Nedaleko od Niša obeleženo 208 godina od čuvenog boja na Čegru. Dušan Obiđanović prepešačio 150 kilometara iz Svilajnca Dušan Obiđanović (65) prepešačio je 150 kilometara od rodnog Svilajnca do Niša, kako bi na državnoj ceremoniji odao poštu Stevanu Sinđeliću i njegovim junacima nastradalim pre tačno 208 godina u čuvenom boju na Čegru. I baš kao što je to čuveni resavski vojvoda činio kada je polazio u bojeve, Obiđanović je pred put dao zakletvu u kapelici nadomak Sinđelićeve kuće. Ispred crkve u Grabovcu, gde su se pred odlučujuću bitku pričestili vojvoda, starešine i resavski junaci, Dušana je ispratila porodica Sinđelić: Rade, Stojanka, Miša, Mirjana, Dušan i najmlađi Stevan. – Ni kiša,

Slovensko društvo Vas poziva da učestvujete na HHI Pravoslavnom omladinskom međunarodnom festivalu „Braća“, Borodinsko polje, Podmoskovlje od 15. do 23. jula 2017. – Na festivalu će biti prisutno preko 700 studenata i učenika, duhovništvo, predstavnici različnih ustanova i školskih zavoda Rusije, Belorusije, Ukrajine, Poljske, Pridnjestrovlja… – U programu festivala su duhovne besede, bogosluženja pod vedrim nebom, sportska i kulturna događanja, hodočašća, upoznavanje s kulturom raznih Pravoslavnih zemalja. – Boravak je uređen kao logor u prirodi, pod šatorima, sa svakodnevnim izletima i obilaskom Pravoslavnih svetinja u Moskvi i Podmoskovlju. – Krajnji rok za prijavljivanje učesnika je 7. juli 2017. Sva bliža obaveštenja možete dobiti na telefone Slovenskog društva: 065/82-77-57, 062/832-19-61 i 069/77-88-53 (Umetničarnica Slovenskog društva), kao i putem elektronske pošte: [email protected] Opširnije na sajtu Slovenskog društva Izvor: Fond strateške kulture

Hrvatski pjevač Marko Perković Tompson predstavlja simbol zla iz prošlosti i njegov koncert u Mostaru, najavljen za 8. jun na stadionu kroz koji je kao koncentracioni logor u proteklom ratu prošlo više od 10.000 Srba i Bošnjaka, loše će uticati na situaciju na Balkanu i rasplamsaće mržnju, rekao je politički analitičar Dragomir Anđelković. Komentarišući stav gradske vlasti Mostara da nema ništa sporno u Tompsonovom nastupu i da će koncert podrške šestorici zvaničnika Herceg-Bosne optuženima za ratne zločine biti održan, Anđelković kaže da bi to bilo isto kao kada bi neki njemački pjevač neonacističke orijentacije nastupao u Aušvicu ili nekom drugom koncentracionom logoru. – Kada Tompson dolazi u Mostar na mjesto

Jedna od epizoda iz osnovne škole koje se jasno sećam (a danas se pitam zašto i jesam li još onda naslutio da nešto nije u redu, čim je tako živo pamtim) jeste kako smo zezali izvesnu Marinu kad nam je na velikom odmoru saopštila, sva srećna, da će je voditi na koncert Vesne Zmijanac. „Jao, seljanko, šta ti slušaš“, smejali smo se. Marina je bila i jedno od svega nekoliko dece koja su u školu za Uskrs nosila farbana jaja da ih tuca s drugom seljačkom decom. Već sam bio formatiran kao mali Jugosloven i komunista, i nisam imao nikakvu nacionalnu svest, tj imao sam jugoslovensku što je i bio

Pre dve godine, na dvadesetu godišnjicu „Oluje“, grupa studenata iz Beograda je organizovala protest ispred hrvatske ambasade. Ja sam, tog dana, spremio posebnu emisiju o proterivanju Srba iz Hrvatske i otišao sam da vidim skup, više zato što mi je hrvatska ambasada tada bila bukvalno na pet minuta od radnog mesta. Veče, negde oko osam sati, gomilica od najviše 150 mahom mladih ljudi. Malo se prošunjam, popričam, nigde ne čujem ijekavski, niti čujem zavičajne naglaske. Nigde jednog Krajišnika nema, sve sama deca iz Srbije. Neće Krajišnici da se zamere Hrvatima, zatrebaće putovnica, domovnica, šta ako ovi iz ambasade snimaju demonstrante? Te večeri sam, prvi i jedini put, ljut zbog krajiške

Penzionisani general takozvane Armije BiH Atif Dudaković optužio je Srbe za “agresiju i genocid” nad Bošnjacima i poručio da rat još nije završen. Dudaković je rekao da “sadašnje generacije kažu da je ovaj rat nezavršen i da je samo prestala pucnjava”. “Koje su to borbe i koja su iskušenja kroz koja prolazimo i kroz koja ćemo prolaziti? Šta treba raditi? Da li ima opasnosti? Ima ih! I to mnogo”, poručio je Dudaković proteklog vikenda na tribini u Konjicu koju su lokalni ratni veterani organizovali u okviru obilježavanja Dana maloljetnih dobrovoljaca takozvane Armije BiH. Kako prenosi “Euroblic”, Dudaković je na tribini, dočekan sa ratnim zastavama takozvane Armije BiH i kao heroj,

Američka vladina agencija za međunarodni razvoj (USAID) pripremila je sedam miliona dolara koje će u Srbiji uložiti u medijski rat protiv Rusije i Putina. Borba za slobodu USAID je već raspisala konkurs za podelu miliona na ime projekata „“medijskih reformi“ u našoj državi. Stručnjaci, međutim, gotovo jednoglasno kažu da je taj konkurs samo maska i da će američki milioni zapravo biti upumpani u prozapadne medije koji će koordinisanom kampanjom pokušati da Srbima ogade Putina i Rusiju. Zvanično, USAID navodi da je cilj projekta „poboljšanje pravnih, normativnih i ekonosmkih uslova za rad u oblasti medija u Srbiji.“ Isplata novca po projektima trebalo bi da počne početkom septembra. Sagovornici kažu da je

Hrvatski poslanik Stevo Culej objavio na svom “Fejsbuk” profilu fotografiju s puškom, pored muškarca u HOS-ovoj majici na kojoj piše “Za dom spremni” Hrvatski poslanik Stevo Culej objavio na svom “Fejsbuk” profilu fotografiju s puškom, pored muškarca u HOS-ovoj majici na kojoj piše “Za dom spremni”. Kako prenosi hrvatski Index.hr, u opisu fotografije Steve Culeja piše “Specijalna policija”, a njegovi “Fejsbuk” prijatelji su ga, u komentarima ispod fotografije, pozvali da “krene sa čišćenjem”, dok su neki naveli i potencijalne mete. “Sad idi i privedi Stazića, Pupovca i ostalu četničku bagru”, navodi se u jednom od komentara ispod fotografije, dok u jednom komentaru piše da “onaj ko je nosio oružje i

Predsjednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocijenio je sramnom odluku hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da otkrije spomenik Franji Tuđmanu u Zaprešiću. Linta je u pisanoj izjavi naveo da je sramna i izjava Plenkovića da cijeni sve što je Tuđman učinio za nezavisnost Hrvatske i da je njegov doprinos jedan od temelja moderne Hrvatske. “Brojne činjenice jasno pokazuju da je strateški cilj Franje Tuđmana bio nezavisnost Hrvatske, bez ili sa što manje Srba, a ne multietničke Hrvatske u kojoj bi Srbi imali sva nacionalna i ljudska prava”, naveo je Linta. On je dodao da je Tuđman odlučio da rehabilituje ustaštvo izjavom na prvom Saboru HDZ-a u februaru 1990. godine “da

Užice – Navršilo se šest decenija od upokojenja mitropolita Josifa Cvijovića (1878–1957), pa je tim povodom u užičkom Istorijskom arhivu otvorena izložba arhivskih dokumenata o životu i delu ovog znamenitog prvosveštenika. Postavku je otvorio episkop žički Justin, rekavši da se ovim sećamo mitropolita Josifa, duhovnika i ratnika, izdanka te istinite, prave crkve. – Uvek je na ovim našim prostorima potrebno biti ne samo duhovnik, nego i ratnik, jer mi ovde često ne ratujemo s neprijateljima vidljivim, nego i nevidljivim – kazao je u Arhivu Justin, pa zatim održao i pomen mitropolitu u obližnjem Drežniku, gde je Cvijovićev spomen-dom. Izložba u užičkom arhivu rečito govori o posebnosti Josifovoj. „Njegovo čestito rodoljublje

Nekoliko ratnih veterana iz Srbije poslalo je djecu u Vojno-patriotski međunarodni kamp mladih u Rusiju. “Danas previše mazimo decu – moramo im dati šansu da i sami naprave svoj izbor”, kaže ratni veteran Petar Radujković (47), koji je početkom maja poslao svog 16-ogodišnjeg sina Miloša u Vojno-patriotski međunarodni kamp mladih u Rusiju. Fotografije uniformisanih mladića i devojaka, koje su se pojavile na društvenim mrežama i pojedinim medijima, ali i činjenica da su se golobradi tinejdžeri tokom sedmodnevnog boravka na obuci u kampu kod grada Kuznjecova latili oružja, izazvala je kontroverzne komentare. Međutim, ni organizator – Udruženje učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, ni roditelji 11 kampera iz Srbije nemaju dilemu

Logično se čovjek mora upitati – je li moguće da stradalnici iz poslijeratnih logora za Podunavske Švabe kroz sve to strašno ratno vrijeme nisu ništa znali o zločinima svojih najbližih? Neki (mnogi) neće prihvatiti tezu prema kojoj su sličnosti između Bačkog Jarka (Gakova itd.) s jedne i Blajburga (Dravograda) s druge strane veće od razlika među njima. Govorim, naravno, o zbivanjima na svršetku Drugog svjetskog rata na tim adresama, budući da dotična mjesta (toponimi) inače ni po čemu drugom u historijskom smislu nisu zanimljiva. Ako je međutim teza s početka ovog teksta unatoč svemu ipak tačna (o argumentima njoj u prilog nešto kasnije), može li se očekivati da onaj, koji

Putujući u očev zavičaj, prolazio sam iz Sarajeva svake godine tri ili četiri puta kraj nekropole na Radimlji. Pamtim odavno tu nekropolu. Kad se ide iz Sarajeva ka Trebinju, sa desne strane puta nalazi se veći dio nekropole. Posebno su upečatljive reljefne scene: ljudi sa visoko uzdignutom i predimenzioniranom šakom. Sljemenjaci, visoki sanduci, ploče i krstovi prepuni lijepo izvedenih simbola raspaljivali su moju dječačku maštu. Scene lova i ratnih viteških igara bile su mi najinteresantnije. Privlačila me ta grandiozna umjetnost srednjevijekovnih klesara još od rane mladosti, pa u nekom svom umjetničkom pokušaju naslikah vodenim bojama neko svoje viđenje znamenite “Hrabrena” nekropole. Nisam svojom voljom slikao, već bješe to na času