Књиге и фељтони Архиве - Страница 15 од 30 - Јадовно 1941.

Билогорски презименик 1322 српска и православна презимена источне Билогоре

15. март 2018.

Билогорски презименик, шеста по реду књига у Библиотеци „Задужбина“ Завичајног удружења „Билогора“ штампана је на 472 странице у А5 формату. Садржи податке о 1322 српска и православна презимена источне Билогоре евидентирана у периоду од 1552. до 2017. године, те о њиховој бројности и распрострањености у појединим насељима. У оквиру презименика је и 20 чланака о знаменитим Билогорцима. Презименик је допуњен бројним статистичким прегледима и картама, као и 10 опсежнијих прилога везаних за презимена. Опрема књиге садржи 10 фотографија у боји, 36 ц/б фотографија, 8 графичких приказа, 19 карата и 23 табеле са нумеричким подацима.

Мирко Рапаић: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА

3. март 2018.

РИЈЕЧ АУТОРА На овом великом и мукотрпном послу радио сам интензивно пуних десет година. Дубоко у души носио сам жељу да што више дознам шта се све догодило српском народу у Лици за вриjеме рата 1941. до 1945. године. Као наjважниjе у свему томе, тражио сам одговоре на слиjедећа питања: 1. Зашто су Хрвати онако жестоко ударили на Србе 1941. године и зашто су починили монструозне злочине по српским селима Лике? Како су они „мирни“ Хрвати преко ноћи постали велики злочинци? 2. Колику jе трагедиjу преживио српски народ Лике под усташким терором и колике jе губитке имао? 3. Како и зашто нико послиjе рата ниjе написао ниjедну књигу о тим злочинима и о

Душан Бурсаћ: Анђели у паклу

28. фебруар 2018.

English Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, “Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни примиле за стављање у излог, бојећи се нежељених последица. То је још један доказ колико је у свест људи укорењено “братство и јединство” између Срба и Хрвата, па везивање хрватског имена за геноцид, не само да није пожељно, већ то може да буде и врло опасно. Будући да се ради о страдању деце, моја жена Ева је предложила да овој књизи дам наслов “Анђели у паклу”. Аутор: Душан Бурсаћ Анђели у паклу – садржај Увод

У Требињу представњен пројекат Мире Лолић Мочевић, “Душу нису убили” (ВИДЕО)

21. фебруар 2018.

У Требињу је представљен пројекат “Душу нису убили”, који се састоји од истоименог документарног филма и књиге свједочења новинарке РТРС-а Миле Лолић Мочевић и историографске монографије “Затирање Срба у БиХ у 20. вијеку” професора Драге Мастиловића, декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Према мишљењу многих историчара и научника, голготу, коју је прошао српски народ током 20. вијека, није прошао ни један други народ у Европи, истакла је Мира Лолић Мочевић. Зато је циљ ових књига да отргну од заборава страдање српског цивилног становништва током једног вијека и три рата. “То је уџбенички документ, литература да покаже и свијету и нама самима колико само страдали. Циљ пројекта је да сами то

ПОЗИВ НА ПРЕНУМЕРАЦИЈУ

13. фебруар 2018.

ПОЗИВ НА ПРЕНУМЕРАЦИЈУ Част нам је да Вас можемо обавестити, да ћемо до краја априла 2018. објавити, по први пут након 1902/1903. године, седам Босанско-херцеговачких зборника, штампаних у Штампарији „Светозар Милетић“ у Новом Саду. Зборници представљају значајно сведочанство из пера наших умних људи оног времена, о тешком положају српског народа и Српске православне цркве у Босни и Херцеговини, под управом Аустроугарске. Овај пројекат радимо по препоруци академика Часлава Оцића, који нам је ставио на располагање ове антикварне књиге из своје библиотеке. Предговор за ово издање пише академик Душан Берић, један од наших најбољих познавалаца историје Босне и Херцеговине. Наш план је да ове књиге објавимо комбиновано. Један зборник ће бити

Јово Бајић о „Огњеној Марији ливањској“ Буда Симоновића

26. децембар 2017.

