Због чега су свештеници и митрополит одлучили да напусте Црну Гору Отац Лука Вукмановић са ученицима Богословиjе на Цетињу 1937. године На суштинско питање, како jе и зашто готово половина Митрополиjе-црногорско-приморске с митрополитом на челу

Сукоби међу људима ретко где су тако доживљени као код нас, у нашем народу Родна кућа Оца Луке и народног хероjа Темпа Вукмановића Још jедан отац и син кренули су на безнадни пут наде. Свештеник

По коjима су то критериjумима партизани у Бару ликвидирали осамдесет људи. Ристо Кнежевић jе узвикнуо: “Ја за мене гроб копати нећу”, а онда се дао у биjег Барска гимназиjа неми сведок крвопролића Наредба о измjени

Нико не зна због чега се, уместо у Грчкоj пут спасења пронашао у Словениjи Павле Ђуришић jе послушао погрешно наређење ОДЛУКОМ Врховне команде Југословенске воjске у отаџбини воjвода Павле Ђуришић постављен jе за команданта свих

Мило Ломпар У среду, 8. априла у 18 часова, у Мултимедиjалноj сали УК „Палилула“ биће одржана промоциjа књиге „Повратак српском становишту“ др Мила Ломпара. Књига „Повратак српском становишту“, коjа jе доживела већ друго, допуњено издање, садржи наjбитниjе

Тумачи “нове вере”, оставиће крваве трагове у jамама и необележеним гробницама у Словениjи Драгослав Михаиловић и краљ Петар Први Карађорђевић Последња ратна jесен, четврта по реду, биjаше пуна влаге у чиjим густим праменовима се крило

Много грађе jе уништено. Можда и због тога да се не сазна истина и да се не призна злочин Група црногорских четника почетком 1944. године ПОСЉЕДИЦЕ рата у Југославиjи, и посебно у Црноj Гори биле

Четници су убиjени два пута: први пут од партизана, други пут забраном да имаjу гроб Породице већ седамдесет година чекаjу да сазнаjу шта се десило са њиховим ближњима ОТКОПАВАЊЕ истине у Србиjи jе, дакле, започето.

Словениjа, као и Србиjа, ведеће су послератне гробнице Титове Југославиjе. Таjне гробнице су археолошки биљези времена зла и провалиjе наше будућности Драгослав Михаиловић и Синиша Ковачевић ПАРЛАМЕНТАРНА скупштина Савjета Европе (ПССЕ) усвоjила jе jош 1996.

Велика већина људи коjе су Британци вратили из Аустриjе били су обични сељаци. Милован Ђилас: Међу убиjенима било и оних коjе би и наjстрожи и наjнеправедниjи суд поштедео Милован Ђилас међу првима проговорио о масакрима

Организоване и систематске ликвидациjе заробљеника контролисале су Озна и Кноj. Обећање да ће бити суђења противницима дао jе Тито, али га jе брзо погазио Словенци су шетали изнад стратишта Свjедоци коjи о времену поратног зла

Костури су сакривени бетонским преградама и заливени кречом. Невиност недужних нико и даље не истиче, нити се утврђуjе кривица страдалника Симо Дубаjић деведесетих година прошлог века По Словениjи се децениjама ходало по jамама, препуним костиjу

Масовна убиства ненаоружаних заробљеника говоре да jе у питању ратни злочин. Ликвидациjе нису урађене без налога Тита и његових наjближих сарадника Стратишта се налазе широм Словениjе КАРДЕЉЕВА депеша, из Београда, Борису Кидричу од 25. jуна

Према наjновиjим истраживањима, у Словениjи jе у пролеће 1945. убиjено око 80.000 људи, ратних заробљеника и цивила Ако се пажљиво прате догађања у том периоду, коjа добрим диjелом реконструишемо и на основу новинских записа из

У Андрићевом институту у Андрићграду данас jе промовисана књига „Сербиа“, коjу су приредили Сања Ћосић, Ново Томић и Ратомир Дамjановић. Професор на Филозофском факултету у Нишу Јован Пеjчић рекао jе да се ова књига први