Писац Давид Албахари о подељеној Србији, равнодушности која царује, тензијама и опстанку. Религија у основи раздора Истока и Запада. Припајање ЕУ једина наша шанса.  „Када гледам из Канаде, ништа у Србији ми не делује толико

Разлике у тумачењима раздобља од 1990. до 1995. не постоjе само између Хрвата и Срба него и међу самим Хрватима и међу самим Србима, тако да ниjе реално очекивати да ће се заjеднички уџбеник ускоро поjавити,

Ријека – Свјетска молитвена осмина за јединство кршћана и ове године ће у Ријеци протећи без партиципирања Српске православне цркве – тако је бар речено на конференцији за новинаре којом је екуменски тједан најављен. Штовише,

„НАУЧНО“ ПОЛИТИКАНСТВО Своj прилог нетранспарентности података о ратним жртвама и злочинцима на релациjи Хрватска – Србиjа, што jе сада врло актуално, дао jе и Хрватски мемориjално-документациjски центар Домовинског рата коjи jе израдио попис жртава рата, равнатељ Анте Назор

Мр Горан Латиновић О хрватским уџбеницима историје[1] Након стицања независности 1991. године један од најзначајнијих задатака хрватске државе био је посвећен одгајању свијести о слави и величини хрватског народа у прошлости и о његовој ”хиљадугодишњој”

Поводом изjаве на „Феjсбуку“ вjећнице СДП-а у Градском виjећу Трогира Хелене Новак да „демократиjа подразумjева териториjалну циjеловитост и суверенитет међународно признате Републике Србиjе“ и да jе „Косово српска териториjа откада jе свиjета и виjека те да ће

Јеврејска заједница Босне и Херцеговине, Вијеће Министара Босне и Херцеговине, Министарство за људска права и избјеглице БиХ  у сарадњи с Институтом за истраживање злочина против човјечности и међународног права, организују обиљежавање Међународног дана сјећања на

Добро знамо са суђења Главашу да је Владимир Шекс свједочио како је био у позицији заповиједања у Осијеку 1991. године, кад су почињени многи ратни злочини. То је довољан доказ да се покрене истрага, иако

Наjновиjе понижење коjе jе Србиjа доживела после мишљења МСП-а о jедностраном проглашењу косовске независности, представља последњу опомену да српска држава и српско друштво захтеваjу озбиљно преиспитивање. И то како у спољнополитичкоj ориjентациjи, тако и у

 После свега остаће чињеница да су 127 режимских посланика оставили ружан траг у историjи српског народа а да jе преко тристапедесет jавних личности и велика маса других грађана показала како се слободно, именом и презименом