Бесједа Јове Бајића, писца историчара и новинара на ромоцији шестог издања књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“, одржаној на Београдском сајму књига 25. октобра 2016. године. Могу вам саопштити да сам у неку руку био сведок настанка књиге „Огњена Марија ливањска“ о којој данас разговарамо. Будо Симоновић и ја одавно се знамо. Радили смо заједно у „Политици експрес“, Симоновић је био „Експресов“ дописник из Црне Горе, и важио је за једног од најбољих новинара нашега листа, једног од најбољих репортера. Када су „Експрес“ деведесетих година почели рушити споља и изнутра, Будо је прешао у „Илустровану политику“ на чијим су се страницама, из броја у број, појављивале његове репортаже, а међу

У Бањалуци је данас представљен пројекат удружења „Српско-руски мост“ - Душу нису убили, који се у функцији његовања културе памћења бави страдањем српског цивилног становништва у БиХ у 20. вијеку.

Представљен пројекат о српском страдању у БиХ у 20. вијеку

2. децембар 2017.

У Бањалуци је данас представљен пројекат Удружења “Српско-руски мост” – “Душу нису убили”, који се бави страдањем српског цивилног становништва у БиХ у 20. вијеку. Пројекат се састоји од двије књиге – “Затирања Срба у БиХ у 20. вијеку”, аутора професора Драге Мастиловића и “Душу нису убили” Мире Лолић Мочевић, која је и аутор истоименог документарног филма. У овим дјелима су свједочења 59 свједока, шест научних радника и историографски документи о српском народу и његова три страдања у два свјетска рата и посљедњем одбрамбено-отаџбинском. “Радити на овом пројекту је било тешко због чињенице да је требало послушати јако потресна свједочења људи о ономе што су проживјели. Свијет, али и дио

НАЈАВА – У Бањалуци промоција пројекта: “Душу нису убили”

1. децембар 2017.

Удружењe Српско-руски Мост из Бањалуке с благословом Његове Светости патријарха српског господина Иринеја реализовало је пројекат Душу нису убили који је промовисан на 62. Међународном сајму књиге у Београду а у суботу 2.12.2017 у 12 часова биће промовисан и у Бањалуци у Народном позоришту Републике Српске (улаз је слободан). На промоцији ће говорити уз ауторе, издавача и рецензенти: Проф. др Милош Ковић Проф. др Горан Латиновић Књижевник и новинар Михајло Орловић Пројекат се састоји од истоименог документарног филма ( продукција РТРС и Удружење Српско-руски Мост-трајања 82 минуте), књиге свједочења “Душу нису убили” аутора Мире Лолић Мочевић ( новинара РТРС и публицисте) и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини

Душу нису убили – један народ – један вијек – три страдања – да не заборавимо

23. октобар 2017.

На 62.Међународном Сајму књиге у Београду 24.10.2017.године у 14,00 часова у сали Иво Андрић(Хала 2 приземље) у организацији Представништва Републике Српске у Србији и Управе за сарадњу са Србима у дијаспори и региону биће одржана промоција пројекта”Душу нису убили” Удружења Српско-руски Мост из Бањалуке. Пројекат се састоји од истоименог документарног филма (трајања 82 минуте) и књиге свједочења “Душу нису убили” аутора Мире Лолић Мочевић ( новинара РТРС и публицисте) и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20.вијеку ” аутора доцента др Драге Мастиловића ( декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву). По први пут на једном мјесту о страдању српских цивила у Босни и Херцеговини у свим ратовима

Уредник програма СКЦ-а Весна Капор је др Милана Мицића представила као историчара чија су дјела пуна „литерарних наноса”.

Др Милан Мицић о српским добровољцима: Сјећање на генерацију која је унапријед била осуђена на смрт! (ВИДЕО)

21. октобар 2017.

У склопу циклуса Велики рат и књижевност 4. октобра 2017. године у Студентском културном центру у Београду представљени су радови историчара др Милана Мицића који описују српски добровољачки покрет у Русији током Првог свјетског рата, борбу српских добровољаца на фронту у Добруџи 1916, њихово извлачење из Русије и долазак на Солунски фронт 1918. Српски добровољци 1914–1918, животи, сећања је документарна проза о српским добровољцима настала на темељу казивања потомака. – Својим постојаним и дугогодишњим радом др Мицић је забиљежио приче потомака из различитих дијелова некадашње Аустроугарске монархије у којима су живјели Срби, а из којих се види да је мотив српских добровољаца била наталожена жеља за слободом и јединством – рекла је Весна Капор. Отписана

Представљање књиге о страдању СПЦ у Независној Држави Хрватској

27. септембар 2017.

У Народној библиотеци “Филип Вишњић” у Бијељини сутра ће бити представљена књига “Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у Независној Држави Хрватској”, аутора Јована Мирковића. “У Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године, СПЦ, њено свештенство и српски народ доживјели су голготу библијских размјера, срушено је око 450 српских цркава, а око 800 је опустошено и оштећено”, наводи се у најави за представљање књиге у бијељинској библиотеци. Исцрпни текстови у књизи праћени су са 900 документарних фотографија, које приказују срушене, полусрушене и попаљене цркве, капеле, јаме, згаришта. Књига доноси биографије 171 српског свештеника, које су усташе убиле у њиховим домовима, црквама или у госпићким и јасеновачким логорима. Описани су

Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Приказ Ричарда Ј. Еванса: „1941: ГОДИНА КОЈА СЕ ВРАЋА”

14. септембар 2017.

Ова изванредна књига о Југославији даје геноциду људско лице Дана 6. априла 1941.године, Хитлерове армије су умарширале у Југославију, одговарајући на војни пуч којим су српски официри збацили пронацистичку владу, угрозивши тимен немачку стратегију на Балкану. За мање од две недеље земља је капитулирала, савладана супериорном ватреном моћи Немаца. Периферне регионе ове мултинационалне државе су одмах прогутале сусуедне земље, док су језгро државе Немци поцепали на два дела, сводећи Србију на жалосне остатке државе и доводећи из егзила фашисту Анту Павелића, да влада увећаном, независном Хрватском. Два милиона православних Срба нове државе, 30.000 Цигана и 45.000 Јевреја живели си мање –више мирно поред њених шест милиона Хрвата римокатолика. Све ће

Страдање Срба у Православној цркви у Глини и рушење споменика

30. јул 2017.

Драган Чубрић – Момчило Крковић Треће допуњено издање Београд 2005 С А Д Р Ж А Ј Мр Душанка Лукић – ПРЕДГОВОР Мр. Драган Чубрић – ПОЧИЊЕНИ УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ ОСТАЛИ СУ БЕЗ КАЗНЕ, ПОКАЈАЊА И ОБЕЛЕЖЈА – МАЈСКА ЛИКВИДАЦИЈА ГЛИНСКИХ СРБА 11-13 МАЈА 1941. ГОДИНЕ – МАСАКРИРАЊЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА НА БАНСКОМ ГРАБОВЦУ У ЈУЛУ 1941. ГОДИНЕ – УСТАШКИ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ БИО ЈЕ ИСПЛАНИРАН ЗА ИЛИНДАНСКИ ПРАЗНИК – ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ ИЗЈАВЕ ЉУБАНА ЈЕДНАКА СА СВЕДОЧЕЊА ПРЕД ЗАГРЕБАЧКИМ СУДОМ – ФРАГМЕНТИ ИЗЈАВЕ ХИЛМИЈЕ БЕРБЕРОВИЋА, КОЉАЧА СРБА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ – ИЗ РЕЗОЛУЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 1993. ГОДИНЕ – ЗАКЉУЧАК Др Динко Давидов – ИКОНОСТАС АКАДЕМСКОГ СЛИКАРА ПАВЛА СИМИЋА (1818-1876) УНИШТЕН У ГЛИНСКОЈ ЦРКВИ Мр Момчило Крковић

Књига: Римска курија и јужнословенске земље

18. јул 2017.

Свим срцем препоручујемо Римску курију и јужнословенске земље Јована Радонића сваком српском дому као дело које ће нас увек подсећати на то ко смо, шта смо и куда идемо. Године 1950, у издању Српске академије наука, појавила се студија историчара Јована Радонића Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. До дана данашњег, то је једна од најзначајнијих студија о односу папства према православном Српству. Рађена по најбољим изворима (пре свега, изворима саме Римске курије), она нас, када је пажљиво прочитамо, буди из интелектуалног и моралног дремежа, коме смо тако склони. Њена аргументација је убедљива, стил којим је писана класичан, закључци који се намећу неизбежни. Које год место у књизи да се

Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“

14. јун 2017.

Чланови удружења “Јадовно 1941.” су захвални господину Будимиру Симоновићу на његовој доброти и спремности да без накнаде уступи удружењу право, да на својим интернет страницама објави дијелове садржаја његове драгоцјене књиге “Огњена Марија Ливањска”. Књига је посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у најновијим ратним сукобима на том подручју, посебно током 1992. и 1993. године. То је прича о 1587 жртава, претежно дјеце и нејачи, мучених и на најзверскији начин побијених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживјели са тих губилишта, посебно преживјели из неколико јама, чије је