arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Miloš Ković: Pokušaj prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa kao upozorenje

22. septembar 2020.

U srednjem veku kada je građena Bogorodica Ljeviška, pojašnjava prof. Ković, nijedan istorijski izvor ne potvrđuje postojanje Albanaca na području Kosova. Istoričar i profesor Univerziteta u Beogradu Miloš Ković izjavio je danas da najnovije pisanje “Kohe” o srpskim manastirima kao kosovskom nasleđu, više nikoga ne može da ostavi ravnodušnim i da je veza Albanaca sa Ilirima nepostojeća. Ković je ocenio da je pokušaj prisvajanje srpskog kulturnog nasleđa samo dokaz i potvrda onoga što bi moglo da se desi srpskim svetinjama ukoliko Srbi i Srbija odustanu od Kosova i Metohije. Ovo je najjasniji dokaz šta nam se sprema, upozorio je Ković u izjavi za Kosovo Onlajn, i istakao da je ključno

Radio Sloboljubve: Prof. dr Miloš Ković: Sprečimo da se zlo ponovi!

24. avgust 2020.

U manastiru sv. Arhiđakona i prvomučenika Stefana u Slancima, u subotu 22. avgusta 2020. godine služen je parastos žrtvama Pokolja u Jadovnu 1941. godine, genocida počinjenog nad Srbima od strane NDH, zabeležila je za naš radio Zorica Zec, saradnica Informativne službe SPC. Srpski istoričar i rodoljub, prof. dr Miloš Ković, koji je molitveno učestvovao u ovom događaju, u razgovoru za Radio „Slovo ljubve“ koji je vodila gđa Zorica Zec, na početku napominje da „postoje pitanja na koja moramo da damo odgovor – šta se dogodilo u Jadovnu i zašto se to dogodilo i šta mi danas moramo uraditi da zapamtimo kako bismo razumeli, što je nažalost pitanje na koje struka

Miloš Ković: Borba za Kosovo tek počinje

17. jun 2020.

Beograd i Srbija nisu ućutkani i neće biti poniženi. Hoćemo li da budemo dostojni predaka i da li ćemo svojoj deci smeti da pogledamo u oči. Ovo je godina izbora. O budućnosti Srbije odlučivaće se ne samo ovde, nego i na izborima u SAD i Crnoj Gori. Da li će građani Srbije moći da utiču na odsudna pitanja, koja će se tada rešavati? Da li će srpske vlasti, prihvatanjem secesije Kosova i Metohije, prikrivenim iza „razgraničenja“ i sličnih „rešenja“, zaista započeti proces rasparčavanja Srbije i stvaranja Velike Albanije? Hoće li srpski narod u Crnoj Gori prestati da postoji, da li će se ova zemlja konačno odreći svog srpskog identiteta i

Milos Kovic

Miloš Ković: Budućnost pripada onima koji se ne predaju

7. jun 2020.

U odnosu na svoje pretke, mi se zaista ističemo kukavičlukom, fatalističkom pasivnošću i lenjošću. Sve to, međutim, može brzo da se promeni English Miloš Ković, istoričar, docent na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je objavio knjigu o teškom trenutku kada je Srbiji preostao samo jedan put, a ni on nije obećavao mnogo – „Jedini put: Sile Antante i odbrana Srbije 1915. Godine“. Koliko je tačna teza da postoje tragični događaji izuzetne snage koji zaista oblikuju identitete naroda? Kako se to dešava i šta ako se iz tih iskustava ne izvuče pouka?— Još je uticajni francuski pisac Renan u brošuri „Šta je nacija?“ napisao da ljude najčešće spajaju

Miloš Ković: Žarko Vidović – čovek Zaveta

5. jun 2020.

Povodom godišnjice upokojenja Žarka Vidovića (18. maj 2016 – 18. maj 2020.) donosimo njegov životopis i intervju Miloša Kovića. Kada ste prvi put čuli za Žarka Vidovića i koliko ste znali o njemu i njegovom radu? Miloš Ković: Za ime Žarka Vidovića po prvi put sam čuo pre tridesetak godina, otprilike 1988. ili 1989, u kući svog druga sa studija i potonjeg kuma, Stanoja Bojanina. Njegov otac, neuropsihijatar Svetomir Bojanin, bio je Vidovićev prijatelj i sagovornik. Tom krugu pripadali su i pisac Đorđe Ocić i filmski kritičar Bogdan Zlatić, koje sam tu takođe sretao. Bilo je zanimljivo videti kako njegove ideje plodno utiču na kreativne ljude različitih duhovnih usmerenja. Bile

Miloš Ković: Razum ili „razgraničenje“

1. jun 2020.

