Милош Ковић Архиве - Јадовно 1941.

Милош Ковић: Шта смо учинили да бисмо сачували сећање на жртву предака?

12. мај 2026.

Зло је ту, и данас живо и делатно. Потребно је да га добро упознамо и пажљиво проучимо, како бисмо га на време зауставили. Гледамо га, међутим, како расте и грана се. Опет јуриша на нас, јер је кренуло у нови Поход на Исток. Беседа изговорена на Парастосу код масовне гробнице жртава Прихватног логора Земун, 9.5.2026. Часни оци, уважени представници Војске Србије, господо народни посланици, представници удружења, браћо и сестре, Христос Воскресе! Сабрали смо се данас, на Дан победе, да бисмо се помолили за душе око 6.500 људи, убијених у нацистичком логору Старо Сајмиште, у Прихватном логору Земун, сахрањених у масовну гробницу на овом светом месту. Они су стрељани, вешани, убијани

Милош Ковић: Никад више!

15. април 2026.

Дакле, никада више нећете ставити руке на нашу децу, онако као што се десило `41. године и онако као што се догодило `95 године. У Дому Народне скупштине Србије, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција „Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ . Учесницима се обратио и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Милош Ковић. Следи транскрипт његовог излагања. Поштоване даме, уважена господо. Последњи пут сам крочио ово здање пре готово 10 година. Тада је Демократска странка Србије коју је тада водила др Санда Рашковић Ивић, покренула иницијативу да Скупштина усвоји Резолуцију о геноциду у Независној држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима. Та резолуција

Милош Ковић: Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји две Југославије

4. децембар 2025.

Навршило се 107 година од проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је прокламовао престолонаследник Александар Карађорђевић у кући Крсмановића на Теразијама у Београду, а Краљевина СХС је 1929. формално променила име у Краљевина Југославија. Свечаном проглашењу државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом. „Данас се на то уједињење најчешће гледа као на крупну историјску грешку. Они које су Срби спасавали и преводили на победничку страну у два светска рата касније нису показали ни захвалност ни лојалност. Цену такве грешке платили су, наравно, Срби. Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји

Ковић: Посјећивати Србе у Хрватској, српске светиње и стратишта

20. септембар 2025.

Историчар Милош Ковић рекао је да је српски народ најстрашније страдао у Хрватској и да је за преостале Србе веома важно да њих и тамошње светиње посјећују сународници из Србије и Републике Српске. – Да бисте разумели прошлост морате да дођете на лице места да видите сопственим очима. Ми се и даље налазимо пред великим задатком тумачења, разумевања геноцида који је на тим територијама погодио српски народ од 1941. до 1945. године – објаснио је Ковић, који је током љета обишао многа мјеста у Хрватској. Ковић је рекао Срни да је дуго одбијао мисао да би требало да дође у крајеве из којих су Срби протјерани јер човјек по природи

ПРЕБИЛОВЦИ: Предавањем проф. Милоша Ковића започело обиљежавање годишњице страдања

27. јул 2025.

Историчар Милош Ковић рекао је да геноцид над Србима у Пребиловцима који су усташе починиле 1941. године мора бити уграђен у темеље српског идентитета да би се чувало сјећање на свете мученике и да се то више никад не понови. Ковић је синоћ у Културном центру “Свети краљ Милутин” у Пребиловцима одржао предавање у сусрет обиљежавању Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких и 10 година од освештања Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима. Ковић је рекао да Пребиловци нису обично село и да се може поредити само са српским гетима на Косову и Метохији. “Овде осетите све дамаре српске историје и српског предања, трагедије и васкрсења, голготе и васкрсења. Овде не можете

Ковић: Томпсонов концерт показао лице већинске Хрватске

8. јул 2025.

