Када би директор Музеја жртава геноцида имао савјетника за односе са јавношћу и уважавао његово стручно мишљење, не би се на начин на који то чини протекле две године, обрушавао не само на дјело и личност старијих колега, покојних или оних у позној животној доби него и на оно мало прегаоца који самостално или кроз невладине организације, настоје допринијети култури сјећања и памћења на жртве Покоља, тог систематског државног злочина геноцида почињеног над православним Србима током Другог свјетског рата од стране Независне Државе Хрватске. Не приличи пристојном човјеку, камоли члану академске заједнице, директору државне установе да у јавној комуникацији са било киме користи пијачни вокабулар. Свој арогантан однос, директор највише

Након недавних увредљивих написа о дјелима академика Василија Крестића, Вељко Ђурић Мишина се у сличном маниру устремио и на резултате рада недавно преминулог др Ђуре Затезала. Пише: Душан Ј. Басташић Вељко Ђурић Мишина се недавно огласио прилогом под бомбастичним насловом: „Ко и како (зло)употребљава велику српску трагедију“. За очекивати је било да ће под тим насловом, директор Музеја жртава геноцида „распалити“ по онима који здушно раде на нестанку установе на чијем је челу, али то се још није десило. Наиме, даном ступања на снагу закона о „Установи Спомен Жртве на Сајмишту“, престаће да постоји Музеј жртава геноцида у Београду. Мада је овај закон тренутно у фази нацрта, не сумњам да ће

Изградња и дизање свиjести о страдалничкоj историjи нашег народа на вjетрометини на коjоj живимо, само jе jедан мали, али веома важан, сегмент борбе за биолошки опстанак на овим просторима и за сигурниjу сутрашњицу наших потомака. Они остали, кључни сегменти те борбе, свакако су задатак институциjа Српске и Србиjе. Откровење Јованово: „И видjех звjер гдjе излази из мора, коjа имаше десет рогова и седам глава…“ (13.01). Аутор цртежа: Л.Г. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. фебруара. 2016. године. Они коjи су тог jулског jутра 1991. пристизали у Цркву Светог Блажа на недjељну мису с невjерицом су погледавали према шлеперу паркираном недалеко одатле и на

Предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора “Јадовно 1941”, Душан Басташић, каже да хапшења и притисци неће поколебати њега и чланове удружења да наставе да чувају сјећање и истину о страдању више од 38.000 Срба у усташким логорима Госпић – Јадовно – Паг. Он каже да није био у аутобусу из којег је хрватска полиција извела пуковника Војске РС Данета Лукајића и одвела га у непознатом правцу, али истиче да је свима јасно да хапшење није било случајно, али и да није постигло циљ. – Човјек је сваке године ишао са нама и никада није било проблема. Зато је јасно да је циљ био да се поремети или

Вечерас је Удружење грађана „Јадовно 1941“ у Дому културе организовало пројекцију дугометражног документарног филма „Крст над јамом“, којем је претходила изложба фотографија под називом „Тамо гдје праведници почивају“. Дугометражни документарни филм “Крст над јамом” аутора Душана Басташића и изложба умјетничке фотографије младог бањалучког професионалног фотографа Николе Зајца, који су вечерас представљени дубичкој публици, на нов начин обрађују страдања Срба у комплексу стратишта Јадовно, гдје су српски цивили бацани у крашке јаме и убијани. „ На  овим фотографијама и у филму нема неких тешких и оптерећујућих сцена , измрцварених тијела , србосијека, ножева , јер смо покушали ову тему подићи на један виши културолошки , универзалнији ниво са кога ће младима

Још једном подсећамо на најбестијалније, најстрашније и најмонструозније злочине које људски ум уопште може да појми, а којима је био зложен српски народ у НДХ за време Другог светског рата. Са др Душаном Басташићем, председником Удружења грађана „Јадовно 1941.“ које окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса усташких логора Јадовно-Госпић-Паг разговарамо о недавно лоцираној масовној гробници на Пагу, о јадовничкој капели и актуелностима у удружењу. Послушајте емисију: http://jadovno.com/wp-content/uploads/2017/11/02.11.17-Pod-znakom-pitanja-Bastasic-0.54.04.mp3 Емисија је емитована 02. новембра 2017. године. Извор: Слово Љубве Везане вијести: Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него … Душан Басташић: Да нам се не понове Јадовно и Јасеновац … 01.07.2017. Душан Ј. Басташић над Шарановом јамом – ВИДЕО … Душан Басташић: Суочавање

Душан Ј. Басташић већ годинама се налази на челу УГ Јадовно 1941. Ово удружење је својим радом успјело да окупи око себе велики број потомака жртава усташког терора и заједничким снагама постигли су завидне резултате у објелодањивању истине о страшним злочинима, који су почињени у вријеме злогласне НДХ. Посао који би требало да ради држава свео се на ентузијазам и вољу неколицине појединаца. У разговору за Српско Коло Басташић открива генезу српског ћутања, али и критички посматра реалност у којој се се често сами одричемо очувања националног идентитета. Колико данас, 75 година након злочина, уопште знамо о Јадовну али и о другим стратиштима из времена НДХ? – О првом ликвидационом