Setimo se Krajine. Ako dozvolimo „razgraničenje“, od Srbije neće ostati kamen na kamenu. „Struka“ kaže da pandemija postepeno slabi. Sada se odlično vidi da mnogi od početka  nastoje da je iskoriste za svoje ciljeve. Vlasti u Crnoj Gori, pod izgovorom javnog zdravlja, hapse vladike, sveštenike i prebijaju verni narod. Na Kosovu i Metohiji, usred pandemije, juriša se na Srbe, spaljuje i pljačka njihova imovina. U prestonicama velikih sila, u Beogradu i Prištini, ubrzavaju se pregovori o „razgraničenju“ i konačnoj predaji Kosova i Metohije u ruke albanskih šovinista. Beograd još ne razume ni NDH, ni „Oluju“, a već mora da se suoči sa zlom u Crnoj Gori! Od razbijanja Jugoslavije, Kosovo

Miloš Ković

Miloš Ković: POBEDIĆEMO

31. maj 2020.

Ovo je deo intervjua sa Milošem Kovićem koji je objavljen u aktuelnom martovskom štampanom izdanju magazina Odbrana i bezbednost. Miloš Ković je jedan od naših najboljih istoričara, a svoj rad je posvetio očuvanju istine o srpskom narodu, njegovom stradanju i kulturno-nacionalnom identitetu. Razgovarali smo o protestima u Crnoj Gori, o Srbima s Kosova i Metohije, ali i o reviziji istorije s kojom se suočava naša država Zakonom o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori srpska kulturna baština je ugrožena. U poslednjih mesec dana svedoci smo masovnih protesta srpskog naroda širom Crne Gore. Da li su ikada u istoriji srpskog naroda zabeleženi protesti ovog obima? Ima li srpski narod snage da zaštiti

Miloš Ković: Koren genocida prema Srbima u Vatikanu, biti ustaša je ulaznica za EU

26. maj 2020.

Profesor Ković kazao da rat protiv pravoslavlja nikada nije prestajao, te da da srpske vlasti moraju da nađu mehanizam za zaštitu srpske crkve i srpskog naroda u Crnoj Gori. Profesor Miloš Ković gostujući u emisiji „Skeniranje“ u produkciji HelmKasta, kazao je da srpske vlasti moraju da nađu mehanizam za zaštitu srpske crkve i srpskog naroda u Crnoj Gori. Ković je kazao da Srbija po pitanju Kosova i Metohije mora da sagleda realnost, ali da niko „ne sme ni da pomisli da otuđi 12,3 odsto srpski teritorije.“ „Srbija pokušava da Rusiju zameni Kinom. Kina nam je potrebna kao saveznik, ali bez Rusije smo nemoćni. Shvatam koliko ljudi ne znaju istoriju kada

Miloš Ković: Šest vekova živi Kosovski zavet i živeće i dalje

9. april 2020.

Profesor Ković sa svojim studentima redovno odlazi na Kosovo i Metohiju i u srpske enklave uveren da se na takvim mestima ljudskog bitisanja u 21. veku najbolje može ispeći zanat istoričara. Naslov i oprema: STANjE STVARI ; Izvor: Politika, 8. 4. 2020 Autor: Dragoljub Stevanović NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Imao je sedam godina kada je od roditelja tražio da mu kupe „Ilustrovanu istoriju sveta” Somerseta Fraja. Tu knjigu je video kod drugara

Miloš Ković: Crna Gora se vraća sebi

30. januar 2020.

Jedan mladi prijatelj mi reče da su litije u Crnoj Gori tu da bi pomogle nama, ovde u Beogradu. Da bi nas ohrabrile da ne damo Kosovo i Metohiju. Šta se to događa u Crnoj Gori? Tamo gde narod već dve decenije, stisnutih zuba, trpi nečuvena poniženja, stotine hiljada ljudi izašle su na ulice. U zemlji kojom već decenijama vlada službeni ateizam, čije su sveštenike i samog vladiku 1945. godine na najstrašnije načine pogubili, desetine hiljada koračaju u crkvenim Litijama, predvođeni svojim vladikama i sveštenicima. Tamo gde je duže od veka vladao strah od svemoćne države, gologlavi policajci prilaze Litijama i traže blagoslov od mitropolita Amfilohija i episkopa Joanikija. U

Miloš Ković: Onaj ko odlučuje o prošlosti, taj odlučuje i o budućnosti

16. decembar 2019.

Našu istoriju moramo pisati sami, uz naslanjanje na ono što je svetska nauka, ili će istoriju da nam pišu stranci, rekao istoričar Miloš Ković. Gost Ane Mileusnić u emisiji Parabola na novosadskoj televiziji Most, bio je ugledni srpski istoričar prof. dr. Miloš Ković. Najviše reči bilo je o srpskoj istoriografiji, identitetskim pitanjima, Kosovu i Metohiji i Kosovskom zavetu. Našu istoriju moramo pisati sami, uz naslanjanje na ono što je svetska nauka, ili će istoriju da nam pišu stranci. Govoreći o klimi u kojoj se danas piše srpska istorija, profesor Ković je istakao da „našu istoriju moramo pisati sami, uz naslanjanje na ono što je svetska nauka, ili će istoriju da

Ković: Ne dozvoliti da se zamagle genocidi nad Srbima u 20. vijeku

20. april 2019.

Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miloš Ković rekao je večeras u Andrićgradu na predavanju „20. vek genocida nad srpskim narodom“ da je potrebno da se razumije da se Srbima nameće riječ genocid, kako bi se zamaglili genocidi koje su Srbi pretrpjeli u 20. vijeku. „Srbe optužuju Englezi da su genocidni, a oni su pokušali da provuku tu rezoluciju u Savetu bezbednosti. Istorija svih američkih država koju su stvorili Englezi je počela genocidom. I sada smo došli u situaciju da nas oni optužuju da smo genocidan narod, da nam oni drže predavanja o ljudskim pravima“, naveo je Ković na predavanju u Andrićevom institutu, u okviru ciklusa 20. vijek. On

Miloš Ković (Foto: Sputnjik/Aleksandar Milačić)

Miloš Ković: Izbeći nedostojne rasprave o broju žrtava u NDH i Jasenovcu

13. oktobar 2018.

Jevreji priznaju da im nedostaje oko milion i po imena da bi dostigli procenu od oko 6.000.000 žrtava. Ali, dok oni istražuju i rade, u taj broj niko ne sme da im dirne. Tako bih i ja uradio sa brojem od 500.000-600.000 žrtava Jasenovca koji je utvrđen odmah po oslobođenju logora. Dvadeset godina kasnije došlo se do cifre od oko 700.000 žrtava Napomena: Prilog je prvi put objavljen na portalu Jadovno.srb 23. maja 2018. godine. „Za razliku od, recimo Britanije, koja trguje kožama svojih prijatelja, Nemačka svoje saveznike ne zaboravlja. Zato su njeni dobri stari ratni saveznici sa Balkana nagrađeni brzim pristupanjem EU, dok su oni koji su joj se

Miloš Ković

Ković: U jednom vijeku Srbi žrtve tri genocida

6. septembar 2018.

U okviru manifestacije „Dani Srpske u Srbiji“, u kripti Hrama Svetog Save u Beogradu, predstavljen je projekat „Dušu nijesu ubili“ koji opisuje stradanje i istrebljivanje srpskog stanovništva u 20. vijeku u BiH. Izuzetno posjećenoj promociji prisustvovali su, između ostalih, i vikarni episkop patrijarha srpskog Stefan, predsjednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta, akademik Vojislav Maksimović i predstavnici udruženja logoraša. O projektu, koji se sastoji od istoimenog dokumentarnog filma i knjige novinarke Mire Lolić Močević i monografije „Zatiranje Srba u Bosni i Hercegovini u 20. vijeku“ dekana Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Drage Mastilovića, pored autora, govorio je i istoričar Miloš Ković, koji je istakao da

Miloš Ković (Izvor: Geopolitika)

Miloš Ković: Srbi ipak nisu plastelin, nego nacija

13. jul 2018.

Oslonce treba tražiti u sebi i sopstvenom iskustvu, a ne u dobroj volji i samilosti onih koji vas pljačkaju i nanose vam zlo, kaže za „Geopolitiku“ prof. dr Miloš Ković Poštovani gospodine Koviću, Vi ste jedan od inicijatora Apela za odbranu Kosova i Metohije, koji je potpisao veliki broj uglednih srpskih intelektualaca i drugih građana Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, kao i mnogo Srba iz rasejanja. Da li možete dati neku ocenu o uticaju Apela za odbranu KiM na javno mnjenje? Vi ste tim povodom, govorili na više tribina u mnogim gradovima Srbije. Na osnovu tog iskustva da li nam možete preneti neko generalno mišljenje građana kada je u pitanju

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA