Фоче. То за њих није био злочин и за њих ту нису убијени српски цивили већ злотвори. Није им битно што је ту од 56 жртва најмлађа имала само 2,5 године, а најстарија 88 година. Њима је то свеједно и све што им је битно је да се умањи српско страдање. Није тај догађај посебну пажњу изазвао и ријетки су медији који о томе пишу. Од званичника слабо је ко гласа пустио и знам само да је Бранимир Којић рекао да Срби треба послије овога да напусте Суд БиХ и ту га потпуно подржавам. Ако напишете

Ђурђица Драгаш: Срећан вам дан српског јединства!

15. септембар 2023.

Док су државе настале на тлу бивше СФРЈ брзо заборављале заједничку и стварале своју историју, у Србији је годинама трајао вакуум. Химна „Хеј Словени“, чије је интонирање на стадионима изазивало бурне реакције и салве звиждука, отишла је у историју тек 2006. када је нова-стара химна „Боже правде“ постала један од симбола српске државности. Више од 10 година после крвавог распада СФРЈ у Србији се, као државни празник, обележавао дан кад је 1943. године у Јајцу ударен темељ Титове Југославије. Иако је деловало збуњујуће и потпуно ирационално, тај празник је укинут тек 2002. Србија је управо те године, коначно, као Дан своје државности установила Сретење. Нешто касније, уочи стогодишњице Великог рата,

Душан Басташић: Оспоравањем истине о Јасеновцу изврће се истина о Покољу

14. септембар 2023.

Поводом најновије ескалације ревизионситичких иступа челника српских институција у чијој је компетенцији изучавање Покоља, злочина Геноцида који је починила НДХ над српским народом, предсједник УГ Јадовно 1941. Бање Луке, писмом се обратио Светом Синоду Српске православне цркве. Садржај писма објављујемо у цијелости: СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Улица Краља Петра бр. 5 11000 Београд Србија  Бања Лука, 05. септембра 2023. Ваша Светости, Ваше Високо Преосвештенство, Ваша Преосвештенства, Од краја 2009. године, низом активности, наше удружење настоји објелоданити истину о страдању нашег народа у Госпићкој групи логора, претечи Јасеновца али и на многим другим стратиштима Покоља, злочина Геноцида почињеног над нашим народом од стране НДХ и тиме помоћи да наши

Ђурђица Драгаш: ТРАГ

12. септембар 2023.

Кад год видим овакав траг на небу и чујем далеки звук авиона, сетим се лета проведених код бабе и деде на селу. Баба ме је често водила са собом кад би ишла да обиђе краве у пољу и „препне“ их тј. премести кочиће за које су биле везане како би добиле још које парче нетакнуте траве. Ишле смо километар – два у једном правцу, по најјачем сунцу, у сред дана (јер баш тад то и мора да се уради), али није ми било тешко. Трчкарала сам уз њен одлучни и журни корак, држећи је за руку и надајући се да ћемо у повратку свратити на кафу код њене „друге“, Милке

Ђурђица Драгаш: Дивосело – село којег нема

11. септембар 2023.

Још једна тужна годишњица. Пре тачно 30 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром. Дивосело – село којег нема Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно. Гореле су куће! Уништавано је оно што је преостало иза

Истином се супротставити неистини

4. септембар 2023.

За свега 132 дана, у комплексу логора Госпић–Јадовно–Паг, угашено је не мање од 40.000 живота, од чега 38.000 православних Срба. Комплекс ових логора у Хрватској своде на само једну, Шаранову јаму, доказујући да ни у њој нико није убијен Пише: Др Душан Ј. Басташић* Јасеновац – Доња Градина, неоспорно највеће губилиште Срба из периода НДХ, у јавности све присутније слови као парадигма целокупног страдања на том простору. Тиме неправедно остају непозната и заборављена многобројна друга места страдања, а жртвама и њиховим потомцима се ускраћује право на помен и памћење. Лета 1941. године, на подручју Средњег Велебита, Личког Поља, Подвелебитског подгорја, Подвелебитског канала, Пашких врата и северног дела острва Паг, почињени су

Душан Басташић, предсједник Удружења “Јадовно 1941.”: Потомци жртава Јасеновца не могу да ћуте

29. август 2023.

Логором Јасеновац, бројем жртава и сјећањем на овај страшни злочин, поред историчара, требало би да се баве и социолози, психолози, демографи, али и сами потомци жртава, зато што је овај концентрациони логор једна од најзначајнијих карика у српском идентитету. Разговор водио: Вељко Зељковић Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић, наводећи како то потомцима жртава нико не може да забрани, ма како се он звао и у којој фотељи сједио. Како каже, интервју који је недавно дао директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић, у ком је истакао да дилетанти не би требало да се баве Јасеновцем, јесте иритантан и увредљив за све потомке жртава

Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Басташић: Ко нам и зашто препоручује оне који поричу Покољ

24. август 2023.

Како се протеклих дана у јавном простору (опет) развила полемика везана за ревизионистичке изјаве челника домаћих институција у чијој компетенцији је развијање и очување културе памћења на Покољ, злочин Геноцида почињен над Србима од стране НДХ, сматрамо актуелним и вриједним да подсјетимо на прилог објављен на нашем порталу октобра мјесеца 2020. године На званичној фејсбук страници Музеја жртава геноцида из Београда, јавности је, не први пут, препоручен интервју контроверзне хрватске историчарке Наташе Матаушић. Иста препорука је објављена и на званичној фејсбук страници Одбора за Јасеновац САС СПЦ. Ријеч је о интервјуу под насловом „Матаушић: Очекујем дезавуирање истине о Јасеновцу и Диани Будисављевић“ који је за Радио слободна Европа урадио новинар

Подршка!! – Дани(ј)ел Јадовнички Симић

20. август 2023.

Удружење Јадовно 1941. са гнушањем одбацује било какву аргументацију као разлог којим се нашем истакнутом члану, активисти и пријатељу ограничава слобода кретања и слобода на рад. Пише: Душан Ј. Басташић Дани(ј)ел Симић је 16. августа око 12:15 задржан на граничном прелазу Батровци, са хрватске стране, гдје је чекао три сата без икаквог образложења, затим је приведен на информативни разговор, те му је потом уручено рјешење о одбијању уласка у земљу без назначеног временског рока. Вама који посјећујете наш портал Jadovno.com или на ту адресу стижете посредством друштвених мрежа на којима настојимо бити дневно ажурни, сигурно нису промакли текстови Дани(ј)ела Симића. Они у којима на тему Јадовна, нашег личног, друштвеног и

Ђурђица Драгаш: БРЕЗА ДИВОСЕЉАЧКА

19. август 2023.

Пружи ми руке, рођена, утеха ми буди… Грлим те брезо, мила моја.Милујем ти распуклу кору и сићано лишће. Шапни ми, рођена,ко прође пољем нашим,ко замути воду са бунара.Причај ми, сестрице,о кући нашој,о јабуци с прозора,о јутру што на хлеб мирише. Одај ми тајну коју ти пролетос донесе бура с Велебита.Станују ли душе њихове у облацима што кишу носе.Чује ли се тужбалица девојачка,носи ли је ветар к мору,крије ли је у утроби земља. Јесу ли им руке у корењу твоме,Растеш ли из снаге њихове,Јел’ ти лишће шапат дечји. Причај ми, мила моја.Саме смо под овим небом нашим,саме међ’ гробовима њиховим. Пружи ми руке, рођена,Утеха ми буди… Од истог аутора: Ђурђица Драгаш –

Ђурђица Драгаш: Сетиш се и не знаш шта би са собом!

14. август 2023.

Седнеш овако испред куће у којој си такорећи одрастао, у којој су живели људи који су те волели више од живота па се сетиш…. Како ти је баба кувала гриз у свеже закуваној вареници, како си јој спавала “ у крилу“, како те је учила да плетеш и како си јој помагала да „тка“ биљце. Сетиш се и дједа, питомог и вредног човека који је својим рукама направио све ово око тебе што сада пропада и нестаје… и ону кацу у подруму што још пркоси. Дједа, којег си, мала и прехлађена, молила – ђидо, ложи ватру, гота (готова сам) па сте то препричавали годинама… Сетиш се и не знаш шта

Душан Басташић – И Слана је Јадовно

13. август 2023.

На подручjе некадашњег усташког логора Слана сам први пут дошао 2006. Као и тада 1941, и онда jе на Слани пржило сунце. Рекао би наш народ „гори земља“. Овдjе нема земље, Слана jе сами камен. Једини живот коjи се ту одржава jе биљка зелених назубљених листова отровног садржаjа. English Камен на Слани jе оштрих ивица. По њему jе и обувеном тешко ходати. Још увиjек су видљиви остаци камених усташких настамби и стражарских грудобрана. Заточеници су у тешко замисливим условима голим рукама каменом у камену градили те обjекте и цесту коjа води „од никуда никуд“, а коjа се jош увиjек добро види. Ноћу су се смрзавали под импровизованим надстрешницама. Прочитао сам

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Ливну

28. јул 2023.

Промоција књиге у Ливну, биће одржана у недељу 30. јула 2023. године у 12 часова у просторијама Гимназије Ливно, Краљице Катарине 16. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит. Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд

Садиловац, Храм Рођења Пресвете Богородице | Sadilovac, Hram Rodjenja Presvete Bogorodice

Дани(ј)ел Симић: Борић Маре Новорођенче

24. јул 2023.

Оно је оно. Не знам мушко или женско. Али како знам да је – српско? Зашто данас, кад се понеко сјети окупиране Републике Српске Крајине, бирам да пишем баш о њему? Зато што је то исто. Зато што или нема, или не зна, а најчешће неће нико други. Драго наше Новорођенче, морам. Јер можда нијеси моје, али јеси наше. Да нијеси наше, живјело би можда. Сјеме наставило. А и шта може бити неком као теби, тек рођеном у првој половини двадесетог вијека, без мајчине сисе? Заклаше ти беби-формулу. Удавише те у одсјеченом пупку. Срамота ме тебе. Срамота ме, а ти вјеруј ако можеш. Јер можда нијеси моје, али јеси наше.

Слабо сила прашта за срушена им царства, због става и ината Србин вазда страда

21. јул 2023.

У ритму глувог гламочког кола, ови су се стихови почетком месеца проломили над Шарановом јамом, једном од стратишта логора Јадовно на Велебиту. Кад се споје Гламочко глуво, Павлина Радовановић и Београдски синдикат настане песма о страдању која је симболично повезала читав српски народ… од Косова и Метохије, преко Београда и Босанске Крајине до Шаранове јаме, стратишта на Велебиту на којем је први пут званично емитована. Одслушана је у тишини, као химна, а Феђа Димовић из Београдског синдиката после свега, није крио емоције. Захвалан на позиву да присуствује Дану сећања на жртве логора Јадовно, каже да су му се, док је слушао песму и гледао људе око себе буквално тресле ноге.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА