Наше доба подсећа на време уочи Првог светског рата. Пресуда генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу, подгорички процес оптуженима у афери „Државни удар“, сплитска пресуда Капетану Драгану, призренски петомесечни притвор за Богдана Митровића – то су само најновији примери у бескрајном низу политичких процеса у којима се Срби осуђују за сва зла овога света. Тако је било и уочи 1914. године. У Црној Гори је „агентима Београда“ суђено због тзв. Бомбашке и Колашинске афере. „Сведок сарадник“ којим се послужио књаз Никола, полицијски агент Ђорђе Настић, у истој улози, у борби против београдског, великосрпског национализма, наступио је и на загребачком Веиздајничком процесу. Све је то, међутим, била припрема за Велики рат

Нарочито је у Хрватској јака антијугословенска реторика, при чему се свесно заборавља да су Срби могли да бирају између „Велике Србије“ и Југославије Мада је Српска академија наука и уметности после 31 године и званично „ставила тачку“ и предала Меморандум историји, у бившим југословенским републикама тај незавршени и незванични документ и данас се сматра извором свих зала које су задесила Балкан. Још незавршена Декларација о заштити и опстанку српске нације, коју би председници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик требало да представе 1. децембра, у суседству је већ дочекана на нож као „нови Меморандум“ или „ново Начертаније“, које би требало да дâ нови ветар у леђа „великосрпским

Историчар Милош Ковић о злоупотребама левице и деснице: Овдашња најтрагичнија подела на четнике и партизане убрзано губи на значају. Наши „десничари“ су изгубили у транзицији и живе у паланкама Живимо у бурном времену, на граници великих историјских епоха. Срушена су, уз тресак и ратове, велика, стара царства. Поражене су до јуче владајуће, обавезујуће идеологије, нестали су цели политички системи, покрети и странке. Људи су необичном брзином променили уверења и лојалности. Све то изазвало је дубинске промене унутар теоријске и научне мисли. Оно што је објављено пре отварања Берлинског зида 1989, у хуманистичким и друштвеним наукама већ се сматра застарелом литературом. Стари политички појмови, какви су „левица“ и „десница“, променили су

Да мали не морају и не смеју да попуштају пред притисцима великих, показују и историографске студије које се баве знањима и предрасудама државника великих сила о страним, понекад врло далеким земљама о чијим судбинама су хтели да одлучују На Западу, нарочито у англосаксонским земљама, већ вековима се верује да међународни односи нису царство хуманости и идеала, него силе и интереса. У последњим деценијама, истина, почевши од напада на Србију 1999, најјаче државе Запада воде и ратове због „вредности“. Независнији умови су, међутим, уочили да они непријатно личе на крсташке ратове, јер воде у бескрајна и масовна крвопролића. Уместо победе или правде, ратови за „вредности“ доносе пустош и вечите, тињајуће сукобе

Питање уједињења Срба мора да буде један од циљева српског народа у некој ближој или даљој будућности, о таквим стварима се размишља на дуже стазе, каже за Спутњик др Милош Ковић. Не подразумева се да се питање уједињења Срба решава сада и овде, али то мора да буде један од циљева српског народа у будућности, о таквим стварима се размишља на дуже стазе, сматра др Ковић. Победник првог састанка Путин—Трамп је руски председник, то је била нека врста светског спектакла. Али поставља питање с ким руски председник треба да разговара и да ли је амерички колега права адреса, јер је одмах по његовом повратку у САД Бела кућа наставила стару политику према Русији — војног

Да ли се мењање крвне групе Филозофског факултета у Београду, националне институција непроцењивог значаја, спроводи избацивањем непослушних професора, да би на њихово место били доведени нови људи, спремни заиста на све Остао сам затечен масовним отпором студената, али и неких јавних личности, покушају в. д. декана Филозофског факултета у Београду Данијела Синанија да, заједно са још троје колега, будем деградиран тако што ћу бити спречен да обављам своје наставничке дужности. То ме само утврђује у уверењу да, у будућности, наша земља има чему да се нада, али и охрабрује да истрајем у настојањима да се заустави пропадање Филозофског факултета – каже у разговору за „Печат“ др Милош Ковић поводом случаја

Поједини доценти и ванредни професори Филозофског факултета у Београду могли би ускоро да изгубе радна места у настави и да буду премештени у администрацију. Због проблема у раду факултета, 38 предавача месецима је чекало да буде поново изабрано у иста звања или унапређено у виша. Додатни проблем за њих четворо је то што им је у међувремену истекао уговор о раду, јер универзитетски наставници, осим редовних професора, потписују уговоре на пет година. Кликните на слику за увећање После више седница Наставно-научног већа које су прекидане пре самог гласања за избор наставника, прекјуче је одржана једна на којој су именовања усвојена, али четворо наставника, због блокаде Већа, и даље нема уговор

Извештај са предавања Милоша Ковића „Српски национални идентитет у новом веку“ Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке уприличила је у понедељак, 4. априла, у Парохијском дому Храма светог Саве на Врачару, предавање „Српски национални идентитет у новом веку“ професора Милоша Ковића, историчара и предавача на Филозофском факултету у Београду. После уводне речи, у којој је истакнут црквени и страдалнички елеменат српског идентитета, уследило је излагање Милоша Ковића. Ковић је своје предавање отпочео речима „баук национализма кружи Европом“, што је алузија на чувене речи још чуванијег немачког новинара и пребега у Енглеску Карла Маркса. Тиме је укратко указано на садашњи политички тренутак у коме се налази Европа и уопште „западни свет“ –