Arhiv Srba u Hrvatskoj u svom sastavu ima fond koji bismo željeli istaknuti. Izuzetnu   čast učinio nam je g.Dane Mirić Milanković  povjerivši Arhivu na čuvanje sve svoje zapise o rodnoj Krbavici.     U prilogu je i  Monografija –Krbavica-  u kojoj čitamo da je posvećena:   -Svim generacijama Krbavčana  koji su stoljetnim mukotrpnim i poštenim radom, slobodarskim opredjeljenjem i ljubavlju dokazivali kako se voli svoj kraj i svoja domovina. -Krbavčanima koji su napustili ognjišta svojih predaka i otišli u druge krajeve naše zemlje i dalekog svijeta. -Krbavčanima koji su u toku narodnooslobodilačke borbe, od 1941. do 1945., podnijeli natčovječanske napore i dali velike žrtve za slobodu. -Krbavčanima koji su pobjedi

Jun­ski usta­nak u gor­njoj Her­ce­go­vi­ni 1941. go­di­ne bio je var­ni­ca iz ko­je se raz­buk­tao po­žar če­tvo­ro­go­di­šnje oslo­bo­di­lač­ke bor­be pro­tiv fa­ši­stič­kih oku­pa­to­ra i nji­ho­vih do­ma­ćih po­ma­ga­ča. Bio je to spon­ta­ni op­šte­na­rod­ni bunt Srba pro­tiv stra­vič­nih zlo­či­na Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske. Dodatni povod je i ula­zak So­vjet­skog Sa­ve­za u rat pro­tiv si­la Oso­vi­ne i ne­po­ko­le­blji­va ve­ra her­ce­go­vač­kih Sr­ba u sna­gu Ru­si­je.     Reč je o pr­vom oru­ža­nom ustan­ku u Hi­tle­ro­voj „evrop­skoj tvr­đa­vi“, u ko­me je uče­stvo­va­lo ce­lo­kup­no srp­sko sta­nov­ni­štvo, bez tra­gič­ne po­de­le na par­ti­za­ne i čet­ni­ke do ko­je će do­ći doc­ni­je. Naj­ve­ći uspeh Jun­skog ustan­ka le­ži u tome što je osu­je­tio, bar pri­vre­me­no, pro­jek­to­va­nu usta­šku ge­no­cid­nu „vi­dov­dan­sku ak­ci­ju“ i doveo do ponovne

„Uzurpiranje vlasti nad definicijama sa težnjom postizanja monopola nad istima, od strane centara političke moći, oličenih u državnim ili paradržavnim strukturama, najdelotvorniji je instrument dotičnih centara političke moći i istovremeno, pogonska snaga progresa i regresa u segmentarnom i globalnom razvoju ljudskog društva.   Rast političke moći je iskustveno direktno proporcionalan opadanju privrženosti imperativu etike ljudskog društva. Time je uzurpiranje vlasti nad definicijama sa-odlučujući kauzalni i prateći faktor i svih socijalnih devijacija istorije čovečanstva.“ (Teorija definicionizma) Sadržaj: –       Teza za razmatranje –       Kratak istorijski pregled –       Bogoslovljenje na istoku i zapadu –       Pragmatizam u rečima i na delu –       a. U hrišćanskom smislu –       b. U profanom smislu –       Zaključno –      

To je signal – i kod Krleže, i kod Tita – da treba uzdrmati poverenje u kulturnu i emancipacijsku moć srpske kulturne i građanske tradicije Tek kada se ukloni magistralna srpska kulturna tradicija koja je omogućila postepeno nastajanje srpskog građanstva, kao neminovnog nosioca celovite emancipacije srpskog naroda, nastaje poželjna slika srpske nacionalne egzistencije. Tek tada se Krleža može oglasiti romantičnom pohvalom progresivnosti srpskih ustanika. Koga ona obuhvata? „Kuburom i topovima, konjaničkim prepadima, hajdučkim busijama i opsadama, sitnim taktičkim lukavstvima, skupocjenim mitom, diplomatskom pretvorljivošću i podvalama, a često izazovnom, upravo prkosnom okrutnošću, oni [srbijanski seljaci] su pokušali sve da isplivaju iz krvave čorbe, nad kojom je čitava Evropa zijevala godinama, promatrajući

MOSKVA, 28. OKTOBRA /SRNA/ – Publicista Saša Milivojev, autor knjige „Dečak iz Žute kuće“, u kojoj se detaljno opisuju zločini albanskih terorista na Kosovu, kaže da je to „najšokantniji roman ikada objavljen u svijetu i postaće enigma za Tribunal u Hagu“.         „U ulozi pripovedača u romanu dečak-svedok priča priče o kosovskom ratu, o jezivim zločinima zloglasne OVK nad kidnapovanim žrtvama, o trgovini njihovim vitalnim organima i o trgovini ljudima, o progonu, silovanju, o etničkim čišćenjima, logorima i tajnim zatvorima, o genocidu i tajnim grobnicama“, rekao je Milivojev za „Glas Rusije“. On se nada da će ovim romanom uticati na svjetsku javnost da pokrene istragu o zločinima

Evo, najzad, knjige o Kijuku, Kijuk: Mudra ptica ljubavi, koju su objavile Dveri srpske i nova izdavačka kuća nacionalne literature, Catena Mundi.     Knjiga je neophodna svima onima koji žele da se upoznaju sa veličanstvenim delom čoveka koji je bio svojevrsni kontinent naše kulture. U zborniku su prvo dati članci sa širim pogledom na ono što je uradio, prikazi njegovih knjiga objavljenih za života, oglašavanja posle njegovog preseljenja u večnost, predstavljanje posthumno objavljene knjige Hrišćanstvo bez Hrista, sećanja na Kijuka, povest o njegovom odnosu prema Svetosavskoj Crkvi, dva značajna intervjua, da bi se sve završilo zapisima i stihovima koji, možda najintimnije i najdublje, saopštavaju tajnu čoveka, koji je, kako neko

Celokupna srpska kulturna i građanska tradicija izvedena je na optuženičku klupu, osumnjičena je i u političkom i u naučnom vidu, u ime Krležine vizije jugoslovenstva. Kada osmotrimo različite Krležine postupke, kao i udeo njegovog osebujnog temperamenta u njima, prepoznajemo koje su tematske pretpostavke bitne za jezgro njegove enciklopedijske arbitraže. Šta znači – i u Marginalijama – ključna Krležina ocena da „osnovna smetnja takvih formacija pod barjacima jugoslovenske, jadranske i hrvatske legije bio je Baja u Nišu“? Ova opsesivna predstava o jednoj situaciji – prisutna i u Marginalijama – ima dalekosežnu genezu u Krležinoj političkoj esejistici. Da bismo razumeli šta je istinski sadržaj Krležinog predstavljanja jugoslovenske ideje, neophodno je da naznačimo misaona i emotivna

Postoje dva politička pravca koja nadahnjuju nagativitet Krležine enciklopedijske arbitraže: unitarističko jugoslovenstvo i kritika hrvatske kulturne politike Pod tako rasutom svetlošću biva u Krležinim „Marginalijama“ procenjena srpska tradicija koju prevashodno predstavljaju naše građanske figure. Krleža ironično pominje „sav respekt spram genija Bogdana Popovića, koji predstavlja tugu i žalost“, jer „Bogdan je bio kiseo, škrt i jalov, i pitamo se – šta je ostalo od te škole?“ Svi politički članci Živojina Balugdžića, „svi bez izuzetka spadaju pod skupni pojam fašističkog ili profašističkog nasilja koje je dovelo ovu zemlju do ponora 1941“. Pod velikom sumnjom Krležine lingvističke stručnosti ostaju prilozi svetskog lingviste Aleksandra Belića: „Čovjek pati od melodramatike beletrističkih, potpuno suvišnih detalja i trebalo bi ih svesti na leksikografski

