Меч фудбалских репрезентација Хрватске и Украјине који је у петак одигран на стадиону Максимир у Загребу прошао је без иједног инцидента на трибинама, на којима је према службеном податку било 27.351 гледалаца. Иако је оваква навијачка слога ретко виђена на утакмицама са оволиким бројем гледалаца, разлог навијачког међупоштовања ваља тражити у једној заједничкој црти обе стране – оној шовинистичкој. Наиме, Загреб је пред утакмицу био облепљен навијачким пропагандним материјалом на којем су скупа приказани национални амблеми уз натписе „Србе на врбе“ и „Русе на нож“. Поред овога, навијачи су заједништво показали пре утакмице, појављујући се заједно у загребачким локалима, гдје су се и Хрвати и Украјинци веселили уз Томпсонове проусташке песме. Извор: Интермагазин Везане

Да пут у некакву „светлу еунијатску будућност“ нема цену, показују и убеђују нас свакодневно „путници“ који упорно гамижу у маглу распадајуће ЕU. На том путу, сва средства су дозвољена и сва се нештедимице (зло) употребљавају и користе само да се додворе бриселској администрацији. Пише: Ненад БЛАГОЈЕВИЋ У том мору срамних слика и појавних облика додворавања, пажњу плени злоупотреба великог човека, хуманисте, лекара Аријуса ван Тинховена. Човека који је пре једног века јасно показао и доказао своју племенитост. Те 1912. год. са почетком Првог балканског рата, Тинховен, од раније заинтересован за Србију, долази са својим сарадницима, медицинским радницима у Београд, kако би ступио у службу Црвеног крста Србије, са искреном жељом да

Градска општина Палилула по први пут организује манифестацију ,,Крајина на Палилули“ 25. марта 2017. од 14 до 16.30 часова. Жеља нам је да окупимо  сународнике из Крајине и преко Дрине и створимо традиционалну манифестацију која ће бити својеврсни културни догађај. Позивамо сва удружења да преузму бесплатне улазнице на благајни Центра за културу ,,Влада Дивљан“ (бивша Установа културе Палилула), Митрополита Петра 8. Након песничког такмичења, изложбе и смотре КУД-ова свечани коктел у фоајеу Центра. Учесници: Славомир Гвозденовић, Васа Голочевац, Небојша Деветак, Душан Ђаковић, Љубица Жикић, Мића Јелић-Грновић, Гордан Јеж-Лазић, Милош Кордић, Никола Корица, Здравко Крстановић, Александра Купрешанин, Милан Пађен, Никола Рајаковић, Ранка Срдић-Милић, Миливој Ћук Стручни жири: проф. др Душан Иванић,

Ердоганов медијски рат с Хрватима: Novi express доноси све о новој стратегији вањске политике турског предсједника који је све чланице ЕУ прогласио непријатељима његове владе па тако и Хрватску… Хрватску јавност узбудио је прилог турске телевизијске куће TRT World у којем се отворено поставило питање је ли Хрватска на путу према новом рату против Србије. Прилог доводи у везу појачано опремање хрватских оружаних снага с лошом климом у односима према Србији и српској мањини, пише Марко Ћустић за Express.  У прилогу су, наиме интервјуисан и саборски заступник Иван Пернар и војни аналитичар Игор Табак. Пернар је изјавио како НАТО савез тјера Хрватску на наоружавање због профита док Табак подсјећа како Хрватска себи не смије допустити да

Полиција Пољске привела је данас групу од око 10 људи, која је говорила пољским језиком, а која направила инцидент на капији некадашњег концентрационог логора Аушвиц. Они су се скинули голи, убили су овцу и везали се ланцима за главну капију некадашњег логора. Портпарол Меморијалног центра Аушвиц Бартош Бартизел рекао је да њихови мотиви нису јасни и да су кратко стајали испод натписа „Рад ослобађа“, пренио је АП. Извор: СРНА Везане вијести: Аутобус ишаран кич рекламама зове у логор Аушвиц-Биркенау … Пољска на интернету објавила податке о особљу Аушвица … Музеј Аушвиц: у лажном дну шоље пронађен накит логорашице …

Потомцима Чедомира Чакаревића враћена имовина. После 70 година враћено 8,66 хектара њива После две и по деценије обијања прагова архива, судова, општинске и државне администрације, Душица Петровић (87), пензионисани професор српског језика из Београда, успела је да у име осам потомака свештеника Чедомира Чакаревића (1870-1954), из нововарошког села Штитково, врати 8,66 хектара њива, које је партизанска власт одузела 1946. године. – Није ми до имања, јер сам стара и далеко од завичаја, али због свега што је учињено нашој породици морам истрајати у томе да се задовољи правда – говорила је Душица репортеру „Новости“ пре две деценије. Сада, кад је правоснажном пресудом Агенције за реституцију, Подручне јединице у Крагујевцу, враћена

