U sredu 14. juna Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju praznik prepodobnog Justina Ćelijskog. Centralna proslava sv.Justina će se obaviti u njegovom manastiru Ćelije,gde danas obitavaju mošti ovog svetitelja. U tu čast vam prenosimo žitije novije-proslavljenog svetitelja. Otac Justin (Popović) rođen je na dan Blagovesti Presvete Bogorodice (25. marta, po starom kalendaru) 1894. godine, u Vranju, od pobožnih pravoslavnih roditelja Spiridona i Anastasije. Svetovno ime Blagoje dobio je po prazniku na koji se rodio. Otac Spiridonov, poznati pop—Aleksa, bio je najmanje sedmi po redu sveštenik iz stare porodice Popovića. I Spiridon je učio bogosloviju (dva razreda), međutim, otac ga je povukao iz škole te je on kasnije prisluživao u

Jovan Dučić (1871-1943) je jedan od najznačajnijih pesnika srpskog modernizma i najznačajniji liričar. Bio je i jedan od osnivača Narodne odbrane, nacionalne nevladine organizacije u Kraljevini Srbiji. PROGONjEN ZBOG PATRIOTIZMA Dučić je isprva predavao kao učitelj po raznim mestima u Bosni, a tokom boravka u Bijeljini proteran je od strane austrougarske vlasti zbog rodoljubive pesme “Otadžbina”. Pošto više nigde nije mogao da nađe učiteljski posao, otišao je u manastir Žitomislić gde je zapošljen. Potom prelazi u Mostar, gde zajedno sa Aleksom Šantićem pokreće časopis “Zora”. Ponovo je bio proteran i provodi oko 10 godina po Ženevi i Parizu. Posle završenih prava u Ženevi, dolazi u Srbiju gde postaje pisar, a potom dobija

|| FOTO GALERIJA || Casinos Austria || Prošle subote, 10. juna 2017, fudbaleri “FK Spoji!” nastupali su kao ekipa Srbije na Integracionom svetskom prvenstvu Austrije u Inzbruku i osvojili prvo mesto. Ovo takmičenje, na kojem učestvuju različite nacije koje žive na prostoru Austrije, gostuje u Beču, Lincu, Inzbruku, Salcburgu, Badenu i Gracu nakon čega sledi austrijsko finale za koje se kvalifikuju po prve dve ekipe iz svakog grada. “FK Spoji!” kao ekipa Srbije prošao je kao prvi u grupi, ispred Džibutija, Kameruna, Austrije i Gane, u polufinale gde je pobedio Palestinu. U finalu je usledio dvoboj protiv Somalije, koju su naši izabranici takođe pobedili osvojivši tako po prvi put kao ekipa Srbije ovo takmičenje

Godine 1794. Husamudin-paša izdao je poseban propis kojim je za bosansku raju tačno bila propisana kako boja tako i vrsta odeće. Crkveni oglas iz tog vremena, koji se čuva u arhivu Srpske pravoslavne crkve u Sarajevu, dokazuje da su turske vlasti stalno vodile računa da se ovaj propis najstrože primeni; u ovom oglasu crkvena vlast, na zahtev vezirov, poziva vernike da se strogo pridržavaju napred navedenog propisa. Prvi deo ovog oglasa, koji je inače karakterističan za odnos hrišćana i muslimana, glasi ovako: „Ovim pismom objavljujemo hrišćaninu sledeću naredbu naših gospodara Turaka, budući da su nam ukazali milost povjerivši nam da u crkvi svakom hrišćaninu i svakoj hrišćanki saopćimo sledeće: Prvo,

Ulaskom u dvadeseti vek, nacionalna svest Srba katolika je bila na zavidnom nivou. To se najbolje uočava na primeru katoličkih Srba sa Jadranskog primorja. Tamo je delatnost Srba katolika, poprimila jasne konture jednog političkog pokreta, koji je imao neskriveno nacionalno delovanje. Na Jadranu ćirilica polako počinje da se uzdiže. “Do prvog svetskog rata bio je samo jedan izuzetak, tolerancija u načelu ekskluzivne upotrebe ćirilice od Srba: smatralo se kao normlano da ‘Srbi Latini’ odnosno Srbi katolici pišu latinicom i da se tako publicistički ispoljavaju. To je naročito važilo za srpske dubrovačke pisce, ređe za ostale na Primorju. Van Primorja toga nije bilo“. (Lazo M. Kostić, Neka novija zbivanja na srpskom

Ponovo je oskrnavljeno staro pravoslavno groblje u Mošćanici kod Zenice. Srbi, protjerani s tog područja, kažu da ih to neće spriječiti da dolaze na svoja ognjišta, kao što su to uradili danas. Groblje su očistili, porušenu spomen- kapelu obnovili i danas osveštali. U Zenici je ostao zanemarljiv broj Srba. Većina Srba 1992. bili su primorani da napuste Zenicu. Stanove su poslije rata prodali, imanja u okolnim selima su opustjela, pomoć za obnovu porušenih domova nisu dobijali. Tačka na zatiranje svega srpskog u zeničkom kraju je uništavanje krstova i spomenika na pravoslavnim grobljima. – Spomenik moje bake prošle godine bio je čitav a sada je oštećen. Ja ne znam šta je to u

Sedam decenija od zločina u selu Baćevac kod Barajeva, o kome se dugo vremena ćutalo U selu Baćevac kod Barajeva, nedaleko od Beograda, na prvi dan praznika Sveta Trojica navršilo se sedam decenija od krvavog događaja kada su komunistički aktivisti, naočigled nekoliko stotina meštana u litiji, ubili Ljubomira Ljubu Mihailovića, rešeni da rasture krstonoše, za inat Bogu i narodu. Ubice su, naravno, posle bili tužioci i svedoci, pa su sve one koji su nosili crkvene barjake, ikone i kandila oterali na robiju. I danas, u Baćevcu, posle toliko godina, o tome vlada jezivi muk. Ovako Dragiša Božić, publicista iz Moravaca kod Ljiga, opisuje atmosferu u Baćevcu koju je, zasada prvi

