Dr Vladan Đorđević je rođen 21 novembra 1844. u Beogradu.  Bio je jedan od gimnastičara koji su delovali u družini Stevana Todorovića. Studirajući  1863-1869. medicinu  u  Beču uvideo  je  koliko  je  doprineo  Nemačkoj  Janov pokret telesnog vežbanja (Turneri). Po povratku sa medicinskih studija dobio je dužnost načelnika Sanitetskog odeljenja. Smatrao  je  da  treba  i  u  Srbiji  otpočeti  sa  sistematskim  telesnim  vežbanjem. Predložio je ministru Milutinu Garašaninu da se organizuje gimnastičko društvo. Pripremajući  osnivanje  gimnastičkog društva  u Beogradu, uputio  je  pisma  učiteljima  gimnastike Stevanu Todoroviću, Ljubomiru Iliću i  Ferdu Mihokoviću  sa  pitanjem  dali  su  spremni  da  dobrovoljno  rade  u  društvu  ako  bude  osnovano. Posle  pristanka, sazvao  je  20. 12. 1881. zbor 

Nemački Zidojče cajtung objavio je kolumnu autorke hrvatskog porekla Marije Latković, koja je uzburkala region Berlin – Nemački Zidojče cajtung objavio je kolumnu autorke hrvatskog porekla Marije Latković, koja piše da nakon presude hercegovačkoj šestorki “više ne razume svoju domovinu” u kojoj se slave ratni zločinci, a povodom odavanja pošte Slobodanu Praljku, koji je nedavno u haškom tribunalu osuđen za ratni zločin u BiH. List ističe da se Latković kao ćerka hrvatskih iseljenika i gastarbajtera u Nemačkoj “uvek osećala kao kod kuće obe zemlje”, ali da se sada oseća otuđeno od današnje Hrvatske. Latković piše da je prvi put saznala za Slobodana Praljka 1993. godine, kada je kao 13-godišnja devojčica

Vodeći švedski dnevnik “Aftonbladet” objavio žestoku kritiku o slavljenju osuđenog ratnog zločinca Slobodana Praljka u Hrvatskoj. Tekst je napisao Peter Kadhamar, jedan od najpoznatijih švedskih novinara i autor knjige o Srebrenici. Tanjug navodi i da je “Aftonbladet” jedan od najtiražnijih dnevnih listova Skandinavije koji svaki dan ima oko tri i po miliona čitalaca, a politički predstavlja glas levo liberalne Švedske, prenosi Index.hr. Kadhamar piše da je Hrvatska slavljenjem Praljka “pljunula Švedsku i Evropsku uniju u lice, ali da i dalje voli evropski novac”. “Može se reći da je njegovo javno samoubistvo nastavak politike nihilizma i razaranja koja je karakterisala rat u Bosni i Hercegovini”, objavio je Aftonbladet. List podseća da

Zakon u Saboru u kom smo označeni kao agresori ne može biti osnov za sudski spor. Kreća: Nemaju pravo da pokrenu međunarodni postupak. Ne postoji sud koji bi bio nadležan za zahtev Zagreba Ni Zakon o pravima branitelja, koji je usvojio Hrvatski sabor i u kom je Srbija označena kao agresor, neće biti mnogo od pomoći onima u Zagrebu koji bi da od Beograda naplate “ratnu odštetu”. Po mišljenju stručnjaka, za to niti ima pravnog osnova, niti ima međunarodnog suda u čijoj bi nadležnosti mogao da se nađe ovakav zahtev. U prvom članu pomenutog hrvatskog zakona stoji da su “branitelji iz Domovinskog rata odbranili Hrvatsku unutar međunarodno priznatih granica od

Jačanje vojnog prisustva na Zapadnom Balkanu doprinelo bi miru i stabilnosti čitavog regiona, jedna od poruka je koja je prošle nedelje došla iz Vašingtonu sa sastanka posvećenom našem regionu, ali se tu otvorilo novo pitanje – koja lokacija je najbolja za glavnu bazu američkih vojnika. Kosovski “Bondstil” se nametnuo kao logično rešenje, ali je sve više predloga da to bude jedna od dve lokacije u Bosni i Hercegovini – Tuzla ili Brčko. Argumenti su različiti, a glavni je onaj da bi “američka baza u BiH u potpunosti osujetila napore RS da se otcepi”. Za američki Atlanstki savet najbolja varijanta je “Bondstil”, kao sedište američkog vojnog prisustva u Jugoistočnoj Evropi, ali

Zagreb — Ugledni hrvatski advokat Ante Nobilo ohrabrio logoraše i druge žrtve udruženog zločinačkog poduhvata i međunarodnog sukoba u BiH da tuže Hrvatsku. Nobilo smatra da tužbe protiv Hrvatske treba da podnesu uprkos tvrdnjama hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da za to “ne vidi pravni osnov”, nakon poslednje presude haškog tribunala šestorici Hrvata iz BiH u slučaju “Prlić i ostali”. Premijeru Plenkoviću, kaže on, još niko nije uspeo da objasni, ali on “polako ulazi u normalu” tako da će i to shvatiti vremenom. Plenković je tokom jučerašnje posete Mostaru i razgovora sa predstavnicima Hrvata u BiH rekao da ne postoji pravni osnov za tužbe bh. žrtava protiv Hrvatske, dok je istovremeno

Predsednik humanitarne organizacije “Solidarnost za Kosovo” doživljava nove neprijatnosti Medijska hajka protiv mene, koja je započeta mojim gostovanjem na televiziji N1, nastavlja se pretećim porukama Albanaca koje prenose albanski mediji na Kosovu, za “Novosti” kaže Arno Gujon, francuski humanitarac i predsednik organizacije “Solidarnost za Kosovo”. – Ta medijska hajka me dovodi u neposrednu opasnost, jer, što je najgore, na Kosovu i Metohiji je sve moguće. A ono što smeta Albancima sa KiM i albanskim medijima koji mi upućuju pretnje jeste to što govorim o teškoj humanitarnoj situaciji u kojoj žive Srbi na Kosovu i Metohiji. Odnosno, smeta im što pomažem Srbima na KiM. Gujon dodaje da ga, uprkos tome što

Otvorena pitanja o granicama Hrvatske sa Srbijom i sa Crnom Gorom trebalo bi da se riješe do 2023. godine, kao uslov da Crna Gora i Srbija zaključe pregovore o članstvu u EU i postanu punopravne članice do kraja 2025. godine. U povjerljivom dokumentu „Vjerodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan“, navodi se da EU ne želi uvoziti granične sporove između država regije. U nacrt dokumenta imao je uvid „Jutarnji list“, koji prenosi da bi konačna verzija trebalo da bude usvojena u februaru. Iz strategije je vidljivo da postoje indikativni jasni rokovi samo za Crnu Goru i Srbiju, za koje se kaže da će moći u EU do kraja 2025. godine, a za ostale države samo se navodi da do tada treba da „napreduju u pristupnim pregovorima“.