У Кнегиње Љубице има један шармантaн кафић, где четвртком увече свирају неки момци уживо – углавном неке обраде страних ствари. Увек кларинет у тој свирци долази до изражаја. Привуче ме кад год сам у пролазу, али никад нисам свраћао; учинило ми се да се ту окупља углавном неки дорћолски шминкерај, па да не кварим имиџ ни ја њима ни они мени. Вечерас пошао по млеко, па опет пролазим поред кафића и имам шта да чујем: кларинетиста свира „Видовдан“. Поручили и веселе се неки млађи људи за столом. Па ми беше топло око срца. Јест, нама је све нормално, наше, право, аутентично и изворно, постало тако ретко да видимо и чујемо,

“Док спремам књигу Теслиног превода Змајевих песама, са вама делим неке од никада преведених речи човека који је мењао свет својим изумима, али и оставио златан траг који из срца народне традиције води до вечне истине. На том месту Пупин и Тесла не само да су на истом путу, већ њиме корачају један поред другог: Никола Тесла пише: “На Косову пољу пао је Милош Обилић, најплеменитији од свих српских хероја, након што је убио султана Мурата II посред његове велике војске. Да се не зна да је ово историјска чињеница, могло би се помислити да се ради о миту, створеном под утицајем Грка и Римљана. Јер у Милошу видимо и

Пре неких месечак дана био сам на једном гастарбајтерском пунолетству. Дечко рођен у Немачкој, његови су одавде, па су посебно прославили рођендан тамо, а посебно овде. Тамо је вероватно било по швапским адетима, али овде је била содома и гомора. Уствари, типично српско пунолетство, уз море алкохола, певаљку, трубаче. Гости и гошће као на неком порно кастингу – девојке полуголе, накварцоване, истетовиране, момци исто тако ишарани, набилдовани, да им прсну оне кошуље и мајице устелуше. Наравно, мноштво гастоса пуних лове, па су на музику само летели еврићи. Још кад су се такви опили… И све је било у том фазону, док једног тренутка, у поноћ, није ушла слављеничка торта са

Историчар Немања Девић је као један од оснивача НВО Српски академски круг успио да ауторски препознатљивим и веома упечатљивим текстовима широј јавности приближи тему историје српског народа у Другом свјетском рату. У разговору за Српско коло Девић каже да је судбина Републике Српске сложено питање које од српских елита захтијева оно што им је у новијој историји често недостајало: стрпљења и мудрости. – Република Српска одраз је вишевјековне борбе за слободу српског народа западно од Дрине. Њу је у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих година створио исти онај народ који је, послије геноцида у НДХ, постао дословно жив клан-недоклан. Сматрам да ће српски народ у будућности, а ми ћемо бити свједоци тог