Хрватска отворено слави један покрет и идеологију који су на најбруталније начине уништили српску дјецу, жене, старце, мушкарце, рекао је историчар Милош Ковић поводом загребачког концерта Марка Перковића Томпсона. “То је идеологија која стоји иза једног од најстрашнијих геноцида у историји Европе и свакако најстрашнијег геноцида који је српски народ поднео. То се данас слави у Хрватској на овако масован начин. Али, последице могу да буду позитивне у смислу губитка последњих југословенских илузија међу Србима”, навео је Ковић. Ковић је истакао да је овим концертом у масовним размерама страшно изгледала обнова усташких идеја и иконографије, а тиме се и јасно показало проусташко расположење већинске Хрватске. “Довољно је прочитати текстове песама

Милош Ковић: Два Маутхаузена, три геноцида

2. јануар 2025.

Геноцид над Србима није био инцидент у историји Аустрије и Немачке. Није почео 1941, нити се окончао до данашњег дана. Од 1914. Поновљен је бар два пута. Градић Маутхаузен је пријатно место на обали Дунава, које одише типично аустријским спојем реда и лежерности. Све је ту на своме месту, сређено, поправљено, уобличено, очишћено. Посетилац може да у неком од кафеа поређаних дуж обале попије капућино и одмори поглед на великој, светлуцавој реци. Када је време лепо, може да гледа како Дунавом промичу једрилице и бродићи са релаксираним припадницима аустријске средње класе. На бреговима изнад ових пасторалних пејзажа налазе се два спомен обележја. Једно је гробље страдалника из Првог светског рата,

Милош Ковић: Геноцидна резолуција

1. мај 2024.

Предлог резолуције Генералне скупштине Уједињених нација о „Међународном дану сећања на геноцид у Сребреници 1995. године“ изнова нас је подсетио на то да се геноцид не може ни сакрити нити прећутати. Покушавајте да заборавите, окрећите главу на другу страну, учите своју децу да се окрену будућности. Они који су геноцид починили, или њихови потомци, доћи ће по вас. На крају ће себе прогласити жртвама а вас – џелатима. Злочин, једноставно, не да мира ономе ко га изврши. Тако је и са геноцидом. Он је опсесивна тема нација које су ову резолуцију предложиле – Американаца, Немаца па и, на балканском микро-плану, Бошњака и Албанаца. Хрвати се овом приликом, за дивно чудо,

Милош Ковић: Никад више 1941.

3. април 2024.

Историчар Милош Ковић изјавио је да је смисао постојања Републике Српске у томе што је она посљедњи гарант права на постојање српског народа. Овде није реч о било каквој политици, овде је реч о једном народу који неће да мре, који хоће да живи, хоће да гледа своју децу како расту, хоће да остане у завету, у заветној светосавској вери својих предака. И то је све – рекао је Ковић на научном скупу у Бијељини посвећеном историји овог подручја у 20. вијеку. Професор на Филозофском факултету у Београду каже да је ријеч о првом у циклусу научних скупова о историји Бијељине чији је циљ да објасни чему Република Српска, не

Милош Ковић: Криза српске историографије

28. фебруар 2024.

Српска историографија, научна дисциплина која се негује на српским универзитетима и у институтима, налази се у стању слободног пада. Она као да више нема ничег заједничког са оним што је била у време својих великих утемељивача: Стојана Новаковића, Илариона Руварца, Љубомира Ковачевића, Михаила Гавриловића, Слободана Јовановића, Јована Радоњића, Станоја Станојевића, Владимира Ћоровића, Васиља Поповића, Николе Радојчића, Мите Костића и осталих српских историчара с краја 19. и из прве половине 20. века. Ови људи имали су заједничка, подразумевана мерила о томе шта је историјска наука и шта се очекује од једног историографског дела. Данас у томе нема сагласности. Много тога од тада се, истина, променило. Остала су, међутим, кључна, једноставна питања

Милош Ковић: Крајина као симбол и суштина историје српског народа

9. јун 2023.

Постоји једна реч коју, због нашег духовног здравља, ваља упорно и стално понављати. Потребно је да је изнова изговоримо управо данас и нарочито овде, у древном Крушедолу, на падинама Фрушке горе, нове, српске Свете Горе, у Срему, уточишту српских прогнаника, од Светих Бранковића до данашњег дана. Та реч је – Крајина. Милош Ковић; ФОТО: Јадовно 1941. При томе, не мислим само на аустријску Војну крајину, историјску појаву која има свој почетак и крај у добу од 16. до 19. века. Није овде реч ни само о Босанској крајини, као некадашњем делу древне турске границе. Када кажемо „Крајина“, потребно је да се сетимо вековних сеоба, избеглиштва, али и геноцида над српским

Ковић: Рецидиви најстрашнијих идеологија у ЕУ препоручљиви

29. јул 2022.

Историчар Милош Ковић изјавио је да су рецидиви најстрашнијих идеологија као што су неофашизам и усташтво, у ЕУ не само дозвољени већ и препоручљиви, али и нагласио да српски приоритет мора бити утврђивање чињеница о геноциду. Он је истакао да је све што се дешава у Хрватској у вези са оживљавањем усташтва само нова потврда да ће злочини када нису кажњени највјероватније бити и поновљени, те додао да је питање да ли је Хрватска икада прошла кроз процес денацификације или деусташизације. – Ријеч је о једном ширем процесу обнове нацифашистичких, али и усташких идеја које видимо, не само у Хрватској, већ и у Украјини, дијелу балтичких република, па и у

У понедјељак предавање проф. др Милоша Ковића у 15 градова широм Српске!

27. март 2022.

Гранична полиција БиХ је на прелазу Вардиште 12. марта забранила улазак у БиХ професору доктору Милошу Ковићу, уз образложење да „представља пријетњу по безбједност БиХ“. Његова ријеч ипак прелази Дрину, гласније него икада. Низ патриотских организација и појединаца широм Републике Српске у понедјељак 28. марта организује онлајн предавање професора Ковића. Предавање ће бити одржано у салама, амфитеатрима, културним центрима и другим локацијама у 15 градова, од Бања Луке до Требиња. Ријеч цијењеног интелектуалца и професора на Одјељењу за историју Филозофског факултета у Београду тако ће сви заинтересовани моћи чути у преносу уживо, на јединственом догађају који је ујединио Српску. „Као потомци народа који је увијек изнад свега стављао слободу, сматрамо

Подршка професору Ковићу: Учили сте нас важности спознаје ко смо!

15. март 2022.

Поносна сам на сваку оцјену и сваки наш испит, а шта је испит него разговор два пријатеља. Поносна сам на оне десетке, на она предавања која су била другачија и иновативнија. Нису то била пука читања са папира, нити „једва чекање“ да изађете из учионице, то су биле дебате кроз које би за два сата ни не знајући прелазили и књигу од 300 страница. Пише: Свјетлана Самарџија Драги професоре, Република Српска је била и биће ваша друга домовина. Толико је добрих људи, прије свега, па онда историчара изашло испод вашег пера истине, пера историје. Ваши су нас часови учили и о умјетности, и о књижевности и о историјским токовима и

Милош Ковић: Ослобођење и уједињење морају да буду наш главни стратешки циљ

11. јануар 2022.

Историчар проф. др Милош Ковић честитао је Дан Републике Српске. Тридесет година у савременој историји, која има изразито убрзан ритам, представља сразмерно дуг период. Толико издржати, па чак и ојачати, под таквим притисцима, огроман је успјех и подвиг. Републици Српској желим да сваки сљедећи рођендан прослави у све већој слободи и снази. Да ли очекујете наставак притисака или се ради о фарси, с обзиром на отупелу оштрицу западних сила? Западне силе су, заиста, све слабије, док су Русија и Кина све јаче. То је процес који може брзо да нам донесе слободу, али може и да потраје. Не бих потцијенио ни једну пријетњу западних сила и био бих спреман на