Postoje dva politička pravca koja nadahnjuju nagativitet Krležine enciklopedijske arbitraže: unitarističko jugoslovenstvo i kritika hrvatske kulturne politike Pod tako rasutom svetlošću biva u Krležinim „Marginalijama“ procenjena srpska tradicija koju prevashodno predstavljaju naše građanske figure. Krleža ironično pominje „sav respekt spram genija Bogdana Popovića, koji predstavlja tugu i žalost“, jer „Bogdan je bio kiseo, škrt i jalov, i pitamo se – šta je ostalo od te škole?“ Svi politički članci Živojina Balugdžića, „svi bez izuzetka spadaju pod skupni pojam fašističkog ili profašističkog nasilja koje je dovelo ovu zemlju do ponora 1941“. Pod velikom sumnjom Krležine lingvističke stručnosti ostaju prilozi svetskog lingviste Aleksandra Belića: „Čovjek pati od melodramatike beletrističkih, potpuno suvišnih detalja i trebalo bi ih svesti na leksikografski

Krležine intervencije nastaju u duhu državno–partijske ideologije, pa su vođene ciljanim izjednačavanjemsrpskog i bugarskog prisustva u Makedoniji Na ovogodišnjem „Sajmu knjiga“ trebalo bi da se pojavi treće izdanje knjige „Duh samoporicanja“, koja je izazvala brojne i polemičke odzive u našoj javnosti. U odnosu na drugo izdanje, koje se pojavilo u aprilu 2012. godine, treće izdanje ima nov i veći format, i opremljeno je tekstovima akademika Koste Čavoškog i prof. dr Radivoja Mikića. Ono je i opširnije za preko sto autorskih stranica. Jer, pored niza sitnijih dopuna, autor je napisao opširan polemički odgovor „Sarajevskim sveskama“, kao i veoma opširan tekst o Krleži i njegovoj enciklopedijskoj arbitraži. Iz tog teksta, „Pečat“ je

Krležine intervencije nastaju u duhu državno–partijske ideologije, pa su vođeneciljanim izjednačavanjem srpskog i bugarskog prisustva u Makedoniji Na ovogodišnjem „Sajmu knjiga“ trebalo bi da se pojavi treće izdanje knjige „Duh samoporicanja“, koja je izazvala brojne i polemičke odzive u našoj javnosti. U odnosu na drugo izdanje, koje se pojavilo u aprilu 2012. godine, treće izdanje ima nov i veći format, i opremljeno je tekstovima akademika Koste Čavoškog i prof. dr Radivoja Mikića. Ono je i opširnije za preko sto autorskih stranica. Jer, pored niza sitnijih dopuna, autor je napisao opširan polemički odgovor „Sarajevskim sveskama“, kao i veoma opširan tekst o Krleži i njegovoj enciklopedijskoj arbitraži. Iz tog teksta, „Pečat“ je

Povodom  21. oktobra, dana sjećanja na srpske žrtve u II svjetskom ratu, Muzej žrtava genocida i Udruženje logoraša „Jasenovac“ – Beograd, organizuju predstavljanje godišnjaka muzeja žrtava genocida – tematski broj, Istraživanje i memorijalizacija genocida i ratnih zločina, zbornik radova.   Promocija će biti 18.10.2012 godine u 13 časova u prostorijama SUBNOR-a Srbije, Beograd, Savski trg 9/I. O zborniku će govoriti: Prof. dr Miodrag Zečević, Milinko Čekić, prof. dr Predrag J. Marković, Aleksandra Fulgosi i Jovan Mirković.    

Ljubljana: Povodom obilježavanja 100. godišnjice oslobođenja Stare Srbije srpsko društvo „Zadužbina“ poziva na projekciju dokumentarnog filma  „Kraljevina Srbija“.       Izvor: SD ZADUŽBINA

Ova nova fotografska knjiga iznimne je ljepote, a o strašnoj temi. Umjetnica Sandra Vitaljić (predaje Teoriju fotografije na Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu; doktorirala je na glasovitoj praškoj Filmskoj akademiji, nagrađena je dvjema prominentnim stipendijama u SAD-u…) snimila je naša ratna stratišta da prikaže kako danas izgledaju i što se s njima dogodilo. Obišla je, prije svega, ona manje poznata, o kojima samo ponekad čujemo u novinama ili ih neki idealist – poput pokojnog Ante Zemljara – želi istrgnuti iz politički nametnutog zaborava. Najveće takvo “zaboravljeno” mjesto u knjizi su logori Slana i Metajna na Pagu, gdje su u samo dva mjeseca 1941. ustaše ubili između 15 i 18 tisuća Srba i Židova. Danas