Od 200 sveštenika u Crnoj Gori, pobijenio je njih 182, i to najčešće na najsvirepije načine, pošto su ih prethodno zvjerski mučili – čupali im brade, kačili im ovnujska zvona, uprezali u konjske kočije, tjerali ih da piju krv ubijenih četnika, žive ih bacali u jame. Posleratna vlast registrovala Udruženje sveštenika Crne Gore, koje je objavilo crkveni kalendar s petokrakom! Piše: Ljubiša Moračanin Prije Drugog svjetskog rata, u Crnoj Gori je bilo skoro 200 sveštenika. Preživjelo je tek 15 zastrašenih crkvenih pastira. Nije preživio ni mitropolit Joanikije (Lipovac) – ubijen je po okončanju rata, u jednom potoku kod Aranđelovca. No, o tom zločinu ćemo kasnije. Krenimo redom… Jedan od prvih

U Beogradu je sinoć priređeno predstavljanje reprint izdanja „Savinskog bukvara“ iz 1692. godine, koje su priredili Biblioteka grada Beograda i Srpsko udruženje „Ćirilica“ iz Trebinja. Iz ovog bukvara, čijoj je promociji prisustvovao veliki broj Beograđana, učio je i veliki Njegoš, a o njemu se zna i u Rusiji. O značaju reprinta ove knjige govorili su prof. dr Jelica Stojanović i predsjednik trebinjske „Ćirilice“ Vesna Andrić. Prvi „Savinski bukvar“ napravio je jeromonah Karion Istomin, koji ga je oslikao tako da svakom slovu odgovara određena slika. „Savinski bukvar“ ima 41 list. Na prvom listu je zapis jeromonaha Simeona Markova Savinca, koji se postarao da knjigu obnovi, zatim slijedi uokvireni predgovor u kome

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kaže za RTS da je neophodno nizom mera ohrabrivati ćirilicu u javnom saobraćaju, ispisima na radnjama, u deklaracijama – kao izraz srpske baštine. Nacrt Strategije razvoja kulture, o kome se mesecima govorilo, odnedavno je dostupan široj javnosti, a uskoro bi, kako se najavljuje, o tom dokumentu trebalo da bude otvorena javna rasprava, u više gradova u Srbiji. Ipak, i pre te rasprave, jedno od pitanja koje je privuklo veliku pažnju jeste tretman jezika i pisma. U Strategiji se na dva mesta govori o srpskom jeziku i ćirilici. Najavljuje se i formiranje posebnog tela – Saveta za srpski jezik. Zašto je ćirilici i srpskom jeziku

Risto Jeremić osnovao je početkom 1893. u Foči Srpsko sokolsko-pobratimsko društvo sa zadatkom da podiže fizički i moralno svoje članove i da vodi borbu protiv alkoholizma. Udruženje je osnovalo trezvenosnu sekciju. Austro-Ugarska vlast je sokolsko društvo zabranila i naredila da se gimnastičke sprave unište. Društvo je nastavilo rad kao trezvenjačko pod nazivom „Pobratimstvo, Družina pravoslavnih Srba u Foči“ i nastavilo je da neguje sokolske ideje.  (1) Stevan Žakula rođen je 26.12.1875. u Perušiću u Lici. Gimnaziju je svršio u Sarajevu, odakle je krenuo na filozofski fakultet u Gracu. U Gracu je bio u sokolskoj četi koju su obrazovali akademičari, koji su kasnije bili najoduševljeniji pobornici sokolstva u zemlji. Posle svršenih

Uprkos brojnim osudama, hrvatski kantautor Marko Perković Tompson je održao koncert u Mostaru. Na stadionu pod Bijelim Brijegom okupilo se oko 8.000 građana, javlja “Dnevni avaz”. Koncert je otvoren intoniranjem hrvatske himne “Lijepa naša”, a pred sam početak koncerta čuli su se uzvici “Za dom spremni”. Koncert je održan u znak podrške šestorci haških optuženika, nekadašnjim visokim zvaničnicima Herceg-Bosne – Jadranku Prliću, Bruni Stojiću, Slobodanu Praljku, Milivoju Petkoviću, Valentinu Ćoriću i Berislavu Pušiću. Oni su 2013. godine, zbog udruženog zločinačkog poduhvata i zločina nad bošnjačkim stanovništvom u peridu od 1992. do 1994. godine, prvostepeno osuđeni na ukupno 111 godina, a sada ih očekuje drugostepena presuda. Koncert je obezbeđivao veliki broj

Uprkos mnogim zahtjevima za zabranu večeras će na stadionu Zrinjski u Mostaru ipak biti održan skup podrške hrvatskim optuženicima u Hagu, na kojem će nastupiti i pjevač Marko Perković Tompson, koji u svojim pjesmama glorifikuje ustaštvo. Zabranu skupa i Perkovićevog koncerta tražio je gradonačelnik Mostara, stranka SDP BiH i više građanskih inicijativa, a zabrinutost su izrazili i članovi Savjeta za implemntaciju mira u BiH. Član Predsjedništva BiH i lider HDZ – a, Dragan Čović ocijenio je za sarajevske medije da se koncert Tompsona treba posmatrati isključivo samo kao mutzički događaj: “Ako će jedan muzički događaj biti udar na bilo što u BiH, onda smo zabrinuti za BiH. Ja ovo doživljavam kao