Naše doba podseća na vreme uoči Prvog svetskog rata. Presuda generalu Ratku Mladiću u Haškom tribunalu, podgorički proces optuženima u aferi „Državni udar“, splitska presuda Kapetanu Draganu, prizrenski petomesečni pritvor za Bogdana Mitrovića – to su samo najnoviji primeri u beskrajnom nizu političkih procesa u kojima se Srbi osuđuju za sva zla ovoga sveta. Tako je bilo i uoči 1914. godine. U Crnoj Gori je „agentima Beograda“ suđeno zbog tzv. Bombaške i Kolašinske afere. „Svedok saradnik“ kojim se poslužio knjaz Nikola, policijski agent Đorđe Nastić, u istoj ulozi, u borbi protiv beogradskog, velikosrpskog nacionalizma, nastupio je i na zagrebačkom Veizdajničkom procesu. Sve je to, međutim, bila priprema za Veliki rat

Naročito je u Hrvatskoj jaka antijugoslovenska retorika, pri čemu se svesno zaboravlja da su Srbi mogli da biraju između „Velike Srbije“ i Jugoslavije Mada je Srpska akademija nauka i umetnosti posle 31 godine i zvanično „stavila tačku“ i predala Memorandum istoriji, u bivšim jugoslovenskim republikama taj nezavršeni i nezvanični dokument i danas se smatra izvorom svih zala koje su zadesila Balkan. Još nezavršena Deklaracija o zaštiti i opstanku srpske nacije, koju bi predsednici Srbije i Republike Srpske Aleksandar Vučić i Milorad Dodik trebalo da predstave 1. decembra, u susedstvu je već dočekana na nož kao „novi Memorandum“ ili „novo Načertanije“, koje bi trebalo da dâ novi vetar u leđa „velikosrpskim

Istoričar Miloš Ković o zloupotrebama levice i desnice: Ovdašnja najtragičnija podela na četnike i partizane ubrzano gubi na značaju. Naši „desničari“ su izgubili u tranziciji i žive u palankama Živimo u burnom vremenu, na granici velikih istorijskih epoha. Srušena su, uz tresak i ratove, velika, stara carstva. Poražene su do juče vladajuće, obavezujuće ideologije, nestali su celi politički sistemi, pokreti i stranke. Ljudi su neobičnom brzinom promenili uverenja i lojalnosti. Sve to izazvalo je dubinske promene unutar teorijske i naučne misli. Ono što je objavljeno pre otvaranja Berlinskog zida 1989, u humanističkim i društvenim naukama već se smatra zastarelom literaturom. Stari politički pojmovi, kakvi su „levica“ i „desnica“, promenili su

Da mali ne moraju i ne smeju da popuštaju pred pritiscima velikih, pokazuju i istoriografske studije koje se bave znanjima i predrasudama državnika velikih sila o stranim, ponekad vrlo dalekim zemljama o čijim sudbinama su hteli da odlučuju Na Zapadu, naročito u anglosaksonskim zemljama, već vekovima se veruje da međunarodni odnosi nisu carstvo humanosti i ideala, nego sile i interesa. U poslednjim decenijama, istina, počevši od napada na Srbiju 1999, najjače države Zapada vode i ratove zbog „vrednosti“. Nezavisniji umovi su, međutim, uočili da oni neprijatno liče na krstaške ratove, jer vode u beskrajna i masovna krvoprolića. Umesto pobede ili pravde, ratovi za „vrednosti“ donose pustoš i večite, tinjajuće sukobe

Pitanje ujedinjenja Srba mora da bude jedan od ciljeva srpskog naroda u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti, o takvim stvarima se razmišlja na duže staze, kaže za Sputnjik dr Miloš Ković. Ne podrazumeva se da se pitanje ujedinjenja Srba rešava sada i ovde, ali to mora da bude jedan od ciljeva srpskog naroda u budućnosti, o takvim stvarima se razmišlja na duže staze, smatra dr Ković. Pobednik prvog sastanka Putin—Tramp je ruski predsednik, to je bila neka vrsta svetskog spektakla. Ali postavlja pitanje s kim ruski predsednik treba da razgovara i da li je američki kolega prava adresa, jer je odmah po njegovom povratku u SAD Bela kuća nastavila staru politiku prema Rusiji — vojnog

Da li se menjanje krvne grupe Filozofskog fakulteta u Beogradu, nacionalne institucija neprocenjivog značaja, sprovodi izbacivanjem neposlušnih profesora, da bi na njihovo mesto bili dovedeni novi ljudi, spremni zaista na sve Ostao sam zatečen masovnim otporom studenata, ali i nekih javnih ličnosti, pokušaju v. d. dekana Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijela Sinanija da, zajedno sa još troje kolega, budem degradiran tako što ću biti sprečen da obavljam svoje nastavničke dužnosti. To me samo utvrđuje u uverenju da, u budućnosti, naša zemlja ima čemu da se nada, ali i ohrabruje da istrajem u nastojanjima da se zaustavi propadanje Filozofskog fakulteta – kaže u razgovoru za „Pečat“ dr Miloš Ković povodom slučaja

Pojedini docenti i vanredni profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu mogli bi uskoro da izgube radna mesta u nastavi i da budu premešteni u administraciju. Zbog problema u radu fakulteta, 38 predavača mesecima je čekalo da bude ponovo izabrano u ista zvanja ili unapređeno u viša. Dodatni problem za njih četvoro je to što im je u međuvremenu istekao ugovor o radu, jer univerzitetski nastavnici, osim redovnih profesora, potpisuju ugovore na pet godina. Kliknite na sliku za uvećanje Posle više sednica Nastavno-naučnog veća koje su prekidane pre samog glasanja za izbor nastavnika, prekjuče je održana jedna na kojoj su imenovanja usvojena, ali četvoro nastavnika, zbog blokade Veća, i dalje nema ugovor

Izveštaj sa predavanja Miloša Kovića „Srpski nacionalni identitet u novom veku“ Svetosavska omladinska zajednica Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke upriličila je u ponedeljak, 4. aprila, u Parohijskom domu Hrama svetog Save na Vračaru, predavanje „Srpski nacionalni identitet u novom veku“ profesora Miloša Kovića, istoričara i predavača na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle uvodne reči, u kojoj je istaknut crkveni i stradalnički elemenat srpskog identiteta, usledilo je izlaganje Miloša Kovića. Ković je svoje predavanje otpočeo rečima „bauk nacionalizma kruži Evropom“, što je aluzija na čuvene reči još čuvanijeg nemačkog novinara i prebega u Englesku Karla Marksa. Time je ukratko ukazano na sadašnji politički trenutak u kome se nalazi Evropa i uopšte „zapadni svet“ –