Душан Басташић Архиве - Јадовно 1941.

Јадовно, мјесто гдје ни птице на пјевају

27. новембар 2025.

Мјеста бола, патње, страдања. Мјеста тишине која је тамо тако гласна. Толико гласна, да се ни цвркут птица не чује. Деценијама. ПРИЈАВИ СЕ ОДМАХ НА КАНАЛ ЈАДОВНО 1941. – тебе то не кошта ништа, а удружењу ће много значити – Редакција интернет сајта удружења Јадовно 1941. дугује захвалност за уступљена права објављивања видео репортаже, ELTA TV и аутору Љубинку Спасојевићу. Удружење Јадовно 1941. и сви њени чланови и поштоваоци, немају за циљ да шире мржњу. Желимо да се сачува сећање на наше страдале, на њихову жртву и да будуће генерације добро познају ову страшну епизоду српске историје. Ако те из било ког разлога ови снимци провоцирају, немој их гледати. Удружење

Сама смрт, чин умирања – то ми није било јасно, о томе нисам имао никакве предоџбе

9. октобар 2025.

Навршило се осам година од упокојења Милана Басташића, мог оца, некадашњег једанаестогодишњег дјечака, јасеновачког логораша. ENGLISH VERSION Тим поводом, преносим дио његовог свједочења, објављеног 2010. године у књизи „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ чији је аутор. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, марвеним вагоном из родног Грубишног Поља, превезен је у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели дјечак јасеновачки логораш са Билогоре. Идем у смрт, тога сам свјестан, али тај пут у смрт нема завршног „чина”. А, у ствари, он, тај „чин” – то је смрт. Ујутро устајемо, хладно, све је влажно,

Басташић: Свједочанство дјечака логораша о заточеништву у логору Јасеновац

1. октобар 2025.

Стиже октобар. И мада вријеме лети, он се никада не пришуња, никада ме не изненади. Већ крајем септембра почињу навирати мисли, сјећања на очева свједочења о усташком масакру над Србима Билогоре у то вријеме 1942. године. О чудом избјегнутом стријељању у властитом дворишту. О одвођењу у логоре свих до тада преживјелих. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, отац је отјеран у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели јасеновачки логораш са Билогоре. Почетком октобра 2016. се упокојио. Како тада тако и данас, узимам у руке његову књигу, окрећем обиљежену страну 139, поглавље „Комшија

Грубишно поље: ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

Басташић: Памтимо страдање Срба Котара Грубишно Поље у ери Покоља!

27. септембар 2025.

Навршава се 83 године од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Котара Грубишно Поље, углавном жена и дјеце. Погледајте обраћање сада већ покојног Милана Басташића, оснивача удружења Јадовно 1941. 28. септембра 2012. године и Душана Басташића, оснивача и предсједника удружења Јадовно 1941. код споменика над масовном гробницом на Трандлеровој дјетелини 28. септембра 2019. године. На истом мјесту, 28. септембра 2019. године: Везане вијести: Приредио: Душан Басташић

Басташић: Предсједниче, немојте да ћутите на јасан историјски ревизионизам и антисрбизам

24. септембар 2025.

Отворено писмо Предсједнику Републике Српске. Поштовани господине Предсједниче Републике, Под Вашим високим покровитељством, за сриједу 10. септембра ове године, у Културном центру Бански Двор у Бањој Луци, најављен је у организацији АНУРС, научни скуп под насловом „Међународни симпозијум Концентарциони логор Јасеновац – српско страдање у Другом свјетском рату – 80 година послије“. Вјерујем да су због тешких искушења са којима се тренутно суочава Република Српска и Ви лично, Предсједнику Академије наука и умјетности, који предсједава Организационим Одбором симпозијума али и Вама, промакле неке чињенице везане за најављени симпозијум, са којима имам потребу и осјећам дужност да Вас упознам. Мада су међу члановима Организационог одбора Академици и универзитетски професори, за очекивати је

Погледајте: „Крст над јамом“ документарни филм

23. септембар 2025.

Филм у коме не може да се ужива, али чија прича може да се преноси са колена на колено, „Крст над јамом“ говори нам управо о насушности незаборава. Дугометражни документарни филм „Крст над јамом“ снимљен је у продукцији удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Без иједне насилне сцене или фотографије, овај документарац о страдању српског народа са подручја Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, пун је емоција. „Овај филм је другачији од оних сличне тематике. 95% материјала снимљено је на терену, на месту страдања. Трагали смо за местом злочина и од 32 регистроване јаме, пронашли смо њих 11, као и две масовне гробнице. Једна, највећа од њих је на

На Огњену Марију, 30. јула 2021, навршило се 80 година од усташког злочина на Кордуну, на брду Близница у јами Шпејарка

5. август 2025.

Да ли ће Ратку Ћујићу из Сомбора бити омогућено да поређењем свог ДНК са оним добијеним из узорака костију са дна јаме Шпејарка провјери да ли и једна кост припада његовом дједу Лази или његовој браћи Радету или Милану? Недавно је на адресу удружења Јадовно 1941. у Бањој Луци, стигло писмо Ратка Ћујића из Сомбора. Поштовани, Ове године на Огњену Марију се навршава 80 година од усташког злочина на Кордуну на брду Близница код места Криваје, општина Раковица када је од усташког ножа страдало око 150 Срба мушкараца из оближњих српских села међу њима и мој деда, очев отац ЛАЗО ЋУЈИЋ са ЋУЈИЋ БРДА са своја два млађа брата Радом

Басташић: Жртве нису исте или Ко се данас сјећа 8.020 жртава Слане и Метајне?

16. јул 2025.

24. јун и 11. јул дијели само 16 дана и само 54 године а ипак су та два дана бескрајно удаљена. Фото: Д. Басташић/Јадовно 1941. На мјестима страдања пашких жртава 1941. године, нема спомен обиљежја осим два дрвена крста које су поставили Јадовничани. Мале спомен плоче су дизане и уништаване три пута.Тамо се ријетко када организују молитвена и комеморативна окупљања.Обично то раде потомци и поштоваоци жртава „о свом руву и свом круву“. Не, нема директног преноса на РТС и/или РТРС. Како да људи данас знају за Слану и Метајну? Не само Срби и Јевреји, него Људи.Како да препознају шта се тамо збивало? Гдје да прочитају?Кога, колико, када…?Зашто? То се ваљда

Басташић: ЈАДОВНО ЈЕ НАЈВЕЋИ ПОДЗЕМНИ ГРАД У ЛИЦИ

4. јул 2025.

Данас више него икада треба подсјећати на историјску лекцију коју су српски Свети новомученици крвљу својом исписали. Јадовно је највећи подземни српски град у Лици, а у акваторијуму рта Слана налази се друга српска плава горбница, изјавио је предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић.„Овај страшни бездан, Шаранова јама, само је једна од крашких јама Лике и Велебита у које су мученици често још живи бацани, па на њиховом дну данима умирали. Тешко је појмити ту патњу о којој је свједочио само мали број оних који су се успјели спасити. Али, Господ се побринуо да са тих мјеста страдања увијек неко претекне“, рекао је Басташић. Басташић је нагласио да

ДУШАН БАСТАШИЋ: СРБИ СЕ И САМИ ОДРИЧУ СВОЈИХ ЖРТАВА

26. мај 2025.

Кроз вијекове, наша српска земља свједочи о неизмјерној жртви и постојаности. Сваки камен, свака ријека, свако дрво, прожети су успоменом на оне који су своје животе уткали у слободу и част. Од сјаја Косова до муке Јадовна, од суза Јасеновца до патње Крајине – историја нашег народа је исписана крвљу и поносом. Заборав је наш највећи непријатељ! Допустити да изблиједе сјећања на невине жртве, на јунаке и мученике, значи поново их убити. Сјећање није само опомена, већ и завјет – завјет да ћемо чувати оно за шта су они пали: нашу вјеру православну, наш језик, нашу ћирилицу и наш идентитет. Један од малобројних српских витезова, један од бораца против заборава

Од завичаја остала цигла срушене цркве

7. мај 2025.

На месту где је до 1991. године постојала црква у Великим Зденцима, сада је ледина као симбол пустоши у српским селима у Западној Славонији. Пише: Милан Пилиповић – Специјално за „Политику” Грубишно Поље – Др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”, чува у Бањалуци циглу срушене православне цркве Воздвижења Часног крста у Великим Зденцима, некада једном од највећих српских села у Котару Грубишно Поље, у Западној Славонији, као једини траг ове богомоље, изграђене 1744. године. „Циглу чувам у стану, као завичајну икону”, каже Басташић, чији су преци вековима живели, крштени, венчавани и сахрањивани у овом крају, у Хрватској. „Цигла уграђена пре скоро три века је моја успомена на цркву и завичај”,

Дјецо, српски студенти, зашто на Медицинијаду 2025. баш на Зрће?

6. мај 2025.

Спојите дјецо три прста, уроните их у воду Плаве гробнице, прекрстите се и помолите за душе Светих новомученика српских који ту пострадаше. Пише: Душан Ј. Басташић Студенти из Србије, Српске и Црне Горе крећу на Медицинијаду на Паг. На Зрће! Заједно са студентима из Хрватске и Словеније. Из Београда: Факултет ветеринарске медицине, Стоматолошки факултет, Медицински Факултет, Фармацеутски факултет, Медицински факултет ВМА. Из Новог Сада: Медицински факултет, Факултет ветеринарске медицине. Из Бање Луке: Медицински Факултет. Из Крагујевца: Факултет медицинских наука. Из Панчева: Стоматолошки факултет. Из Ниша: Медицински факултет. Из Косовске Митровице: Медицински факултет. Из Фоче: Медицински факултет. Из Подгорице: Медицински факултет. Студенти са Медицинских факултета из Сплита, Ријеке и Загреба Према

Душан Басташић: Не заборављамо, па и дјецу своју учимо шта је то било Јадовно

8. април 2025.

РТС Радио БГ 2 – гост емисије „Говори да бих те видио“ био је Душан Басташић. Одвојите пола сата времена, послушајте укратко о Јадовну некад и сад. Уредник емисије: Рајко Милошевић Извор: РТС Радио Београд 2

Градоначелник са Удружењем „Јадовно 1941.“: Покрећемо иницијативу за изградњу спомен-обиљежја за жртве Јадовна и Пага

18. фебруар 2025.

Градоначелник Драшко Станивуковић разговарао је са др Душаном Басташићем, предсједником Удружења „Јадовно 1941.“ из Бање Луке, који посвећено чува сјећање на жртве Јадовна и Пага. Како је казао, овај састанак представља још један корак у настојању да не заборавимо страшне злочине почињене над нашим народом и да сачувамо истину за будуће генерације. -Прошле године Бања Лука је добила Улицу жртава Јадовна и Пага, а сада идемо корак даље – покрећемо иницијативу за изградњу спомен-обиљежја, како бисмо достојно одали почаст свим недужно страдалим жртвама. Сваке године, 24. јуна, на дан страдања жртава Јадовна и Пага, одаваћемо им почаст и полагати вијенце, како бисмо сачували сјећање на њих и не дозволили да падну

Анте Земљар: Релативност познавања концлогора Слана на Пагу

14. децембар 2024.

У прилогу објављеном у листу „Нови Оманут“ br. 31/1998. (Novi Omanut – prilog židovskoj povijesti i kulturi, izdavač Kulturno društvo Miroslav Šalom Freiberger, Zagreb, Hrvatska), цитира се број мртвих у логорима Слана и Метајна на острву Пагу. Уписана је (само) 791 жртва. Марта мјесеца 1999. на ову запањујућу неистину реаговао је хрватски антифашиста, часни Анте Земљар (1922—2004.), који је истину о страхотама логора на острву Пагу 1941. објелоданио у својој књизи „Харон и судбине“, објављеној 1988. године. Удружење грађана Јадовно 1941. је тек почетком јануара 2018. дошло у посјед писма које је проф. Земљар упутио редакцији часописа Нови Оманут. Писмо објављено у Новом Омануту бр. 36/37 из 1999. године, објављујено