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије је осудио поновне нападе на две православне цркве у дрнишком крају у Хрватској, наводећи да је жалосно што хрватска председница Колинда Грабар Китаровић и премијер Андреј Пленковић и даље те нападе не осуђују, чиме додатно охрабрују злочиначку групу да даље настави за својим злочиначким деловањем. „Очигледно је Колинди Грабар Китаровић далеко важније да правда подизање споменика са усташким поздравом „За дом спремни“, да се слика са усташком заставом, да слуша проусташког певача Марка Перковића Томпсона него да буде председница свих грађана Хрватске без обзира на њихову националну и верску припадност. Наведеним понашањем Колинда Грабар Китаровић и Андреј Пленковић крше Устав и темељне

Монахиња Јована, рођена као Сибила Лер (62), Унука генерала Лера, о бремену свог порекла, духовној отаџбини и искушењу Иако сви знају да сам, ни крива ни дужна, потомак немачког генерала Александра Лера, за протекле три деценије, колико сам монахиња, никада у Србији нисам доживела никакву непријатност. Нико ме није ни попреко погледао нити ми је упутио било какву ружну реч. Пре бих рекла да осећам неку додатну топлину и срдачност у опхођењу, као да овај народ велике душе и срца, на дискретан начин жели да каже: Ма знамо ми да ти ниси ништа крива, осећај се слободно. Ми те волимо! Тако своју узбудљиву и чудесну животну причу, ексклузивно за „Новости“,

Документарни филм режисера Драгана Елчића под насловом „Радован-Повик иза зидова тамнице“ који представља ексклузивну причу о првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу биће 11. априла премијерно приказан у Београду. Филм је лична исповијест иза зидова тамнице у тренуцима пресуде на 40 година затвора, али и прича о Караџићевом скривању, начину хапшења и његовом изручењу Хашком трибуналу. Елчић је Срни изјавио да је најважније што је основа за документарни филм, у трајању од 90 минута, настала из пера првог предсједника Републике Српске. Продуцент филма Бранислав Окука навео је да је ријеч о дугометражном документарном филму чији је циљ стварање ванвременског остварења које ће остати у насљеђу будућим нараштајима као дио српске

У салону Народног музеја у Зрењанину отворена изложба „Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1861)“. Изложено безмало хиљаду готово непознатих докумената из 19. века о уједињењу Срба Зрењанин – У салону Народног музеја у Зрењанину отворена је изложба архивских докумената и другог материјала под називом „Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1861)“, аутора Зорана Стевановића, архивисте у Архиву Војводине. Изложбену поставку, која је први пут представљена публици 2014. приликом обележавања 165 година од оснивања Војводства Србије и Тамишког Баната, чини 153 експоната, највећим делом из фондова Архива Војводине. На изложби је приказан и ликовни материјал чије су дигиталне копије откупљене од аустријске Националне библиотеке у Бечу. Такође, представљени су и садржаји ретких

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је, поводом хапшења пензионисаног капетана бојног брода бивше ЈНА Чедомира Боројевића, да је крајње вријеме да Влада Србије пошаље Загребу јасну поруку да је неприхватљиво константно хапшење крајишких Срба путем хрватских потјерница. „Потребно је да се отвори дијалог између двије стране са циљем да постигне договор о кажњавању свих одговорних за ратне злочине без обзира на националну припадност“, наводи се у саопштењу. Линта тражи да Тужилаштво за ратне злочине Србије почне да расписује међународне потернице против припадника хрватске војске и полиције који су наредили или извршили бројне ратне злочине против Срба. Боројевић је ухапшен на граничном прелазу између Хрватске и Црне Горе због

„ТРТ ворлд“, међународни канал турске државне Радио-телевизије, наводи да је у Хрватској све више напада на Србе, те да би могло доћи до нових сукоба. Турска телевизија истиче растући национализам, посебно нетрпељивост према Србима. Прошле године било је 60 одсто више напада на Србе, истиче се у репортажи и наводи да неки криве „националистичку странку Дражена Келеминца“. Сам Келеминац је за турску телевизију причао о томе да „српска мањина пријети Хрватској“. Турска телевизија оцјењује да „буре поново кључа“ и наводи да се Хрватска и Србија наоружавају. С напредним оружјем, које ће ускоро бити на дохват руке, многи се питају хоће ли растући говор мржње и провокације поново довести до рата, наводи